Витамин Д

Из Википедије, слободне енциклопедије
Витамин Д
Класа лека
Употреба Рахитис, остеопороза, дефицијенција витамина Д
Биолошки циљ Рецептор витамина Д
АТЦ код A11CC
Спољашње везе
MeSH D014807
AHFS/Drugs.com MedFacts, природни производи

Витамин Д обухвата групу секостероида растворљивих у мастима, а два најважнија облика у којима се јавља су витамин Д2 (или ергокалциферол) и витамин Д3 (или колекарциферол). Витамин Д, који се синтетизује у организму као последица излагања сунцу, или се уноси путем хране и витаминских додатака, биолошки је инертан, а активира се у телу након одређених хемијских реакција.[1]

Витамин Д је веома важан за метаболизам калцијума и фосфора, јер подстиче ресорпцију ових минерала из црева и омогућава њихово депоновање у костима. Неопходан је за правилан раст костију и зуба и за добар рад мишића и нервног ткива. Витамин Д се ствара у кожи приликом сунчања, док се потребе за додатним количинама витамина Д добијају из хране. Добри извори су: рибље уље, морска риба, бутер, јаја (жуманце).

Недостатак витамина Д проузрокује деминерализацију костију која се код деце манифестује као рахитис, а код одраслих особа као остеомалација. За лечење рахитиса се користи раствор витамина Д у уљу, који се даје орално или интрамускуларно.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. „Dietary Supplement Fact Sheet: Vitamin D”. National Institutes of Health. Приступљено 14. 3. 2010. 

Спољашње везе[уреди]