Lupanje srca

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Lupanje srca
Ventricular fibrillation.png
Fibrilacija srčanih komora
Klasifikacija i spoljašnji resursi
Specijalnostkardiologija
urgentna medicina

Lupanje, preskakanje ili aritmija srca je nenormalni srčani ritam, koji obično uključuje nepravilnosti u frekvenciji i redosledu što se može jasno videti na EKG-u. Sve aritmije, a pogotovo one hronične mogu biti opasne. Nepravilnim radom srce ne obavlja svoju funkciju zadovoljavajuće, što šteti organizmu, a osim toga, srce se opterećuje, ugrožava samo sebe i može doći do razvoja ozbiljnijeg oštećenja srčanog mišića. Hronična aritmija može vremenom značajno oštetiti i oslabiti srčani mišić i dovesti do srčane insuficijencije.[1][2]

Naziv[уреди | уреди извор]

Naziv aritmija nije pravilan jer doslovno prevedeno znači „bez ritma" - pa zato umesto reči „aritmija" podesniji bi bio naziv „disritmija". U praksi se on međutim ne koristi nego se umesto pravilnog koristi naziv aritmija.[1]

Etiologija[уреди | уреди извор]

Aritmije nastaju zbog nenormalnog stvaranja ili provođenja impulsa. Mogu se javiti i kod normalnog zdravog srca - ektopički udarci, atrijske fibrilacije, ventrikularne i supraventrikularne aritmije mogu se javiti i kod potpuno zdravih ljudi. Aritmije mogu uzrokovati psihološki uzroci, bolest ili neki lekovi. Aritmija može biti tahikardija tj. ubrzani rad srca, obično iznad 100 otkucaja u minuti, ili usporenje rada srca koje se zove bradikardija, a počinje kada se brzina rada srca smanji ispod 60 otkucaja u minuti. Normalni uzroci tahikardije su emocionalna uzbuđenost, telesni napor, groznica ili stres. Bradiaritmija se normalno pojavljuje tokom sna. Najčešća bolesna stanja koja uzrokuju aritmije su akutni infarkt srca (80%) i angina pektoris ili neko drugo oštećenje srčanog tkiva. U suštini bilo kakvo oštećenje srčanog tkiva ili promene u sastavu elektrolita srca mogu izazvati promenu srčanog ritma. Hipertireoza, hipotireoza, hipoadrenalinizam, hiperkalemija, hipokalemija i drugi elektrolitski poremećaji pogoduju aritmiji. Takođe, aritmiju može izazvati anestezija, a 25% pacijenata koji uzimaju srčane glikozide imaju aritmije. Neki lekovi, kao što su srčani glikozidi, simpatolitici ili parasimpatomimetici mogu promeniti brzinu rada srca, bilo zbog neposrednog učinka na srčano tkivo, bilo preko nervnog sistema. Takođe, brojni lekovi mogu izazvati aritmije, a takve, lekovima izazvane, aritmije mogu biti i po život opasne.

Aritmija može predstavljati gubitak normalne komunikacije između atrijskog provodnog sistema i ventrukula. Zbog činjenice da su atriji električno izolovani od ventrikula i povezani su samo AV spojem, atriji mogu ući u tahikardiju bez poremećaja rada ventrikula. Često se upotrebljavaju pojmovi ventrikulske i supraventrikulske aritmije. Ventrikulske aritmije dolaze iz ventrikula, a supraventrikulske dolaze iz dela srca iznad ventrikula, bilo iz atrija ili AV čvora.

Klinička slika[уреди | уреди извор]

Dijagnoza[уреди | уреди извор]

Diferencijalna dijagnoza[уреди | уреди извор]

Terapija[уреди | уреди извор]

Izvori[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 
  2. ^ Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 

Literatura[уреди | уреди извор]

  • Walraven, Gail (2005). Basic Arrhythmias (6. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-117591-4. 
  • Atwood, Sandra; Stanton, Cheryl; Jenny Storey Davenport (2008). Introduction to Basic Cardiac Dysrhythmias (4. изд.). Mosby/JEMS. ISBN 978-0-323-05225-2. 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Klasifikacija
Spoljašnji resursi