Лупање срца
 | Овај чланак је недовршен. |
| Аритмија | |
|---|---|
 | |
| ЕКГ снимак вентрикуларне фибрилације срца | |
| Специјалности | кардиологија |
| Симптоми | палпитације, вртоглавица, синкопа, кратак дах, бол у грудима,[1] децреасед левел оф цонсциоуснесс |
| Компликације | мождани удар, отказивање срца[2][3] |
| Време појаве | старије доба[4] |
| Типови | екстрасистола, суправентрицулар тацхyцардиас, вентрицулар аррхyтхмиас, брадикардија[3] |
| Узроци | проблеми са спроводним системом срца[2] |
| Дијагностички метод | ЕКГ, Холтер монитор[5] |
| Лечење | лекови, пејсмејкер, операција[6] |
| Фреквенција | милиони[4] |
Лупање, прескакање или аритмија срца је ненормални срчани ритам, који обично укључује неправилности у фреквенцији и редоследу што се може јасно видети на ЕКГ-у.[7][8] Све аритмије, а поготово оне хроничне могу бити опасне. Неправилним радом срце не обавља своју функцију задовољавајуће, што штети организму, а осим тога, срце се оптерећује, угрожава само себе и може доћи до развоја озбиљнијег оштећења срчаног мишића. Хронична аритмија може временом значајно оштетити и ослабити срчани мишић и довести до срчане инсуфицијенције.[9][10]
Назив
[уреди | уреди извор]Назив аритмија није правилан јер дословно преведено значи „без ритма" - па зато уместо речи „аритмија" подеснији би био назив „дисритмија". У пракси се он међутим не користи него се уместо правилног користи назив аритмија.[9]
Етиологија
[уреди | уреди извор]
Аритмије настају због ненормалног стварања или провођења импулса. Могу се јавити и код нормалног здравог срца - ектопички ударци, атријске фибрилације, па се тако вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије могу се јавити и код потпуно здравих људи.[11][12]
Аритмије могу узроковати психолошки узроци, болест, оперативни захват или неки лекови.
Аритмија може бити:[13][14][15]
Тахикардни поремећај срца, изазван је убрзаним радом срца, обично изнад 100 откуцаја у минути. Механизам је заснован на фокалним импулсима или реентрy феномену. Фокални импулси настали услед сметњи у стварању електричних импулса у срцу, последица су:
Повећани аутоматизам: надражљивост у СА чвору или Пуркињеовим влакнима је појачана. Абнормални аутоматизам: У преткоморским или коморским структурама које немају особину “природног пацемакера” настаје спонтани надражај.·
Тригер активност: као исход патолошког накнадног потенцијала. Тригер активност увек предходи (нпр аритмије у оквиру хипокалијемије, хиперкалијемије, услед постојања брадикардије, затим код интоксикације дигиталисом итд).
Фокални импулси настали услед сметњи у провођењу електричних импулса у срцу: „Реентрy“ (кружна надражљивост): Импулс је у једном смеру блокиран, а у другом смеру наставља да се спроводи. Надражај настаје поново након опоравка првобитног блокираног спроводног пута (мањак подражљивости) и тиме се кружни надражај затвара.
Брадикардни поремећај срца, изазван је успорењем рада срца која почиње када се брзина рада срца смањи испод 60 откуцаја у минути. Брадиаритмија се нормално појављује током сна. Узроци брадикардије могу бити срчаног и несрчаног порекла.[16][17]
Несрчани узоци: као последица узимање неких лекова; поремећаји електролита (хипокалијемија), поремећаји функције ендокриних жлезда (смањена функција штитасте жлезде); снижена телесна температура; превага парасимпатичког нервног система; неуролошки поремећаји; дуготрајно лежање.[18][19]
Узроци од стране срца: узроковани коронарном болести срца, срчаним манама, дегенеративним примарним електричним поремећајима. Најчешћи узроци брадикардије срчаног порекла су: поремећаји који настају у СА чвору и у АВ чвору.
Фактори ризика
[уреди | уреди извор]Најчешћа болесна стања која узрокују аритмије су:
- акутни инфаркт срца, као најчешћи узрок у око 80% пацијената.[20]
- ангина пекторис
- неко друго оштећење срчаног ткива (односно било какво оштећење срчаног ткива или промене у саставу електролита срца могу изазвати промену срчаног ритма.)
- Хипертиреоза, хипотиреоза, хипоадреналинизам,
- хиперкалијемија, хипокалијемија и други електролитски поремећаји који погодују аритмији.
- анестезија, у 25% случајева
- пацијената који узимају срчане гликозиде, симпатолитике или парасимпатомиметике могу променити брзину рада срца, било због непосредног учинка на срчано ткиво, било преко нервног система.
- бројни лекови могу изазвати аритмије, а такве, лековима изазване, аритмије могу бити и по живот опасне.
Аритмија може представљати губитак нормалне комуникације између преткоморског проводног система и комора. Због чињенице да су преткоморе електрично изоловани од комора и повезани су само АВ снопом, претком,оре могу ући у тахикардију без поремећаја рада комора.. Често се употребљавају појмови вентрикуларне и суправентрикуларне аритмије. Вентрикуларне аритмије потичу из комора, а суправентрикуларне из дела срца изнад комора, било из преткомора или АВ чвора.
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагноза аритмија поставља се:
- ЕКГ мониторингом
- Дијагностиком основног кардијалног, или психосоматског обољења: врста болести, процена функције комора.
- Психосоматске дијагностике
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапија аритмија зависиће од типа и тежине основне болести, и има за циљ:[21]
- отклањање симптома
- превенцију компликација (тромбоемболије, кардиомиопатије)
- превенцију напрасне срчане смрти.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Wхат Аре тхе Сигнс анд Сyмптомс оф ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 19. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „Wхат Ис Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 2. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „Тyпес оф Аррхyтхмиа”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 7. 6. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ а б „Wхо Ис ат Риск фор ан Аррхyтхмиа?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 3. 3. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Диагносед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 18. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ „Хоw Аре Аррхyтхмиас Треатед?”. Натионал Хеарт, Лунг, анд Блоод Институте. 1. 7. 2011. Архивирано из оригинала 17. 2. 2015. г. Приступљено 7. 3. 2015.
- ^ Wолфе CL, Ниблеy C, Бхандари А, ет ал: Полyморпхоус вентрицулар тацхyцардиа ассоциатед wитх ацуте мyоцардиал инфарцион. Цирцулаион. 84: 1543—1551. 1991. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Травица-Којадиновић, Др Тиса. „Аритмија Срца”. Кардиологија (на језику: српски). Приступљено 2021-01-23.
- ^ а б Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2.
- ^ Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4.
- ^ „Аррхyтхмиа: Цаусес, сyмптомс, тyпес, анд треатмент”. www.медицалнеwстодаy.цом (на језику: енглески). 2020-02-28. Приступљено 2021-01-23.
- ^ Гуасцх, Е.; Монт, L. (фебруар 2017). „Диагносис, патхопхyсиологy, анд манагемент оф еxерцисе-индуцед аррхyтхмиас”. Нат Рев Цардиол. 14 (2): 88—101.
- ^ „Аррхyтхмиа | НХЛБИ, НИХ”. www.нхлби.них.гов. Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Аррхyтхмиа”. WебМД (на језику: енглески). Приступљено 23. 1. 2021.
- ^ „Цатегориес оф Аррхyтхмиас”. Теxас Хеарт Институте (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-23.
- ^ Девинскy, О. (2004). „Еффецтс оф сеизурес он аутономиц анд цардиовасцулар фунцтион”. Епилепсy Цурр. 4 (2): 43—46. дои:10.1111/ј.1535-7597.2004.42001.x.. 2.
- ^ Сеецк M, Бланке О, Јаллон П, Пицард Ф, Заим С (2001). „Сyмптоматиц постицтал цардиац асyстоле ин а yоунг патиент wитх партиал сеизурес”. Еуропаце. 3: 247—52. дои:10.1053/еупц.2001.0173..
- ^ Wунг СФ. Брадyаррхyтхмиас: цлиницал пресентатион, диагносис, анд манагемент. Црит Царе Нурс Цлин Нортх Ам. 28 (3): 297—308. септембар 2016. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Малик, M. Г.; Франклин СМ; Wхигхам, L. А.; Цастелланос, А.; Фонтаине, Ј. M. (2014 Мар 15). „Асyмптоматиц синус брадyцардиа фоллоwинг бариатриц сургерy”. Америцан Јоурнал оф Цардиологy. 113 (6): 1049—53. Проверите вредност парамет(а)ра за датум:
|дате=(помоћ). - ^ Антман ЕМ, Берлин ЈА: Децлининг инциденце оф вентрицулар ибриллаион ин мyоцардиал инфарцион: Имплицаионс фор пропхyлациц усе оф лидоцаине. Цирцулаион. 86: 764—773. 1992. Недостаје или је празан параметар
|титле=(помоћ) - ^ Грантхам, Х. Ј. (јул 2007). „Емергенцy манагемент оф ацуте цардиац аррхyтхмиас”. Ауст Фам Пхyсициан. 36 (7): 492—7..
Литература
[уреди | уреди извор]- Wалравен, Гаил (2005). Басиц Аррхyтхмиас (6. изд.). Прентице Халл. ИСБН 978-0-13-117591-4.
- Атwоод, Сандра; Стантон, Цхерyл; Јеннy Стореy Давенпорт (2008). Интродуцтион то Басиц Цардиац Дyсрхyтхмиас (4. изд.). Мосбy/ЈЕМС. ИСБН 978-0-323-05225-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Лупање срца на сајту Curlie (језик: енглески)
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
