Autographa gamma
| Гама совица | |
|---|---|
| |
Научна класификација 
| |
| Домен: | Еукарyота |
| Царство: | Анималиа |
| Тип: | Артхропода |
| Класа: | Инсецта |
| Ред: | Лепидоптера |
| Натпородица: | Ноцтуоидеа |
| Породица: | Ноцтуидае |
| Род: | Аутограпха |
| Врста: | А. гамма
|
| Биномно име | |
| Аутограпха гамма | |
Аутограпха гамма, гама совица, ноћни је лептир (мољац) из породице совица, Ноцтуидае.[1] Латински и традиционални назив врста је добила по специфичној сребрној маркацији на предњим крилима.
Опис врсте[1][уреди | уреди извор]
Аутограпха гамма је миграторна врста са више генерација годишње. Расптрострањена је од Северне Африке до Скандинавије, и у појединим регијама Азије. Како је изразито полифагна, сусреће се на свим типовима станишта осим затворених шумских. Биљке хранитељке укључују гајене врсте попут грашка (Писум сативум)
и купуса (Брассица олерацеа) а врло често и биљке попут коприве (Уртица диоица) и маслачка (Тараxацум оффицинале).[2]
Развојни стадијуми[3][уреди | уреди извор]
Јаја су благо спљоштена, с бројним усецима и беле боје, положена у мањим групама на лист биљке хранитељке. У зависности од временских услова, за излегање је потребно између 3 и 10 дана. Гусенице се морфлошки не мењају значајно током развоја, осим што добијају на величини и папилозне основе сете им бивају мање изражене. Зелене су боје и маркиране беличастим линијама. Главена капсула из постепено из црне прелази у зелену. Као и већина припадника потпородице Плусинае, гама совица има три пара лажних ножица, један на аналном и два на петом и шестом абдоминалном сегменту. Глава и торакални сегменти су пљоснати, а гусеница је најробуснија каудално. Због редукције лажних ножица, креће се попут земљомерки (Геометридае). Због свог начина исхране, услед пренамножавања гама совице могу нанети штету у усевима гајених биљака. Дужина зреле гусенице је тридесетак милиметара. Лутка је најпре бледо зелена, али постепено прелази у тамно мрку боју.[4]
Адулт[5][уреди | уреди извор]
Морфологија адулта зависи од климатских услова и биљке хранитељке гусенице, па тако постоји више форми. Најчешћа укључује предња крила са пољима мрке боје различитог интензитета што пружа камуфлажу јединки, са описаном маркацијом, док су предња крила блеђа и обрубљена. Привлачи их нектар те редовно посећују баште. Адулти започињу парење дан или два након еклозије, женке полажу јаја и угибају три до петнаест дана касније.[6]
-
зрела гусеница -
гусеница пред улуткавање -
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Плепyс, Даиниус; Ибарра, Фернандо; Лöфстедт, Цхристер (2002). „Волатилес фром флоwерс оф Платантхера бифолиа (Орцхидацеае) аттрацтиве то тхе силвер Y мотх, Аутограпха гамма (Лепидоптера: Ноцтуидае)”. Оикос (на језику: енглески). 99 (1): 69—74. ИССН 1600-0706. дои:10.1034/ј.1600-0706.2002.990107.x.
- ^ Мазор, Мицхал; Дункелблум, Езра (2005-09-01). „Цирцадиан Рхyтхмс оф Сеxуал Бехавиор анд Пхеромоне Титерс оф Тwо Цлоселy Релатед Мотх Специес Аутограпха гамма анд Цорнутиплусиа цирцумфлеxа1”. Јоурнал оф Цхемицал Ецологy (на језику: енглески). 31 (9): 2153—2168. ИССН 1573-1561. дои:10.1007/с10886-005-6082-7.
- ^ ХОНЕК, Алоис; ЈАРОСИК, Војтецх; МАРТИНКОВА, Зденка; НОВАК, Иво (2002-06-30). „Фоод индуцед вариатион оф тхермал цонстантс оф девелопмент анд гроwтх оф Аутограпха гамма (Лепидоптера: Ноцтуидае) ларвае”. Еуропеан Јоурнал оф Ентомологy. 99 (2): 241—252. ИССН 1210-5759. дои:10.14411/еје.2002.033.
- ^ Хилл, Јане К.; Гатехоусе, А. Гавин (фебруар 1993). „Пхенотyпиц пластицитy анд геограпхицал вариатион ин тхе пре-репродуцтиве период оф Аутограпха гамма (Лепидоптера: Ноцтуидае) анд итс имплицатионс фор мигратион ин тхис специес”. Ецологицал Ентомологy (на језику: енглески). 18 (1): 39—46. ИССН 0307-6946. дои:10.1111/ј.1365-2311.1993.тб01077.x.
- ^ „Бестиммунгсхилфе дес Лепифорумс: Аутограпха Гамма”. www.лепифорум.де. Приступљено 2020-11-24.
- ^ Дункелблум, Е.; Готхилф, С. (1983-12-01). „Сеx Пхеромоне Цомпонентс оф тхе Гамма Мотх, Аутограпха гамма (L.) (Лепидоптера: Ноцтуидае)”. Зеитсцхрифт фüр Натурфорсцхунг C (на језику: енглески). 38 (11-12): 1011—1014. ИССН 1865-7125. дои:10.1515/знц-1983-11-1222.