Иридијум
Иди на навигацију
Иди на претрагу
![]() | |||||||
Општа својства | |||||||
---|---|---|---|---|---|---|---|
Име, симбол | иридијум, Ir | ||||||
У периодном систему | |||||||
| |||||||
Атомски број (Z) | 77 | ||||||
Група, периода | група 8, периода 6 | ||||||
Блок | d-блок | ||||||
Категорија | прелазни метал | ||||||
Рел. ат. маса (Ar) | 192,217(3)[1] | ||||||
Ел. конфигурација | [Xe]4f145d76s2 | ||||||
по љускама | 2, 8, 18, 32, 15, 2 | ||||||
Физичка својства | |||||||
Боја | сребрнобела | ||||||
Агрегатно стање | чврсто | ||||||
Тачка топљења | 2.739 K (2.466 °C) | ||||||
Тачка кључања | 4.701 K (4.428 °C) | ||||||
Густина | 22.650 kg/m3 | ||||||
Моларна запремина | 8,52×10−3 m3/mol | ||||||
Топлота фузије | 26,1 kJ/mol | ||||||
Топлота испаравања | 605 kJ/mol | ||||||
Притисак паре | 1,47 Pa (2.716 K) | ||||||
Сп. топл. капацитет | 130 J/(kg·K) | ||||||
Атомска својства | |||||||
Оксидациона стања | 2, 3, 4, 6 | ||||||
Особине оксида | средње базни | ||||||
Електронегативност | 2,20 (Полинг) 1,55 (Олред) | ||||||
Енергије јонизације | 1: 880 kJ/mol 2: 1.680 kJ/mol 3: 2.600 kJ/mol (остале) | ||||||
Атомски радијус | 135 (180) pm | ||||||
Ковалентни радијус | 137 pm | ||||||
Остало | |||||||
Кристална структура | постраничноцентр. кубична (FCC) | ||||||
Брзина звука | 4.825 m/s (293,15 K) | ||||||
Топл. водљивост | 147 W/(m·K) | ||||||
Сп. ел. водљивост | 19,7×106 S/m | ||||||
Мосова тврдоћа | 6,5 | ||||||
CAS број | 7439-88-5 | ||||||
Иридијум (Ir, лат. iridium) јесте хемијски елемент, прелазни метал.[2] Назив потиче од латинске речи iris која означава дугу.
Заступљеност: иридијум је заступљен у земљиној кори у количини од 3×10−6 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерал иридијума је осмирид. Са густином од 22,56 g/cm3, иридијум је елемент са највећом густином после осмијума (22,59 g/cm3).[3]
Референце[уреди]
- ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
- ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
- ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Спољашње везе[уреди]
![]() |
Иридијум на Викимедијиној остави. |