Авдо Међедовић

С Википедије, слободне енциклопедије
Авдо Међедовић
Лични подаци
Датум рођења(1875-00-00)1875.
Место рођењаОбров код Бијелог Поља, Краљевина Црна Гора
Датум смрти1953.(1953-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (77/78 год.)
Место смртиБијело Поље, Народна Република Црна Гора, Федеративна Народна Република Југославија
Музички рад
Инструментигусле

Авдо Међедовић (Обров код Бијелог Поља,[1] 1875—1953) био је гуслар из Црне Горе. Један је од највећих јужнословенских епских песника. Његова епска песма Женидба Смаилагић Меха има 12.311 стихова и дуга је као Илијада и Одисеја.[2] Амерички научник Милман Пери, истраживач и професор са Универзитета Харвард из прве половине 20. вијека, назвао га је „балканским Хомером”.

У детињству није похађао никакву школу, а након навршеног пунолетства пуних девет година је служио у османској војсци и за то време добро савладао османски турски језик и у Солуну завршио подофицирску школу. После повратка из војске животни век је провео на имању у родном Оброву, радећи у породичној радњи (касапници) у Бијелом Пољу. Са гуслама се сусрео још у раном детињству а гусларску вештину је учио прво од оца Хусеина, који је био одличан гуслар, а касније и од других чувених гуслара тога времена: Ћор Хуса Хусовића, Незира Каљића и других. Захваљујући изузетном таленту и вештини, током времена је постао највећи и најтраженији гуслар и народни певач у крају.

Истражујући епско стваралаштво на ширем балканском подручју, а у циљу одгонетања тзв. „хомеровског питања”, један од најутицајнијих класичних филолога 20. века, професор америчког универзитета Харвард, Милман Пери, забележио је, током 1935. године, на специјалним алуминијумским фонографским плочама, 80.000 Авдових епских стихова.[3] На основу тих истраживања Пери је засновао савремену теорију усмене књижевности и модерну хомерологију. Настављач Перијевог рада на сакупљању епског стваралаштва Алберт Батес Лорд, такође професор на Харварду, године 1950/51, забележио је још 18.000 Међедовићевих стихова, комплетирајући на тај начин импозантну колекцију од око 100.000 стихова Авда Међедовића.[4]

Професор Харвардског универзитета Златан Чолаковић транскрибовао је са звучних снимака више од 80.000 стихова муслиманске епике харвардског Перијевог архива. Познати Међедовићев еп „Женидба Смаилагић Меха” први пут је објављен у Црној Гори, а први пут читав 1974. године на енглеском и тада српскохрватском језику. Стога је породици Чолаковић 2010. уручена повеља „Авдо Међедовић”.[5] Подгорички савет за именовање нових улица, булевара, тргова, мостова и насеља донио одлуку да једној улици у новом језгру града, на граници између Старог аеродрома и Коника, да име Авда Међедовића. Кафић у центру Бијелог Поља зове се Месара, јер је раније ту радила права месара Међедовића.[6] Сулејман Затрић је 2011. режирао за САНЏАК ТВ филм Авдо Међедовић балкански Хомер.[7]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Заслужујемо богат културни живот - Друштво -”. Дневни лист Данас (на језику: српски). 4. 8. 2011. Приступљено 7. 9. 2023. 
  2. ^ „ПЕТ НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ САНЏАЧКИХ БОШЊАКА 1918-2018.”. www.бнв.орг.рс. Приступљено 7. 9. 2023. 
  3. ^ Паррy, Милман; Паррy, Адам (1971). Тхе Макинг оф Хомериц Версе: Тхе Цоллецтед Паперс оф Милман Паррy (на језику: енглески). Цларендон Пресс. ИСБН 978-0-19-814181-5. Приступљено 7. 9. 2023. 
  4. ^ Лорд, Алберт Батес (1960). Тхе Сингер оф Талес (на језику: енглески). Харвард Университy Пресс. ИСБН 978-0-674-80881-2. Приступљено 7. 9. 2023. 
  5. ^ „Повратак „Хомера са Оброва“ - Друштво”. Дневни лист Данас (на језику: српски). 25. 3. 2010. Приступљено 7. 9. 2023. 
  6. ^ „Црногорци љубе ланце”. Радио Слободна Европа (на језику: српскохрватски). 18. 2. 2012. Приступљено 7. 9. 2023. 
  7. ^ „ФИЛМ АВДО МЕДЈЕДОВИЦ БАЛКАНСКИ ХОМЕР” (на језику: српски). Приступљено 7. 9. 2023. 
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Avdo_Međedović&oldid=27708470”