Авитаминоза
| Авитаминоза | |
|---|---|
 | |
| Класификација и спољашњи ресурси | |
| Специјалност | Ендокринологија |
| МКБ-10 | Е50-Е56 |
| МКБ-9-CM | 264-269 |
| МеСХ | Д001361 |
Авитаминозе су болести узроковане хроничном или дуготрајном витаминском дефицијенцијом. Оне исто тако могу да буду последица дефекта метаболичке конверзије, као што је конверсзија триптофана у нијацин.[1][2]
Насупрот томе хипервитаминоза је последица прекомерног задржавања у масноћи растворних витамина у телу.
Типови[уреди | уреди извор]
У авитаминозе се убрајају
- Дефицијенција витамина А узрокује ксерофталмију или ноћно слепило
- Дефицијенција тиамина узрокује берибери
- Дефицијенција нијацина узрокује пелагру
- Дефицијенција витамина Б12 доводи до мегалобластну анемију
- Дефицијенција витамина C доводи до скорбута
- Дефицијенција витамина D узрокује рахитис
- Дефицијенција витамина К узрокује умањену коагулацију
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Лее Русселл МцДоwелл (2000). Витаминс ин Анимал анд Хуман Нутритион (2. изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-0-8138-2630-1.
- ^ Лyдиа Фехилy (1944). „Хуман-милк интоxицатион дуе то Б1 авитаминосис” (ПДФ). Бритисх медицал јоурнал: 509—.
Литература[уреди | уреди извор]
- Лее Русселл МцДоwелл (2000). Витаминс ин Анимал анд Хуман Нутритион (2. изд.). Wилеy-Блацкwелл. ИСБН 978-0-8138-2630-1.
Види још[уреди | уреди извор]
 | Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља). |
