Бадшахи џамија

С Википедије, слободне енциклопедије

Бадшахи џамија
Бадшахи џамија
Бадшахи џамија на карти Пакистана
Бадшахи џамија
Бадшахи џамија
Локација на мапи Пакистана
Основне информације
ЛокацијаЛокација у Лахору, Пакистан
Координате31°35′17″ СГШ; 74°18′36″ ИГД / 31.588075° СГШ; 74.310125° ИГД / 31.588075; 74.310125Координате: 31°35′17″ СГШ; 74°18′36″ ИГД / 31.588075° СГШ; 74.310125° ИГД / 31.588075; 74.310125
Религијаислам
Грана/традицијасунизам
Држава Пакистан
Архитектонски опис
Тип архитектуреЏамија
Завршетак изградње1673
Спецификације
Капацитет100.000
Број минарета8 (4 главна, 4 мања)
Висина минарета176 фт 4 ин (53,75 м)
МатеријалиЦрвени пешчар, мермер

Бадшахи џамија (панџабски и урд. بادشاہی مسجد‎, или „Империјална џамија”) џамија је из могулске ере у Лахору, престоници пакистанске провинције Пунџаб[1], Пакистан. Џамија је лоцирана западно од Лахорске тврђаве уз рубове Зиданог града Лахора,[2] и нашироко се сматра једним од најзначајнијих обележја Лахора.[3]

Бадшахи џамију је наручио цар Аурангзеб 1671. године, а изградња џамије је трајала две године до 1673. године. Џамија је важан пример могулске архитектуре, са екстеријером који је украшен резбареним црвеним пешчењаком са уметнутим мрамором. Она је највећа и најновија од великих империјалних џамија из могулског доба и друга је по величини џамија у Пакистану.[4] После пада Мугалског царства џамија је служила као гарнизон од Сикског царства и Британске империје, а сада је једна од најпознатијих пакистанских знаменитости.

Локација[уреди | уреди извор]

Бадшахи џамија се налази преко пута Хазури баште из Твр]аве Лахор.
Бадшахи џамија је позната по изрезбареним мрамору и сложеним гипсаним радовима који се користе у унутрашњости џамије.

Џамија је лоцирана поред Зиданог града Лахор, Пакистан. Улаз у џамију лежи на западној страни правоугаоне Хазури баште и окренут је према чувеној Аламгири капији утврђења Лахор, која се налази на источној страни Хазури баште. Џамија се такође налази поред Рошнај капије, једне од оригиналних тринаест капија Лахора, која се налази на јужној страни Хазури баште.[5]

У близини улаза у џамију налази се гроб Мухамеда Икбала, песника који је у Пакистану веома цењен као оснивач Пакистанског покрета који је довео до стварања Пакистана као домовине за муслимане британске Индије.[6] У близини улаза у џамију налази се и гроб Сер Сикандара Хајата Кана, који имао велику улогу у очувању и рестаурацији ове џамије.[7]

Историја[уреди | уреди извор]

Изградња[уреди | уреди извор]

Бадшахи џамија има монументални улаз који гледа на четвороугаону Хазури башту и тврђаву Лахор.

Џамију је наручио могулски цар Аурангзеб 1671. године, а изградњу је надгледао царев полубрат и гувернер Лахора Музафар Хусеин, такође познат под именом Фидај Кан Кока.[8] Аурангзеб је изградио џамију како би обележио своје војне кампање против маратског краља Чатрапати Шиваџија.[4] Након само две године изградње, џамија је отворена 1673. године.

Ера Сика[уреди | уреди извор]

Самади Ранџит Синга (бела зграда) је светилиште Сика које је изграђено поред џамије 1848. године.

Дана 7. јула 1799, армија Сика Ранџит Синга преузела је контролу над Лахором.[9] Након освајања града, махараџа Ранџит Синг је користио огромно двориште џамије као коњушницу за своје војне коње, и њених 80 хуџура (мањих учионица које окружују двориште) као касарну за своје војнике и као оставе за војне залихе.[10] Године 1818. он је саградио мраморну зграду у Хазури башти окренуту према џамији, познату као Хазури Баг Барадари,[11] коју је користио као свој службени краљевски двор за пријем посланика.[12] Могуће је да су мермерне плоче за барадари Сики опљачкали са других споменика у Лахору.[13]

Током Првог англо-сикијског рата 1841. године, син Ранџит Синга, Шер Синг, користио је велике минарете џамије за постављање замбураха или лаких топова који су кориштени за бомбардовање присталица реганткиње Чанд Каур, који су се склонили у опкољеној тврђави Лахор. У једном од ових бомбардовања, Диван-е-Ам тврђаве (дворана за јавне пријеме) је уништена, али је касније обновљена у британској ери.[2] Током тог времена, Хенри де Ла Руж, француски коњички официр запослен у војсци Шер Синга,[14] такође је користио тунел који је повезивао џамију Бадшахи са утврђењем у Лахору као привремено складиште барута.[15]

Британска владавина[уреди | уреди извор]

Године 1849, Британци су преузели контролу над Лахором од Царства Сика. Током британске владавине, џамија и придружено утврђење наставили су да се користе као војни гарнизон. Сет од 80 ћелија уграђених у зидове који окружују његово огромно двориште Британци су срушили након Индијске побуне 1857. године, како би спречили да се користе за антибританске активности. Ћелије су замењене отвореним аркадама познатим као далани.[16]

Због све већег огорчења муслимана против коришћења џамије као војног гарнизона, Британци су 1852. године основали Управу џамије Бадшахи да надгледа обнову и да је поново успостави као место верског богослужења. Од тада па надаље, поправке су вршене по секцијама под надзором Управе џамије Бадшахи. Зграду је званично вратио муслиманској заједници Џон Лоренс, који је био вицекраљ Индије.[17] Зграда је тада поново успостављена као џамија.

У априлу 1919. године, после масакра у Амрицару, измешана гомила сика, хиндуиста и муслимана од око 25.000-35.000 особа окупила се у дворишту џамије у знак протеста. Гандијев говор је на том догађају прочитао Халифа Шуја-уд-Дин, који ће касније постати председник Покрајинске скупштине Панџаба.[18][19]

Обимне поправке почеле су од 1939. године па надаље, када је сер Сикандар Хајат Кан почео да прикупља средства за ову сврху.[20] Реновирање је надгледао архитекта Наваб Алам Јар Јунг Бахадур.[21] Како је Кан у великој мери заслужан за обимне рестаурације џамије, сахрањен је поред џамије у Хазури Багу.

Након независности[уреди | уреди извор]

Радови на рестаурацији започети 1939. настављени су након стицања независности Пакистана, а завршени су 1960. по укупној цени од 4,8 милиона рупија.[21]

Поводом друго Исламског самита одржаног у Лахору 22. фебруара 1974. године, тридесет и девет шефова муслиманских држава учествовало је у молитви петком у џамији Бадшахи, укључујући, између осталих, Зулфикара Али Бута из Пакистана, Фајсала из Саудијске Арабије, Муамера Гадафија, Јасера Арафата и Сабах ел-Салим ел-Сабаха из Кувајта. Године 1993, Бадшахи џамија је уврштена на пробну листу Унескове светске баштине.[22] Године 2000, поправљена је мермерна интарзија у главној молитвеној сали. Године 2008, започели су радови на замени плочица од црвеног пешчара на великом дворишту џамије коришћењем црвеног пешчара увезеног из изворног могулског извора у близини Џајпура, у индијској држави Раџастан.[23][24]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Лахоре'с ицониц мосqуе стоод wитнесс то тwо хисториц моментс wхере толеранце гаве wаy то бруталитy”. 
  2. ^ а б „Бадсхахи Мосqуе”. Уалберта.ца. Архивирано из оригинала 03. 12. 2014. г. Приступљено 2. 1. 2014. 
  3. ^ „Холидаy тоурисм: Хундредс тхронг Лахоре Форт, Бадсхахи Масјид - Тхе Еxпресс Трибуне” (на језику: енглески). 9. 10. 2014. Приступљено 10. 9. 2016. 
  4. ^ а б Мери, Јосепх (31. 10. 2005). Медиевал Исламиц Цивилизатион: Ан Енцyцлопедиа. Роутледге. стр. 91. 
  5. ^ Wахеед уд Дин, пп. 14
  6. ^ Wахеед Уд Дин, пп. 15
  7. ^ ИХ Малик Сикандар Хаyат Кхан: А Биограпхy Исламабад: НИХЦР, 1984. пп. 127
  8. ^ Мери, стр. 91
  9. ^ „Wелцоме то тхе Сикх Енцyцлопедиа”. Тхесикхенцyцлопедиа.цом. 14. 4. 2012. Архивирано из оригинала 30. 12. 2013. г. Приступљено 2. 1. 2014. 
  10. ^ Сидхwа, Бапси (1. 1. 2005). Цитy оф Син анд Сплендоур: Wритингс он Лахоре. Пенгуин Боокс Индиа. Приступљено 10. 12. 2016 — преко Гоогле Боокс. 
  11. ^ Тикекар, стр. 74
  12. ^ Кхуллар, К. К. (1980). Махараја Рањит Сингх. Хем Публисхерс. стр. 7. Приступљено 12. 7. 2010. 
  13. ^ Марсхалл, Сир Јохн Хуберт (1906). Арцхаеологицал Сурвеy оф Индиа. Оффице оф тхе Суперинтендент оф Говернмент Принтинг. 
  14. ^ „Де Ла Роцхе, Хенри Францоис Станислаус”. аллабоутсикхс.цом. Архивирано из оригинала 27. 12. 2010. г. Приступљено 10. 1. 2014. 
  15. ^ Греy, C. (1993). Еуропеан Адвентурес оф Нортхерн Индиа. Асиан Едуцатионал Сервицес. стр. 343—. ИСБН 978-81-206-0853-5. 
  16. ^ Девелопмент оф мосqуе Арцхитецтуре ин Пакистан бy Ахмад Наби Кхан, пп. 114
  17. ^ Амин, Агха Хумаyун. „Политицал анд Милитарy Ситуатион фром 1839 то 1857”. Дефенце Јоурнал wебсите. Архивирано из оригинала 10. 09. 2017. г. Приступљено 1. 1. 2021. 
  18. ^ Ллоyд, Ницк (30. 9. 2011). Тхе Амритсар Массацре: Тхе Унтолд Сторy оф Оне Фатефул Даy. I.Б.Таурис. 
  19. ^ Ноте: Репортс он тхе Пуњаб Дистурбанцес Април 1919 гивес а фигуре оф 25,000
  20. ^ Омер Тарин, Сир Сикандар Хyат Кхан анд тхе Реноватион оф тхе Бадсхахи Мосqуе, Лахоре: Ан Хисторицал Сурвеy, ин Пакистан Хисторицал Дигест Вол 2, Но 4, Лахоре, 1995, пп. 21-29
  21. ^ а б „Бадсхахи Мосqуе (буилт 1672–74)”. Асиан Хисторицал Арцхитецтуре wебсите. Приступљено 1. 1. 2021. 
  22. ^ УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре. „Бадсхахи Мосqуе, Лахоре – УНЕСЦО Wорлд Херитаге Центре”. УНЕСЦО.орг wебсите. Приступљено 1. 1. 2021. 
  23. ^ „Бадсхахи Мосqуе Ре-флооринг”. Арцхпресспк.цом. Архивирано из оригинала 1. 4. 2012. г. Приступљено 2014-01-02. 
  24. ^ „Бадсхахи Мосqуе”. Атлас Обсцура wебсите. Приступљено 1. 1. 2021. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Манеесха Тикекар (2004). Ацросс тхе Wагах. Библиопхиле Соутх Асиа. ИСБН 8185002347. 
  • Царолyн Блацк (2003). Пакистан: Тхе цултуре. Црабтрее Публисхинг Цомпанy. ИСБН 0778793486. 
  • Wахеед Уд Дин. Тхе Марцхинг Беллс: А Јоурнеy оф а Лифе Тиме. Аутхор Хоусе. ИСБН 9781456744144. 
  • Асхер, Цатхерине Б., Арцхитецтуре оф Мугхал Индиа: Тхе Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа Цамбридге: Цамбридге Университy Пресс, 1992.
  • Цхугтаи, M.А., Бадсхахи Мосqуе, Лахоре: Лахоре, 1972.
  • Гасцоигне, Бамбер, Тхе Греат Мугхалс, Неw Yорк: Харпер & Роw, 1971.
  • Коцх, Ебба, Мугхал Арцхитецтуре, Муницх: Престел-Верлаг, 1992.
  • Асхер, Цатхерине Блансхард (1992). Арцхитецтуре оф Мугхал Индиа. Тхе Неw Цамбридге Хисторy оф Индиа, Парт I. 4. Цамбридге Университy Пресс. ИСБН 9780521267281. Приступљено 16. 7. 2017. 
  • Блоом, Јонатхан M.; Блаир, Схеила (2009). Тхе Грове Енцyцлопедиа оф Исламиц Арт & Арцхитецтуре. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 978-0-19-530991-1. Приступљено 2013-03-15. 
  • Георге Мицхелл, Амит Пасрицха (2011). Мугхал Арцхитецтуре & Гарденс. ИСБН 9781851496709. 
  • Гупта, Субхадра Сен; Ирани, Пракасх (2013). Фатхепур Сикри: Акбар'с Магнифицент Цитy он а Хилл. ИСБН 9789381523728. 
  • Мери, Јосеф W., ур. (2005). Медиевал Исламиц Цивилизатион: Ан Енцyцлопедиа (на језику: енглески). Роутледге. стр. 91. ИСБН 978-1-135-45596-5. 
  • Петерсен, Андреw (1996). „Мугхалс”. Дицтионарy оф Исламиц арцхитецтуре. Роутледге. стр. 199—205. ИСБН 9781134613663. 
  • M. Блоом, Јонатхан; С. Блаир, Схеила, ур. (2009). „Арцхитецтуре; VII. ц. 1500–ц. 1900; D. Индиа.”. Тхе Грове Енцyцлопедиа оф Исламиц Арт анд Арцхитецтуре. Оxфорд Университy Пресс. ИСБН 9780195309911. 
  • Ваугхан, Пхилиппа (2011). „Индиан Субцонтинент: фром Султанате то Мугхал Емпире”. Ур.: Хаттстеин, Маркус; Делиус, Петер. Ислам: Арт анд Арцхитецтуре. х.ф.уллманн. стр. 464—483. ИСБН 9783848003808. 
  • Асхер, Цатхерине Б. (2020). „Мугхал арцхитецтуре”. Ур.: Флеет, Кате; Крäмер, Гудрун; Матринге, Денис; Наwас, Јохн; Роwсон, Еверетт. Енцyцлопаедиа оф Ислам, Тхрее. Брилл. ИССН 1873-9830. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Бадшахи џамија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Badšahi_džamija&oldid=27675667”