Витамин Б3

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Б3
Structural formula of niacin
Aromatized ball and stick model of niacin
IUPAC име
Други називи ниацин
Идентификација
PubChem[1][2] 938
ChemSpider
EINECS број 200-441-0
DrugBank DB00627
КЕГГ[3] D00049
MeSH Niacin
ChEBI
RTECS QT0525000
АТЦ C04AC01,C10AD02
СМИЛЕС
InChI
Бајлштајн 109591
Гмелин Референца 3340
3DMet B00073
Својства
Молекулска формула C6H5NO2
Моларна маса 123.11 g mol−1
Тачна маса 123.032028409 g mol-1
Агрегатно стање Бели кристали
Густина 1.473 g/cm3
Тачка топљења

236-239 °C, 509-512 K, 457-462 °F

Тачка кључања
Растворљивост у води 0.018 g cm-3
log P 0.219
pKa 2.201
Изоелектрична тачка 4.75
Индекс рефракције (nD) 1.4936
Диполни момент 0.1271305813 D
Фармакологија
Начини употребе Интрамаскуларно, орално
Време полу-уклањања из организма 20-45 min
Опасност
ЕУ-класификација Irritant Xi
Опасност у току рада Узрокује озбиљну иритацију ока
NFPA 704
NFPA 704.svg
1
1
0
 
Р-ознаке R36/37/38
С-ознаке S26,S36
Тачка паљења 193 °C
тачка спонтаног паљења 365 °C

 ДаY (шта је ово?)   (верификуј)

Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање (25 °C, 100 kPa) материјала

Витамин Б3, исто познат као ниацин, никотинска киселина, и витамин ПП,[5] је органско једињење са формулом C5H4NCO2H, и у зависности од коришћене дефиниције, једна од између четрдесет и осамдесет есенцијалних људских нутријената. Ова безбојна, растворна у води чврста материја је дериват пиридина, са карбоксилном групом (COOH) у 3-позицији. Други облици витамина Б3 укључују кореспондирајући никотин амид ("ниацин амид "), где је карбоксилна група замењена са карбоксамидном групом (CONH2), као и комплекснији амиди. Термини ниацин, никотин амид, и витамин Б3 су еквивалентни, и они се користе за било ког члана ове фамилије једињења, пошто она имају сличну биохемијску активност.[6]

Никотинамид је структурни део коензима NADP, део процеса респирације.[7] Месо, џигерица, јаја, млеко, риба, кромпир и зелено воће су богати витамином Б3. Недостатак овог витамина се може видети код особа који болују од пелагре, кожне болести.[8] Пелагра се такође појављује и код особа у поодмаклим фазама алкохолизма. Превелика конзумација Б3 витамина може да доведе до оштећења јетре, што је веома редак случај.[5][9]

Извори[уреди]

  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  5. 5,0 5,1 Keith Parker; Laurence Brunton; Goodman, Louis Sanford; Lazo, John S.; Gilman, Alfred (2006). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (11 изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071422803. 
  6. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  7. David L. Nelson; Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th изд.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  8. Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2002). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (5 изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. стр. 598—600. ISBN 0781744431. 
  9. Tatò F, Vega GL, Grundy SM (1998). „Effects of crystalline nicotinic acid-induced hepatic dysfunction on serum low-density lipoprotein cholesterol and lecithin cholesteryl acyl transferase”. Am. J. Cardiol. 81 (6): 805—7. PMID 9527102. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]