Пређи на садржај

Витамин Д

С Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Д
Класа лека
Идентификатори класе
УпотребаРахитис, остеопороза, дефицијенција витамина Д
АТЦ кодA11CC
Биолошки циљРецептор витамина Д
Клинички подаци
Drugs.comMedFacts, природни производи
Спољашње везе
MeSHD014807
На Википодацима

Витамин Д обухвата групу секостероида растворљивих у мастима, а два најважнија облика у којима се јавља су витамин Д2 (или ергокалциферол) и витамин Д3 (или xолекалциферол). Витамин Д, који се синтетизује у организму као последица излагања сунцу, или се уноси путем хране и витаминских додатака.[1] Биолошки је инертан, а активира се у телу након одређених хемијских реакција.[2]

Витамин Д је веома важан за метаболизам калцијума и фосфора, јер подстиче ресорпцију ових минерала из црева и омогућава њихово депоновање у костима. Неопходан је за правилан раст костију и зуба и за добар рад мишића и нервног ткива. Витамин Д се ствара у кожи приликом сунчања, док се потребе за додатним количинама витамина Д добијају из хране. Добри извори су: рибље уље, морска риба, [[маслац], јаја (жуманце).

Недостатак витамина Д проузрокује деминерализацију костију која се код деце манифестује као рахитис, а код одраслих особа као остеомалација. За лечење рахитиса се користи раствор витамина Д у уљу, који се даје орално или интрамускуларно.

  1. ^ Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. В-Ђ. Београд: Народна књига : Политика. стр. 63. ISBN 86-331-2112-3. 
  2. ^ „Dietary Supplement Fact Sheet: Vitamin D”. National Institutes of Health. Архивирано из оригинала 10. 09. 2007. г. Приступљено 14. 3. 2010. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]