Лупање срца

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Aritmija)
Иди на навигацију Иди на претрагу
Лупање срца
Вентрицулар фибриллатион.пнг
Фибрилација срчаних комора
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалносткардиологија
ургентна медицина

Лупање, прескакање или аритмија срца је ненормални срчани ритам, а обично укључује неправилности у фреквенцији и редоследу што се може јасно видети на ЕКГ-у. Назив аритмија није правилан јер дословно преведено значи "без ритма" - уместо речи "аритмија" подеснији би био назив "дисритмија", међутим он се не користи него се користи назив аритмија. Све аритмије, а поготово оне хроничне могу бити опасне. Неправилним радом срца оно не обавља своју функцију задовољавајуће, што штети организму, а осим тога, срце се оптерећује, угрожава само себе и може доћи до развоја озбиљнијег оштећења срчаног мишића. Хронична аритмија може оштетити и ослабити срчани мишић.[1][2]

Етиологија[уреди]

Аритмије настају због ненормалног стварања или провођења импулса. Могу се јавити и код нормалног здравог срца - ектопички ударци, атријске фибрилације, вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије могу се јавити и код потпуно здравих људи. Аритмије могу узроковати психолошки узроци, болест или неки лекови. Аритмија може бити тахикардија тј. убрзани рад срца, обично изнад 100 откуцаја у минути, или успорење рада срца које се зове брадикардија, а почиње када се брзина рада срца смањи испод 60 откуцаја у минути. Нормални узроци тахикардије су емоционална узбуђеност, телесни напор, грозница или стрес. Брадиаритмија се нормално појављује током сна. Најчешћа болесна стања која узрокују аритмије су акутни инфаркт срца (80%) и ангина пекторис или неко друго оштећење срчаног ткива. У суштини било какво оштећење срчаног ткива или промене у саставу електролита срца могу изазвати промену срчаног ритма. Хипертиреоза, хипотиреоза, хипоадреналинизам, хиперкалемија, хипокалемија и други електролитски поремећаји погодују аритмији. Такође, аритмију може изазвати анестезија, а 25% пацијената који узимају срчане гликозиде имају аритмије. Неки лекови, попут срчаних гликозида, симпатолитика или парасимпатомиметика могу променити брзину рада срца, било због изравног учинка на срчано ткиво, било преко живчаног сустава. Такође, бројни лекови могу изазвати аритмије, а такве лековима изазване аритмије могу бити и по живот опасне.

Аритмија може представљати губитак нормалне комуникације између атријског проводног система и вентрукула. Због чињенице да су атрији електрично изоловани од вентрикула и повезани су само АВ спојем, атрији могу ући у тахикардију без поремећаја рада вентрикула. Често се употребљавају појмови вентрикулске и суправентрикулске аритмије. Вентрикулске аритмије долазе из вентрикула, а суправентрикулске долазе из дела срца изнад вентрикула, било из атрија или АВ чвора.

Клиничка слика[уреди]

Дијагноза[уреди]

Диференцијална дијагноза[уреди]

Терапија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4тх ед. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2. 
  2. ^ Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6 ед. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4. 

Литература[уреди]

  • Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6 ед. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4. 
  • Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4тх ед. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2. 

Спољашње везе[уреди]

Класификација
Спољашњи ресурси