Иридијум
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Иридијум (77Ir) | |||||
|---|---|---|---|---|---|
|
|||||
|
|
|||||
| Општи подаци | |||||
| Припадност скупу | прелазни метали | ||||
| група, периода | VIIIB, 6 | ||||
| густина, тврдоћа | 22650 kg/m3, 6,5 | ||||
| боја | сребрнобела |
||||
| Особине атома | |||||
| атомска маса | 192,217 u | ||||
| атомски радијус | 135 (180) pm | ||||
| ковалентни радијус | 137 pm | ||||
| ван дер Валсов радијус | без података | ||||
| електронска конфигурација | [Xe]4f145d76s2 | ||||
| e- на енергетским нивоима | 2, 8, 18, 32, 15, 2 | ||||
| оксидациони број | 2, 3, 4, 6 | ||||
| Особине оксида | средње базни | ||||
| Кристална структура | регуларна зидно центрирана |
||||
| Физичке особине | |||||
| агрегатно стање | чврсто | ||||
| температура топљења | 2739 K (2466 °C) | ||||
| температура кључања | 4.701 K (4428 °C) | ||||
| молска запремина | 8,52×10-3 m³/мол | ||||
| топлота испаравања | 605 kJ/mol | ||||
| топлота топљења | 26,1 kJ/mol | ||||
| брзина звука | 4.825 m/s (293,15K) | ||||
| Остале особине | |||||
| Електронегативност | 2,20(Паулинг) 1,55 (Алред) |
||||
| специфична топлота | 130 J/(kg*K) | ||||
| специфична проводљивост | 19,7×106 S/m | ||||
| топлотна проводљивост | 147 W/(m*K) | ||||
| I енергија јонизације | 880 kJ/mol | ||||
| II енергија јонизације | 1.680 kJ/mol | ||||
| III енергија јонизације | 2.600 kJ/mol | ||||
| IV енергија јонизације | 3.800 kJ/mol | ||||
| Најстабилнији изотопи | |||||
Иридијум (Ir, лат. iridium) - хемијски елемент, прелазни метал.[1] Назив потиче од латинске речи iris која означава дугу.
Заступљеност: иридијум је заступљен у земљиној кори у количини од 3×10-6 ppm (енгл. parts per million). Најважнији минерал иридијума је осмирид. Са густином од 22.56 g/cm3, иридијум је елемент са највећом густином после осмијума (22.59 g/cm3).[2]
Извори[уреди]
- ↑ Housecroft C. E.; Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd изд.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536.
- ↑ Parkes, G.D. & Phil, D. (1973). Melorova moderna neorganska hemija. Beograd: Naučna knjiga.
Литература[уреди]
| Периодни систем (велике ћелије) | |||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | ||||||||||||||||
| 1 | H | He | |||||||||||||||||||||||||||||||
| 2 | Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | |||||||||||||||||||||||||
| 3 | Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | |||||||||||||||||||||||||
| 4 | K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | Se | Br | Kr | |||||||||||||||
| 5 | Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | |||||||||||||||
| 6 | Cs | Ba | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | |
| 7 | Fr | Ra | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Cn | Uut | Fl | Uup | Lv | Uus | Uuo | |
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||
Спољашње везе[уреди]
 |
Иридијум на Викимедијиној остави. |
