Арсфенамин

С Википедије, слободне енциклопедије
Структура арсфенамина се сматрала да је слична са азобензеном (А), али су масено спектрална мерења објављена 2005. показала[1] да је заправо смеша тримера Б и пентамера C.

Арсфенамин, такође познат као Салварсан или једињење 606, је лек који је уведен почетком 1910-тих као први ефективни третман за сифилис, а исто тако је кориштен за третирање трипаносомијазе.[2] Ово органоарсенско једињење је било приви модерни хемотерапеутски агенс.

Историја[уреди | уреди извор]

Лек је први синтетисао Алфред Бертхеим 1907. године у лабораторији Паула Ерлиха.[3] Антисифилисно дејство овог једињења је открио Сахацхиро Хата 1909, током тестирања хиљада ново синтетисаних органских једињења арсеника. Ерлих је формулисао теорију да се тестирањем великог броја једињења може открити лек са антимикробним дејством који није леталан за људе. Ерлихов тим је започео потрагу за таквим „магичним метком“ међу хемијским дериватима опасно токсичног лека атоксила. Тај пројекат је био први организовани тимски подухват с циљем биолошке оптимизације водећег једињења путем систематских хемијских модификација, што је у основи скоро свог модерног фармацеутског истраживања. Мета арсфенамина је била бактерија Трепонема паллидум, спирохета која узрокује сифилис.

Арсфенамин је оригинално називан "606" пошто је био шести у шестој групи једињења синтетисаних за тестирање. Компанија Хоецхст АГ га је увела у продају под именом Салварсан 1910.[4][5] Салварсан је био први органски антисифилисни агенс, и велико побољшање у односу на неорганска једињења живе која су раније коришћења. Он је продаван у облику жутог, кристалног, хигроскопног праха који је био веома нестабилан на ваздуху.[6] То је знатно компликовало администрацију, пошто је било неопходно да се лек раствори у неколико стотина милилитара дистиловане, стерилне воде уз минимално излагање ваздуху да би се произвео раствор који је подесан за убризгавање ињекцијом. Неке од нуспојава су биле осипи и оштећење јетре. Ризици по живот и тело[7] при примени Салварсана су приписивани неадекватном руковању и администрацији. Ерлих, који је марљиво радио на стандардизацији процеса, је писао, "корак од лабораторије до болесничког кревета ... је изузетно тежак и препун опасности." [4]

Ерлихова лабораторија је развила растворније (мада нешто мање ефективно) једињење арсеника, Неосалварсан (неоарсфенамин), које се лакше припремало, и оно је постало доступно 1912. Мање озбиљне нуспојаве као што је мучнина и повраћање су још увек биле честе. Додатни проблем је био да су Салварсан и Неосалварсан морали да буду чувани у запечаћеним бочицама под азотном атмосфером да би се спречила оксидација. Та арсенична једињења су замењена у третману сифилиса пеницилином 1940-тих.[8]

Након напуштања Ерлихове лабораторије, Хата је допринео паралелним истраживањима нових лекова у Јапану.[9]

Структура[уреди | уреди извор]

У погледу молекулске структуре, за салварсане се дуго сматрало да садрже Ас=Ас двоструку везу, попут Н=Н везе у азобензену. Међутим, 2005. године једна екстензивна масено спектрална анализа је показала да салварсан има Ас-Ас једноструке везе, а не Ас=Ас двоструке везе. Исто тако је показано да је лек смеша која се састоји од цикло-Ас3 и цикло-Ас5 врста.[1][4][10]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Ллоyд НЦ, Морган ХW, Ницхолсон БК, Ронимус РС (2005). „Тхе цомпоситион оф Ехрлицх'с салварсан: ресолутион оф а центурy-олд дебате”. Ангеw. Цхем. Инт. Ед. Енгл. 44 (6): 941—4. ПМИД 15624113. дои:10.1002/ание.200461471. 
  2. ^ Гибауд, Стéпхане; Јаоуен, Гéрард (2010). Арсениц - басед другс: фром Фоwлер'с солутион то модерн антицанцер цхемотхерапy. Топицс ин Органометаллиц Цхемистрy. 32. стр. 1—20. ИСБН 978-3-642-13184-4. дои:10.1007/978-3-642-13185-1_1. 
  3. ^ Wиллиамс, КЈ (01. 08. 2009). „Тхе интродуцтион оф 'цхемотхерапy' усинг арспхенамине – тхе фирст магиц буллет”. Ј Р Соц Мед. 102 (8): 343—348. ПМЦ 2726818 Слободан приступ. ПМИД 19679737. дои:10.1258/јрсм.2009.09к036. 
  4. ^ а б в „Салварсан”. Цхемицал & Енгинееринг Неwс. Приступљено 01. 02. 2010. 
  5. ^ Ин Германy, ит wас тхе працтице то десигнате цомпоундс бy тхеир девелопмент нумбер. Анотхер цомпоунд кноwн цоммонлy ин Германy бy итс нумбер ис паратхион, wхицх wас тхе 605тх цомпоунд то бе девелопед ин сеарцх фор инсецтициде. Ит ис цоммонлy кноwн ас Е605 (Е стандс фор Ентwицклунгснуммер (Герман фор "девелопмент нумбер"))
  6. ^ „А Хандбоок оф Усефул Другс”. Америцан Медицал Ассоциатион. 1913. Приступљено 17. 08. 2010. 
  7. ^ „Протомаг[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 21. 02. 2015. г. Приступљено 05. 03. 2017.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)
  8. ^ Тхе Цонтрибутионс оф Паул Ехрлицх то Пхармацологy: А Трибуте он тхе Оццасион оф тхе Центенарy оф Хис Нобел Призе
  9. ^ Изуми, Yосхио; Исозуми, Казуо (2001). „Модерн Јапанесе медицал хисторy анд тхе Еуропеан инфлуенце” (фрее доwнлоад пдф). Кеио Јоурнал оф Медицине. 50 (2): 91—99. ПМИД 11450598. дои:10.2302/кјм.50.91. 
  10. ^ „Салварсан | Подцаст | Цхемистрy Wорлд[[Категорија:Ботовски наслови]]”. Архивирано из оригинала 18. 04. 2016. г. Приступљено 05. 03. 2017.  Сукоб УРЛ—викивеза (помоћ)

Литература[уреди | уреди извор]

  • Салварсан. Деутсцхес Колониал-Леxикон (1920), Банд III, С. 207. ХТМЛ Архивирано на сајту Wayback Machine (22. децембар 2015)
  • Паул де Круиф: Микробењäгер, Неуауфлаге 1980 вон „Мицробе Хунтерс“, 1926/7. ISBN 978-3-550-06084-7.
  • Фритз Сöргел (2004). „Wелцхе Беруфсбезеицхнунг wирд Ехрлицхс Wиркен герецхт”. Цхемотхерапие Јоурнал. 13 (4): 157—165. 
  • Ницхолас C. Ллоyд ет ал.: Салварсан – Тхе фирст цхемотхерапеутиц цомпоунд. ПДФ

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Arsfenamin&oldid=27674056”