Иридијум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Иридијум
Iridium foil.jpg
Општа својства
Име, симбол иридијум, Ir
У периодном систему
Водоник Хелијум
Литијум Берилијум Бор Угљеник Азот Кисеоник Флуор Неон
Натријум Магнезијум Алуминијум Силицијум Фосфор Сумпор Хлор Аргон
Калијум Калцијум Скандијум Титанијум Ванадијум Хром Манган Гвожђе Кобалт Никл Бакар Цинк Галијум Германијум Арсен Селен Бром Криптон
Рубидијум Стронцијум Итријум Цирконијум Ниобијум Молибден Технецијум Рутенијум Родијум Паладијум Сребро Кадмијум Индијум Калај Антимон Телур Јод Ксенон
Цезијум Баријум Лантан Церијум Празеодијум Неодијум Прометијум Самаријум Европијум Гадолинијум Тербијум Диспрозијум Холмијум Ербијум Тулијум Итербијум Лутецијум Хафнијум Тантал Волфрам Ренијум Осмијум Иридијум Платина Злато Жива Талијум Олово Бизмут Полонијум Астат Радон
Францијум Радијум Актинијум Торијум Протактинијум Уранијум Нептунијум Плутонијум Америцијум Киријум Берклијум Калифорнијум Ајнштајнијум Фермијум Мендељевијум Нобелијум Лоренцијум Радерфордијум Дубнијум Сиборгијум Боријум Хасијум Мајтнеријум Дармштатијум Рендгенијум Коперницијум Нихонијум Флеровијум Московијум Ливерморијум Тенесин Оганесон
Rh

Ir

Mt
осмијумиридијумплатина
Атомски број (Z) 77
Група, периода група 8, периода 6
Блок d-блок
Категорија   прелазни метал
Рел. ат. маса (Ar) 192,217(3)[1]
Ел. конфигурација [Xe]4f145d76s2
по љускама
2, 8, 18, 32, 15, 2
Физичка својства
Боја сребрнобела
Агрегатно стање чврсто
Тачка топљења 2.739 K (2.466 °‍C)
Тачка кључања 4.701 K (4.428 °C)
Густина 22.650 kg/m3
Моларна запремина 8,52×10−3 m3/mol
Топлота фузије 26,1 kJ/mol
Топлота испаравања 605 kJ/mol
Притисак паре 1,47 Pa (2.716 K)
Сп. топл. капацитет 130 J/(kg·K)
Атомска својства
Оксидациона стања 2, 3, 4, 6
Особине оксида средње базни
Електронегативност 2,20 (Полинг)
1,55 (Олред)
Енергије јонизације 1: 880 kJ/mol
2: 1.680 kJ/mol
3: 2.600 kJ/mol
(остале)
Атомски радијус 135 (180) pm
Ковалентни радијус 137 pm
Линије боје у спектралном распону
Остало
Кристална структурапостраничноцентр. кубична (FCC)
Регуларна зидно центрирана кристална структура за иридијум
Брзина звука 4.825 m/s (293,15 K)
Топл. водљивост 147 W/(m·K)
Сп. ел. водљивост 19,7×106 S/m
Мосова тврдоћа 6,5
CAS број 7439-88-5
референцеВикиподаци

Иридијум (Ir, лат. iridium) јесте хемијски елемент, прелазни метал.[2] Назив потиче од латинске речи iris која означава дугу.

Заступљеност: иридијум је заступљен у земљиној кори у количини од 3×10−6 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерал иридијума је осмирид. Са густином од 22,56 g/cm3, иридијум је елемент са највећом густином после осмијума (22,59 g/cm3).[3]

Референце[уреди]

  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ Housecroft, C. E.; Sharpe, A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3. изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6. 
  3. ^ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga. 

Спољашње везе[уреди]