Барорецептори

С Википедије, слободне енциклопедије
У луку аорте налазе се барорецептори који учествују у регулацији артеријског крвног притиска

Барорецептори, пресорецептори или механорецептори су нервни завршеци који реагују на истезање зида крвног суда услед пораста крвног притиска.[1] Смештене су у зииду великих крвних судова око срца, а најважнији су они у каротидном синусу и луку аорте, који учествују у регулацији артеријског крвног притиска, тако што одашиљу инхибицијске импулсе у булбарни вазомоторни центар, и тиме доприносе снижавању крвног притиска.[2][3] Како је њихово реакција тренутна, они се брзо прилагођавају па нису погодни за трајну регулацију (снижавање) крвног притиска.[4][5][6]

Барорецептори у регулација артеријског притиска[уреди | уреди извор]

У зидовим већине великих крвних судова у подручју рачве каротидне артерије и лука аорте, налазе се многи нервни рецептори (барорецептори)

Један од ситема за регулацију крвног притиска, који је јако једноставан, је механизам регулације крвног притиска уз помоћ барорецептора.[1][7][8][9]

У зидовим већине великих крвних судова горњег дела тела. посебно у подручју рачве каротидне артерије и лука аорте,[10] налазе се многи нервни рецептори (барорецептори), које надражује растезање артеријског зида, када порасте крвни притисак.[11] Тако надражени рецептори преносе импулсе који стимулишу нервни систем, пре свега продужену мождину, и њен вазомоторни центар.[1]

Под утицајем импулса из барорецептора долази до инхибиције вазомоторног центра, из кога се сада смањен број импулса шаље у симпатички нервни систем — срце и крвне судове. Недостатак тих импулса смањује активност срца, као пумпе, и олакшава проток крви кроз периферне крвне судове, што снижава повишен крвни притисак и враћа га на почетну (нормалну) вредност.[12][13]

Обрнуто пад артеријског притиска, олабави рецепторе, због мањег растезања зида крвног суда, што омогућава да вазомоторни центар у продуженој мождини, постане активнији, него иначе, што доводи до пораста крвног притиска према нормалним вредностима.[14][11][15]

Однос са хеморецепторима[уреди | уреди извор]

Хеморецептори су ћелије хемосензибилног типа, које имају својство да се стимулишу смањењем концентрације кисеоника, повећањем угљен-диоксида или вишком јона водоника.

Ови рецептори су уско повезани са претходно описаним системом за контролу крвног притиска, којим управљају барорецептори.

У одређеним критичним условима, надражај се јавља у хеморецепторском систему захваљујући смањењу протока крви и снабдевања кисеоником, уз повећање угљен-диоксида и водоникових јона. Важно је напоменути да се они не сматрају основним системом за контролу крвног притиска.[16]

Дисфункција барорецептора[уреди | уреди извор]

Барорецептори су саставни део функције тела. Промене притиска у крвним судовима не би се откриле тако брзо у одсуству барорецептора. Када барорецептори не функционишу, крвни притисак наставља да расте, али се у року од сат времена крвни притисак враћа у нормалу након преузимања регулације од других регулаторних система за крвни притисак.[1][17][18]

Барорецептори такође могу постати преосјетљиви код неких људи (обично каротидни барорецептори код старијих мушкараца). То може довести до брадикардије, вртоглавице и несвестице (синкопе) од додира за врат (често током бријања). Ово је важан диференцијално дијагностички знак код мушкарци који имају симптоме пресинкопе или синкопе.[1][19]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г д „ЦВ Пхyсиологy | Артериал Барорецепторс”. www.цвпхyсиологy.цом. Приступљено 31. 1. 2021. 
  2. ^ „Барорецептор Сенситивитy (БРС)”. www.датасци.цом (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  3. ^ Цхиба, Танемицхи. "Фине струцтуре оф тхе барорецептор нерве терминалс ин тхе царотид синус оф тхе дог." Мицросцопy 21.2 (1972): 139-148.
  4. ^ Контролни системи тела - Примери контролних механизама У: Гуyтон, Артхур C.; Јохн Едwард Халл (2006). Медицинска физиологија: уџбеник. Медицинска наклада. ISBN 978-953-176-318-9.
  5. ^ „Function of baroreceptors and clinical relevance of the baroreflex | Deranged Physiology”. derangedphysiology.com (на језику: енглески). Приступљено 2021-01-31. 
  6. ^ Hainsworth, Roger. "The physiological approach to cardiovascular reflexes." Clinical Science 91.s1 (1996): 43-49.
  7. ^ Andriessen, P. (2003). Cardiovascular Fluctuations and Transfer Function Analysis in Stable Preterm Infants. Pediatric Research, 53(1), 89–97. . doi:10.1203/01.PDR.0000041514.73559.7D.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  8. ^ Sleight, Peter. "Reflex control of the heart." The American journal of cardiology 44.5 (1979): 889-894.
  9. ^ Chapleau, Mark W., et al. "Mechanisms determining sensitivity of baroreceptor afferents in health and disease." Annals of the New York Academy of Sciences 940.1 (2001): 1-19.
  10. ^ Collins, Heidi L., et al. "Carotid baroreflex pressor responses at rest and during exercise: cardiac output vs. regional vasoconstriction." American Journal of Physiology-Heart and Circulatory Physiology 280.2 (2001): H642-H648
  11. ^ а б Armstrong, Maggie; Kerndt, Connor C.; Moore, Ross A. (2020), Physiology, Baroreceptors, StatPearls Publishing, PMID 30844199, Приступљено 2021-01-31 
  12. ^ Berne RM, Levy MN (2001). Cardiovascular Physiology. Philadelphia, PA: Mosby. ISBN 0-323-01127-6. .
  13. ^ Robbe, H. W., Mulder, L. J., Ruddel, H., Langewitz, W. a., Veldman, J. B., & Mulder, G. (1987). Assessment of baroreceptor reflex sensitivity by means of spectral analysis. Hypertension, 10(5), 538–543. . doi:10.1161/01.HYP.10.5.538.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  14. ^ Boron WF, Boulpaep EL (2005). Medical Physiology: A Cellular and Molecular Approach. Philadelphia, PA: Elsevier/Saunders. ISBN 1-4160-2328-3.
  15. ^ Zucker, Irving H., and Joseph P. Gilmore. Reflex control of the circulation. CRC Press, 2020.
  16. ^ Lohmeier, T. E., i Drummond, H. A. (2007).Barorefleks u patogenezi hipertenzije.Sveobuhvatna hipertenzija. Philadelphia, PA: Elsevier, 265-279.
  17. ^ Gross, V. (2002). Heart Rate Variability and Baroreflex Function in AT2 Receptor-Disrupted Mice.Hypertension, 40(2), 207–213. . doi:10.1161/01.HYP.0000027279.69240.75.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  18. ^ Drummond, Heather A., et al. "A molecular component of the arterial baroreceptor mechanotransducer." Neuron 21.6 (1998): 1435-1441.
  19. ^ Mancia, G., et al. "Reflex cardiovascular regulation in humans." Journal of cardiovascular pharmacology 7 (1985): S152-S159.

Spolajšnje veze[уреди | уреди извор]

  • Baroreceptors на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH) (језик: енглески)


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Baroreceptori&oldid=27448401”