Лук аорте

Из Википедије, слободне енциклопедије
Лук аорте и његови односи
Arch of aorta-лук аорте
Ascending aorta-Усходни део аорте
Pulmonary artery-пулмонална артерија
Superior vein cava-горња шупља вена
Right auricula-десни увасти наставак срца (десна аурикула)
Right ventricle-десна комора
Left innominate vein-лева брахиоцефалична вена
Right innominat vene-десна брахиоцефалична вена
Left auricula-леви увасти наставак срца (лева аурикула срца)
Thoracic aorta-грудна аорта
Inferior vena cava-доња шупља вена
Left carotis comunis-лева заједничка каротидна артерија
Right carotis comunis-десна заједничка каротидна артерија
Right vagus-десни живац вагус
Rechtrecurrent nerve-повратни гркљански живац
Left vagus-леви живац вагус
Left phrenic nerve-леви пречажни живац

Лук аорте (лат. arcus aortae) се наставља на њен усходни део и продужава нисходни делом аорте.[1]

Особине и грађа[уреди]

Почетни део аортног лука је проширен (лат. sinus maximus aortae) и на том месту аорта достиже у пречнику и до 33 mm. Проширење се пројектује у нивоу друге ребарне хрскавице са десне стране. Лук је дугачак око 5-6 cm, конвексан на доле. Врх лука достиже ниво доње ивице споја првог ребра и грудне кости. Завршава се аортним сужењем (лат. istmus aortae) у висини леве стране тела 4. грудног пршљена.[2]

Односи[уреди]

Преко предње стране лука аорте пролази леви живац вагус (лат. Nervus vagus sinister), поред лука са леве стране такође пролази и леви пречажни живац (лат. Nervus phrenicus). Ова страна лука аорте належе на медијастиналну страну плућне марамице и оставља свој отисак на унутрашњом делу левог плућног крила.

Задња страна аортног лука додирује горњу шупљу вену, а затим преко танког слоја везивног ткива належе на леву страну душника и једњака и потискује их удесно. Задњу страну лука аорте укршта леви повратни гркљански живац (лат. Nervus laringeus recurens sinister), који затим обилази око доње стране лука аорте. Овај живац је грана вагуса која инервише мишиће гркљана.. Између задње стране лука аорте и предње стране рачве душника налази се део срчаног живчаног сплета.

Доња страна лука је конкавна. Она прелази преко десне плућне артерије (лат. a. pulmonalis dextra). Између аорте и плућне артерије налази се Боталова веза (лигаментум артериозум), то је остатак дуктуса артериозуса, канала који у феталном периоду повезује аорту са плућном артеријом.

Доња страна лука аорте у свом силазном делу прелази преко леве главне душнице (левог главног бронха) (лат. bronchus principalis sinsiter) и леве плућне артерије. Испод лука аорте налази се највећи ганглион срчаног живчаног сплета, Вристбергов ганглион.

Горња страна лука аорте је конвексна. Од ње полазе три велике артеријске гране: најпре брахиоцефалично артериско стабло (лат. Truncus brachiocephalicus), у средини је лева заједничка каротидна артерија (лат. a. carotis comunis sinistra)и удесно лева поткључна артерија (лат. a. subclavia sinistra).

Сужење аорте (лат. isthmus aortae) је завршни део лука аорте и настаје одмах после искључења леве поткључне артерије. Калибар аорте у овом сужењу је око 20 mm. Код болести коарктација аорте је аорта на овом месту још суженија око 3-5 mm, што омета артеријску циркулацију доњих екстремитета.

Гране лука аорте[уреди]

Гране лука аорте
Innominata-брахиоцефалична артерија
Right subclavia-десна поткључна артерија
Recht common carotis-десна заједничка каротидна артерија
Left common carotis-лева заједничка каротидна артерија
Left subclavia-лева поткључна артерија

Идући здесна улево од аорте се одвајају 3 велике артерије које снабдевају крвљу главу и горње екстремитете. То су:

Овакав распоред јавља се у око 70% случајева. Некад се може јавити заједничко стабло за две или све три велике гране аорте (у око 23% случајева).

Поремећаји[уреди]

  • Дуктус артеруозус, када постоји веза између аорте и плућне артерије (лево-десни шант).
  • Коарктација аорте је сужење аорте на преласку у нисходни део, постоји јувенилана и адултна форма.
  • Дисекција аорте означава цепање зида аорте, услед кога настаје двоструки лумен.
  • Анеуризма аорте је проширење аорте услед слабости зида ове артерије.
  • Такајаши артеритис је један облик запаљења артерија, који може захватити и аорту.
  • Сифилис, полно преносива болест, која у својој трећој фази доводи до проширења (анеуризма) аортног лука.
  • Атеросклероза, стварање фиврозно-масних плоча у зидовима крвних судова, које нејчешће сужавају њихов лумен.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 
  2. Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9. 

Литература[уреди]

  • Драгослав Богдановић. Анатомија грудног коша. Савремена администрација. 

Спољашње везе[уреди]