Бен Хоган
| Бен Хоган | |
|---|---|
 Хоган у Њујорк Ситију 1953. године | |
| Пуно име | Вилијам Бен Хоган |
| Име по рођењу | Wиллиам Бен Хоган |
| Датум рођења | 13 август, 1912 |
| Место рођења | Стивенвил (Тексас) САД |
| Датум смрти | 25. јул 1997. (84 год.) |
| Место смрти | Форт Ворт, Тексас САД |
| Пребивалиште | САД |
| Држављанство | америчко |
| Занимање | голфер |
| Висина | 5 фт 85 ин (3,68 м) |
| Тежина | 145 лб (66 кг; 10,4 ст) |
Вилијам Бен Хоган (енгл. William Ben Hogan; Стивенвил, Тексас, 13. август 1912 — Форт Ворт, Тексас, 25. јул 1997) био је амерички профессионал голфер који се генерално сматра једним од највећих играча у историји игре.[1] Хоган је познат по свом дубоком утицају на теорију замаха у голфу и својим легендарним способностима ударања лопте.
Његових девет професионалних главних шампионата изједњачавају га са Гари Плејером за четврто место свих времена. Предходе му само Џек Никлаус (18), Тајгер Вудс (15) и Валтер Хаген (11). Он је један од само пет голфера који су освојили сва четири главна првенства: Мастерс турнир, Отворено првенство (мада је играо само једном), Отворено првенство САД и ПГА шампионат. Остала четворица су Никлаус, Вудс, Плајер и Џин Саразен.
Детињство, младост и карактер[уреди | уреди извор]
Хоган је рођен у Стивенвилу у Тексасу, као треће и најмлађе дете Честера и Кларе (Вилијамс) Хоган. Његов отац је био ковач, а породица је живела десет миља југозападно у Даблина до 1921. године, када су се преселили 70 миља (112 км) североисточно до Форт Ворта. Када је Хоган имао девет година, 1922. године његов отац Честер извршио је самоубиство пиштољем у породичној кућу. По неким извештајима, Честер је починио самоубиство пред њим, што су неки (укључујући Хогановог биографа Џејмса Додсона) навели као узрок његове интровертне личности у каснијим годинама.[2]
Породица је имала финансијске потешкоће након самоубиства његовог оца, и деца су се запослила како би помогли својој мајци, која је радила као кројачица, да га састави крај с крајем. Старији брат Ројал је напустио школу са 14 година да би испоручивао канцеларијски материјал бициклом, а деветогодишњи Бен је након школе продавао новине на оближњој железничкој станици. По савету пријатеља дошао је до посла голферског помоћника кад је имао 11 година у сеоском клубу Гленовом гарден, на голф терену са девет рупа лоцираном 11 км јужно он његовог места становања. Један од његових колега у Глен гардену био је Бајрон Нелсон, каснији турнејски ривал. Њих двоје се изборило за вођство на годишњем божићном турниру за кадије у децембру 1927, када су обојица имала 15 година. Нелсон је подбацио ударац на 30 стопа за девету и последњу рупу.
Следећег пролећа, Нелсон је добио једино јуниорско чланство које је било понуђено члановима Глен гардена. Клупска правила нису дозволила кадије старије 16 година, тако да је након августа 1928. године, Хоган прешао да ради на теренима осредњег квалитета са дневном наплатом: Кати лејк, Вортх хилс и З-Боаз.
Главни шампионати[уреди | уреди извор]
Победе (9)[уреди | уреди извор]
| Година | Шампионат | 54 рупа | Победнички резултат | Маргина | Супарници |
|---|---|---|---|---|---|
| 1946 | ПГА шампионат | н/а | 6 & 4 | н/а |  Ед Оливер
|
| 1948 | ПГА шампионат (2) | н/а | 7 & 6 | н/а | Мајк Турнеса
|
| 1948 | Отворено првенство САД | 2 ударца вођства | −8 (67-72-68-69=276) | 2 строкес | Џими Демарет
|
| 1950 | Отворено првенство САД (2) | 2 ударца дефицит | +7 (72-69-72-74=287) | Плејоф 1 | Џорџ Фазио, Ллоyд Мангрум
|
| 1951 | Мастерс турнир | 1 ударац дефицит | −8 (70-72-70-68=280) | 2 ударца | Ски Ригел
|
| 1951 | Отворено првенство САД (3) | 2 ударца дефицит | +7 (76-73-71-67=287) | 2 строкес | Клејтон Хифнер
|
| 1953 | Мастерс турнир (2) | 4 ударца вођство | −14 (70-69-66-69=274) | 5 ударца | Ед Оливер
|
| 1953 | Отворено првенство САД (4) | 1 ударац вођства | −5 (67-72-73-71=283) | 6 строкес | Сам Снид
|
| 1953 | Отворени шампионат | Нерешено | −6 (73-71-70-68=282) | 4 ударца |  Антонио Керда,  Деј Рис, Франк Странахан,  Петер Томсон
|
Напомена: ПГА шампионата је био меч који је одржаван до 1958
1 Поразио је Мангрума и Фазиа у доигравању на 18-рупа: Хоган 69 (−1), Мангрум 73 (+3), Фазио 75 (+5).
Хронолгија резулата[уреди | уреди извор]
| Турнир | 1934 | 1935 | 1936 | 1937 | 1938 | 1939 |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мастерс турнир | Т25 | 9 | ||||
| Отворено првенство САД | ЦУТ | ЦУТ | ЦУТ | Т62 | ||
| Отворени шампионат | ||||||
| ПГА шампионат | Р16 |
| Турнир | 1940 | 1941 | 1942 | 1943 | 1944 | 1945 | 1946 | 1947 | 1948 | 1949 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мастерс турнир | Т10 | 4 | 2 | НТ | НТ | НТ | 2 | Т4 | Т6 | |
| Отворено првенство САД | Т5 | Т3 | НТ | НТ | НТ | НТ | Т4 | Т6 | 1 | |
| Отворени шампионат | НТ | НТ | НТ | НТ | НТ | НТ | ||||
| ПГА шампионат | QФ | QФ | QФ | НТ | 1 | Р64 | 1 |
| Турнир | 1950 | 1951 | 1952 | 1953 | 1954 | 1955 | 1956 | 1957 | 1958 | 1959 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мастерс турнир | Т4 | 1 | Т7 | 1 | 2 | 2 | Т8 | ЦУТ | Т14 | Т30 |
| Отворено првенство САД | 1 | 1 | 3 | 1 | Т6 | 2 | Т2 | Т10 | Т8 | |
| Отворени шампионат | 1 | |||||||||
| ПГА шампионат |
| Турнир | 1960 | 1961 | 1962 | 1963 | 1964 | 1965 | 1966 | 1967 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мастерс турнир | Т6 | Т32 | 38 | Т9 | Т21 | Т13 | Т10 | |
| Отворено првенство САД | Т9 | Т14 | 12 | Т34 | ||||
| Отворени шампионат | ||||||||
| ПГА шампионат | ЦУТ | Т9 | Т15 |
НТ = без турнира
WД = повукао се
ЦУТ = пропустио је пласман на пола пута (3. рунда у 1960 ПГА шампионат)
Р64, Р32, Р16, QФ, СФ = Рунда у којој је играч изубио на ПГА шампионату
"Т" означава нерешен резултат
Прегле[уреди | уреди извор]
| Турнир | Победа | 2. | 3. | Топ-5 | Топ-10 | Топ-25 | Догађаји | Пласмани |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мастерс турнир | 2 | 4 | 0 | 9 | 17 | 21 | 25 | 24 |
| Отворено првенство САД | 4 | 2 | 2 | 10 | 15 | 17 | 22 | 19 |
| Отворени шампионат | 1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 | 1 | 1 |
| ПГА шампионат | 2 | 0 | 0 | 5 | 7 | 8 | 10 | 9 |
| Тотали | 9 | 6 | 2 | 25 | 40 | 47 | 58 | 53 |
- Највећи број узастопних пласмаана – 35 (1939 Мастерс – 1956 Отворено првенство САДн)
- Најдужа секвенца међу првих десет – 18 (1948 Мастерс – 1956 Отворено првенство САД)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Голф Легендс - Бен Хоган Архивирано 2006-05-16 на сајту Wayback Machine
- ^ „Тхе Хард Лифе оф а Голфинг Греат”. Блоомберг Бусинессwеек. 18. 6. 2004. Архивирано из оригинала 8. 3. 2012. г. Приступљено 17. 10. 2013.
Литература[уреди | уреди извор]
- Баркоw, Ал (1989). Тхе Хисторy оф тхе ПГА ТОУР. Доубледаy. ISBN 978-0-385-26145-6.
- "Бен Хоган: "Плаyерс Wере Афраид"" (1999). Ин ЕСПН СпортсЦентурy. Мицхаел МацЦамбридге, Едитор. Неw Yорк: Хyперион ЕСПН Боокс. пп. 142–3.
- Додсон, Јамес (2004). Бен Хоган: Ан Америцан Лифе. Неw Yорк: Доубледаy. ISBN 978-0-385-50312-9.
- МцЛеан, Јим; МцЦартхy, Том (2012). Тхе Цомплете Хоган. Неw Јерсеy: Јохн Wилеy & Сонс. ИСБН 978-0-470-87624-4.
- МцАфее, Јамес (6. 6. 2011). „Дид Бен Хоган Wин Фиве У.С. Опенс?”. Еxеголф магазине. Архивирано из оригинала 31. 7. 2012. г. Приступљено 16. 9. 2011.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Ben Hogan's official site
- Ben Hogan Архивирано на сајту Wayback Machine (28. април 2020) - Daily Telegraph obituary
- World Golf Hall of Fame profile
- Ben Hogan Архивирано на сајту Wayback Machine (3. март 2021) Photos by A Ravielli Taken For The Five Lessons of Golf
- Ben Hogan on About.com Архивирано на сајту Wayback Machine (27. мај 2016) Profile, stats and quotes
- Wалл, Јонатхан (20. 5. 2014). „Ретурн оф а легендарy бранд”. ПГА Тоур.
- „Ессентиалс: Тхе Топ 10 Тхингс то Кноw Абоут Бен Хоган”. ПГА Тоур. Приступљено 17. 7. 2019.
- Yоцом, Гуy (јул 2000). „50 Греатест Голферс оф Алл Тиме: Анд Wхат Тхеy Таугхт Ус”. Голф Дигест. Архивирано из оригинала 27. 05. 2012. г. Приступљено 5. 12. 2007.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Уметничке | |
| Остале | |
