Брахитерапија рака простате

С Википедије, слободне енциклопедије
Брахитерапија рака простате
Дијаграм који показује брахитерапију високе дозе за рак простате
ИЦД-9-CM92.27
МедлинеПлус007385

Брахитерапија рака простате је метода радиотерапије која се заснива на увођењу радиоактивних извора (трансплантата) у ткиво простате у циљу лечења зрачењем.[1] За ову намену употребљавају се радиоактивни изотопи јода, паладијума и иридијума, чије физичке особине омогућавају примену вишеструко већих доза зрачења (у поређењу са перкутаним приступом зрачењу) уз прихватљиву стопу нуспојава.[2][3] Основни предуслов за успешну примену брахитерапије је пажјиво одређен стадијум (проширености) болести (рака).[4]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Рак или карцином простате својим спорим растом и непредвидивим понашањем захтева врло опрезно одлучивање о врсти и обиму лечења које ће се приенити.[5] Квалитета живота након лечења је такође подједнако важна чинилац као и биохемијски, односно клинички ток болести. Код вечина болесника према неким од истраживања, квалитету жвота лечених брахитерапијом је побољшан у након терапије 79% слућајева, док се само мањи број жалио на психолошке сметње у породичном животу.[6][7]

Предуслов за успех брахитерапије је правилан одабир болесника и прецизна техника уградње импалната.[8]

Зрачење уништава канцерогене ћелије оштећујући њихову ДНА, или њихове молекуле које садрже генетску информацију, што их потом спечава да се даље шире. Зрачење такођер уништава и нормалне ћелије, али како се канцерогене ћелије шире брже од нормалних оне су осјетљивије на зрачење. Додатно, нормалне се челије боље регенершу од канцерогених након дејства радијације. Ово је један од разлога зашто се третмани радиотерапије дају у периоду од неколико недеља јер се тиме здравим ћелијама даје времена да се регенеришу између појединих третмана.

Историја[уреди | уреди извор]

Први опис примене радиоактивног изотопа радијума (238Ра) у брахитерапији потиче од Баррингера који је 1917. године, почео лечење иглама радијума. Ова метода није наишла на ширу примену, све док није почета примена трајних имплантата радиоактивног јода (125I) ретропубичним приступом од стране Хилариса и Wхитмора 1970-тих година) за брахитерапију тумора простате.

Током историјског развоја ове методе у поћетку су игле за увођење радиоактивних зрнаца јода постављане током лапаротомије под контролом прста увученог у право црево. Дозиметрија је била непрецизна, а расподела зрачења неравномерна. Због ових недостатак примена ове методе је привремено пркинута због резултата лошијих од очекиваних, и морала је да сачека развоја техника перкутаног зрачења и појаву оперативних метода којима се штеде карлични живци.

Након 1983. године појавом ултразвучних сонди и компјуторизоване томографије побољшан је приказ анатомских односа простате, а стадијум болести тачније су одређивани што је омогућило да се обави симулирање зрачења пре почетка захвата.

Првих деценија 21. века број брахитерапијом лећених болесник ана глобалном ницоу стално расте.[2]

Врсте терапије[уреди | уреди извор]

Данас се најчешће примењују две врсте брахитерапије:[9][10]

Брахитерапија ниске брзине дозе (ЛДР)[уреди | уреди извор]

Брахитерапија ниске брзине дозе (акроним ЛДР — енгл. лоw досе рате) којим се данас лечи већина болесника, користи радиоактивне импланте мале снаге (величине зрна пиринча) за третман. То су најчешће радиоактивна зрнаца јода (125I — 13 Гy/недељно)[11][12] или паладијума (103Пд — 40 Гy/недељно)

Ови импланти се трајно умећу у тело, а након уметања емитирају зрачење које се постепено смањује у снази, које након неколико недеља у потпуности престаје зрачити.[13]

Индикације

Индикације за примену ЛДР терапије су:[14]

  • карцином простатае стадијум Т1-2а;
  • волумен простате до 60 ццм у тренутку имплантације;
  • ПСА < 10 нг/мЛ;
  • Глеасон збир <6;
  • без знакова опструкције мокрења;
  • без знакова перинеуралног или екстракапсуларног ширења;
  • мање од 50% позитивних цилиндара добијених биопсијом простате.[15]

Брахитерапије велике брзине дозе (ХДР)[уреди | уреди извор]

Брахитерапије велике брзине дозе (акроним ХДР енгл. хигх досе рате), у поређењу са ЛДР брахитерапијом, користи изворе зрачења јачег интензитета, и зато се такви импланти у тело постављају само привремено.[16][17]

Од препарата велике брзине дозе данс се користе изотопи иридијума (192Ир — 2-36 Гy/мин) увођењем циљано водичем у ткиво простате.[18]

Индикације[уреди | уреди извор]

  • Алтернатива радикалној простатектомији, перкутаном зрачењу или ЛДР брахитерапији[19]
  • Сви стадијуми болести ограничени на простату[20]
  • Тумори са екстракапсуларним или перинеуралним ширењем, захватањем семених мехурића
  • Било која вредност ПСА ако нема доказа о дисеминацији
  • Било који Глеасонов збир
  • „Салваге” лечење након трансуретралне ресекције простате (акроним ТУРП), радикалне простатектомије, перкутаног зрачења или ЛДР брахитерапије.[21]

Поступак[уреди | уреди извор]

За извођење ХДР брахитерапије болесник се припрема на исти начин као за ЛДР брахитерапију и поставља у положај за литотомију. Није потребно претходно планирање зрачења.[22]

Почиње се тако што се флексибилне игле водилице под ултразвучном или рендген контроло уводе кроз гумени предложак са два низа циркуларно положених отвора. Предложак није фиксиран и његовим нагињањем се могу поставити игле у било који распоред чак и у неприступачна подручја иза симфизе и обухватајући сваки жељени волумен.

Након имплантације водилица предложак се ушивањем причвршћује за међицу. РТГ и ЦТ снимањем се утврди дефинитивни положај водилица за радиоактивне изворе и израћунава план зрачења. Зрачење се спроводи у изолованој просторији са заштитом од зрачења помоћу уређаја за “афтер-лоадинг” зрачење иридијумом високе активности.

Сесија зрачења траје 10-так минута, и за то време се апликује 15 Гy, што се понавља неколико пута у наредна два дана према плану зрачења. Између две сесије зрачења болесник није радиоактиван. Цели се поступак може поновити у недељнаим интервалима зависно од укупно планиране дозе зрачења.

Предности[уреди | уреди извор]

Као могуће предности примене ХДР брахитерапије наводе се:[23]

  • Нема акциденталне миграције радиоактивних зрнака у мокраћну бешику, ректум, уретру, семене мјехуриће или плућа
  • Нема излагања зрачењу особа у пацијентовој околини
  • Лакша и прецизнија дозиметрија
  • Флексибилне цеви водичи олакшавају увођење извора у ретропубично подручје
  • Сметње након лечења блаже и краћег трајања (34-45% пацијената има дизуричне сметње до годину дана, до 40% пацијената има еректилне дисфункције различитог интензитета)
  • Нижи трошкови лечења због изостанка хормонског и симптоматског лечења.

Комбинована терапија[уреди | уреди извор]

Болеснике са значајним ризиком ширења тумора изван простате требало би лечити комбинацијом перкутаног и брахитерапијског зрачења. Ризик ширења изван простате се одређује као присутност два или више ризична фактора у које спадају:[24]

  • Глеасон збир >7
  • ПСА >10 нг/мЛ
  • Стадијум рака >Т 2б

Препоручена доза је 40-50 Гy перкутаног зрачења + “боост” брахитерапијски 100-110 Гy

Нежељена дејства[уреди | уреди извор]

Нежељена дејства

Иако пацијенти могу имати проблема са уринирањем током првих шест месеци након имплантације, они се обично смире и трајни проблеми су ретки, јављају се само код око 1-2% пацијената.[25]

Компликације укључују:

  • Проблеме се мокрењем, који могу укључивати уринарну инконтиненцију, углавном стресну или ургентну инконтиненцију, потешкоће са мокрењем и задржавање урина. Према прегледу објављеном 2002. године на дужи рок, значајни опструктивни симптоми или упорна ретенција урина који захтевају ТУРП јавили су се код 0–8,7% пацијената.[26] Уринарна инконтиненција је пронађена код до 19% пацијената лечених имплантом који нису имали ранији ТУРП, међутим, проценат је био много већи код оних који то јесуимали (до 86%). Стресна инконтиненција се може посматрати као резултат директног оштећења спољашњег уретралног сфинктера које је последица зрачења. Лечење може укључивати промене начина живота, тренинг бешике и употребу уложака за инконтиненцију. Хируршко лечење код оних који не успеју у почетној терапији може укључити употребу уретралне ремене или вештачког уринарног сфинктера.
  • Проблеми са цревима, јавqају се код неких пацинен ната у мање од 10% случајева, обично у виду пролива или ургентност црева. Ови проблеми се обчно смиребез даљег лечења.[27] Радијациони проктитис се може наћи код 0,5–21,4% пацијената који су примили брахитерапију простате због близине простате и дебелог црева, са значајним повредама (фистулама) које се јављају код 1–2,4% пацијената.
  • Еректилна дисфункција (потешкоће у добијању и/или одржавању ерекције; импотенција) је још један нежељени ефекат повезан са неким хируршким и нехируршким третманима рака простате. Проблем се јавља код око 25 до 50% мушкараца који примају брахитерапију за рак простате, што је мање него код мушкараца који примају стандардно спољно зрачење.[28] У року од три године, мало мушкараца ће приметити значајно побољшање потенције, а повремено се тај број може погоршати.[28] Опције лечења укључују употребу лекова (као што су Виагра и Циалис), интракавернозних ињекција, уређаја за вакуумску констрикцију или имплантата пениса.[28]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Карцином простате својим спорим растом и непредвидивим понашањем намеће врло опрезно одлучивање о врсти и обиму терапије које ће се применити. Квалитета живота након лечења је подједнако важна као и биохемијски, односно клинички ток болести.Већина болесника (79%) лечених интерстицијском брахитерапијом је, у истраживању Артеберyја и сар.[29] и Јолy и сар.[30] квалитет живота након терапије оценила одличним, уз само неколико случајева који су се жалили на психолошке сметње у породичном и друштвеном животу. Предуслоови за успех интерстицијске брахитерапије је исправан одабир болесника и прецизна примена технике.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Перманент сеед брацхyтхерапy”. Простате Цанцер УК (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  2. ^ а б Мазерон ЈЈ. Брацхyтхерапy: а неw ера. Радиотхер Онцол 2005; 74(3): 223-5.
  3. ^ Буyyоуноуски, Марк К.; Давис, Бриан Ј.; Престидге, Брадлеy Р.; Сханахан, Тхомас Г.; Стоцк, Рицхард Г.; Гримм, Петер D.; Деманес, D. Јеффреy; Заидер, Марцо; Хорwитз, Ериц M. (2012). „А сурвеy оф цуррент цлиницал працтице ин перманент анд темпорарy простате брацхyтхерапy: 2010 упдате”. Брацхyтхерапy. 11 (4): 299—305. ИССН 1538-4721. дои:10.1016/ј.брацхy.2011.12.012. 
  4. ^ Стисх, Брадлеy Ј.; Давис, Бриан Ј.; Мyндерсе, Ланце А.; Деуфел, Цхристопхер L.; Цхоо, Рицхард (2017). „Брацхyтхерапy ин тхе Манагемент оф Простате Цанцер”. Сургицал Онцологy Цлиницс оф Нортх Америца (на језику: енглески). 26 (3): 491—513. дои:10.1016/ј.соц.2017.01.008. 
  5. ^ Ломи, Неиwете; Цхаwла, Бхавна; Дас, Деепсекхар (2024). „Дисинсерт, ретрацт анд ротате тецхниqуе оф плаqуе брацхyтхерапy”. Индиан Јоурнал оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 72 (2): 303—303. ИССН 0301-4738. дои:10.4103/ИЈО.ИЈО_2213_23. 
  6. ^ Артеберy ВЕ, Фразиер А, Далмиа П и сур. Qуалитy оф лифе афтер перманент простате имплант. Семин Сург Онцол 1997; 13:458-64.
  7. ^ Јолy Ф, Бруне D, Цоуетте ЈЕ, ет ал: Хеалтх-релатед qуалитy оф лифе анд сеqуелае ин патиентс треатед wитх брацхyтхерапy анд еxтернал беам иррадиатион фор лоцализед простате цанцер. Анн Онцол 1998; 9(7):751-7.
  8. ^ Дорнисцх, Анна M.; Зхонг, Аллисон Y.; Поон, Даррен M. C.; Трее, Алисон C.; Сеиберт, Тyлер M. (2024-01-20). „Фоцал радиотхерапy боост то МР-висибле тумор фор простате цанцер: а сyстематиц ревиеw”. Wорлд Јоурнал оф Урологy (на језику: енглески). 42 (1). ИССН 1433-8726. дои:10.1007/с00345-023-04745-w. 
  9. ^ Наг, Субир; Деманес, D. Јеффреy; Хаган, Мицхаел; Ривард, Марк Ј.; Тхомадсен, Бруце Р.; Wелсх, Јамес С.; Wиллиамсон, Јеффреy Ф. (2011). „Дефинитион оф медицал евент ис то бе басед он тхе тотал соурце стренгтх фор евалуатион оф перманент простате брацхyтхерапy: А репорт фром тхе Америцан Социетy фор Радиатион Онцологy”. Працтицал Радиатион Онцологy. 1 (4): 218—223. ИССН 1879-8500. дои:10.1016/ј.прро.2011.05.001. 
  10. ^ Yамада, Yосхиyа; Рогерс, Леланд; Деманес, D. Јеффреy; Мортон, Герард; Престидге, Брадлеy Р.; Поулиот, Јеан; Цохен, Гил'ад Н.; Заидер, Марцо; Гхилезан, Михаи (2012). „Америцан Брацхyтхерапy Социетy цонсенсус гуиделинес фор хигх-досе-рате простате брацхyтхерапy”. Брацхyтхерапy. 11 (1): 20—32. ИССН 1538-4721. дои:10.1016/ј.брацхy.2011.09.008. 
  11. ^ Наранг, Субина; Пандеy, Аwадесх К; Каур, Гурбир; Гиран, Маннат; Саxена, Сањаy К; Моудгил, Сандееп; Wалиа, Динесх К; Ханда, Ума; Меена, Вијаy К (2024). „Иодине-125 брацхyтхерапy фор цхороидал меланома бy усинг Оцупроста сеедс wитх индигеноус нон-цоллиматед плаqуес: Оур инитиал еxпериенце”. Индиан Јоурнал оф Опхтхалмологy (на језику: енглески). 72 (Суппл 1): С90—С95. ИССН 0301-4738. дои:10.4103/ИЈО.ИЈО_1694_23. 
  12. ^ Поласцик, Тхомас Ј; Поунд, Цхарлес Р; ДеWеесе, Тхеодоре L; Wалсх, Патрицк C (1998). „Цомпарисон оф Радицал Простатецтомy анд Иодине 125 Интерститиал Радиотхерапy фор тхе Треатмент оф Цлиницаллy Лоцализед Простате Цанцер: А 7-Yеар Биоцхемицал (ПСА) Прогрессион Аналyсис”. Урологy. 51 (6): 884—890. ИССН 0090-4295. дои:10.1016/с0090-4295(98)00153-8. 
  13. ^ Сцхwарз, Р. (2003-09-01). „Куративе Радиотхерапие дес локалисиертен Простатакарзиномс”. Дер Урологе А. 42 (9): 1212—1220. ИССН 0340-2592. дои:10.1007/с00120-003-0428-y. 
  14. ^ Беркеy ФЈ. Манагинг тхе адверсе еффецтс оф радиатион тхерапy. Ам Фам Пхyсициан. 2010 Ауг 15;82(4):381–8, 394.
  15. ^ Бласко ЈЦ, Гримм ПД, Рагде Х. Брацхyтхерапy анд орган пресерватион ин тхе манагемент оф царцинома оф тхе простате. Семин Радиат Онцол 1993; 3:240-5.
  16. ^ Вицини ФА, Варгас C, Едмундсон Г, ет ал. Тхе роле оф хигх-досе рате брацхyтхерапy ин лоцаллy адванцед простате цанцер. Семин Радиат Онцол 2003; 13(2):98-108
  17. ^ Деманес, D. Јеффреy; Родригуез, Роднеy Р.; Сцхоур, Лионел; Брандт, Давид; Алтиери, Гиллиан (2005). „Хигх-досе-рате интенситy-модулатед брацхyтхерапy wитх еxтернал беам радиотхерапy фор простате цанцер: Цалифорниа ендоцуриетхерапy’с 10-yеар ресултс”. Интернатионал Јоурнал оф Радиатион Онцологy*Биологy*Пхyсицс. 61 (5): 1306—1316. ИССН 0360-3016. дои:10.1016/ј.ијробп.2004.08.014. 
  18. ^ Хаусwалд, Хенрик; Камрава, Митцхелл Р.; Фаллон, Јулиа M.; Wанг, Пин-Цхиех; Парк, Санг-Јуне; Ван, Тханх; Борја, Лалаине; Стеинберг, Мицхаел L.; Деманес, D. Јеффреy (2016). „Хигх-Досе-Рате Монотхерапy фор Лоцализед Простате Цанцер: 10-Yеар Ресултс”. Интернатионал Јоурнал оф Радиатион Онцологy*Биологy*Пхyсицс. 94 (4): 667—674. ИССН 0360-3016. дои:10.1016/ј.ијробп.2015.07.2290. 
  19. ^ Асх, Даниел; Флyнн, Антхонy; Баттерманн, Јан; де Реијке, Тхеодороус; Лавагнини, Пауло; Бланк, Лео (2000). „ЕСТРО/ЕАУ/ЕОРТЦ рецоммендатионс он перманент сеед имплантатион фор лоцализед простате цанцер”. Радиотхерапy анд Онцологy (на језику: енглески). 57 (3): 315—321. дои:10.1016/С0167-8140(00)00306-6. 
  20. ^ Натионал Институте фор Цлиницал Еxцелленце. Простате цанцер диагносис анд треатмент (2008). НИЦЕ цлиницал гуиделинес 58. Лондон: Натионал Институте фор Цлиницал Еxцелленце
  21. ^ Вицини ФА, Варгас C, Едмундсон Г, ет ал. Тхе роле оф хигх-досе рате брацхyтхерапy ин лоцаллy адванцед простате цанцер. Семин Радиат Онцол 2003; 13(2):98-108.
  22. ^ „Хигх досе-рате брацхyтхерапy”. Простате Цанцер УК (на језику: енглески). Приступљено 2024-02-04. 
  23. ^ Балáзс, Каталин; Коцсис, Зсузса С.; Áгостон, Пéтер; Јорго, Клитон; Гесзтеси, Лáсзлó; Фаркас, Гyöнгyи; Сзéкелy, Гáбор; Такáцси-Нагy, Золтáн; Полгáр, Цсаба (2022-06-22). „Простате Цанцер Сурвиворс Пресент Лонг-Терм, Ресидуал Сyстемиц Иммуне Алтератионс”. Цанцерс (на језику: енглески). 14 (13): 3058. ИССН 2072-6694. дои:10.3390/цанцерс14133058. 
  24. ^ Мазерон ЈЈ. Брацхyтхерапy:анеwера.Радиотхер Онцол 2005;74(3):223-5.
  25. ^ Цроок Ј, Флесхнер Н, Робертс C, Понд Г. Лонг-терм уринарy сеqуелае фоллоwинг 125Иодине простате брацхyтхерапy. Тхе Јоурнал оф Урологy 2008;179:141–146
  26. ^ Стоне, Н (2002). „Цомплицатионс Фоллоwинг Перманент Простате Брацхyтхерапy”. Еуропеан Урологy. 41 (4): 427—433. дои:10.1016/С0302-2838(02)00019-2. 
  27. ^ Бурон, Цатхерине; Ле Ву, Беатрице; Цоссет, Јеан-Марц; Поммиер, Пасцал; Пеифферт, Дидиер; Деланнес, Мартине; Флам, Тхиеррy; Гуериф, Степхане; Салем, Наји (2007). „Брацхyтхерапy версус простатецтомy ин лоцализед простате цанцер: Ресултс оф а Френцх мултицентер проспецтиве медицо-ецономиц студy”. Интернатионал Јоурнал оф Радиатион Онцологy*Биологy*Пхyсицс (на језику: енглески). 67 (3): 812—822. дои:10.1016/ј.ијробп.2006.10.011. 
  28. ^ а б в „Ерецтиле Дyсфунцтион Афтер Простате Цанцер”. www.хопкинсмедицине.орг (на језику: енглески). 2019-11-19. Приступљено 2024-03-22. 
  29. ^ Артеберy ВЕ, Фразиер А, Далмиа П и сур. Qуалитy оф лифе афтер перманент простате имплант. Семин Сург Онцол 1997; 13:458-64.
  30. ^ Јолy Ф, Бруне D, Цоуетте ЈЕ, ет ал: Хеалтх-релатед qуалитy оф лифе анд сеqуелае ин патиентс треатед wитх брацхyтхерапy анд еxтернал беам иррадиатион фор лоцализед простате цанцер. Анн Онцол 1998; 9(7):751-7

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Brahiterapija_raka_prostate&oldid=27698486”