Британска колонизација Америке

С Википедије, слободне енциклопедије

Велика Британија у Америкама

Британска колонизација Америке описује историју успостављања контроле, насељавања и деколонизације америчких континената од стране Краљевине Енглеске, Краљевине Шкотске и, након уједињења те две земље 1707, Краљевине Велике Британије.[а] Напори на колонизацији започели су крајем 16. века неуспешним напорима Краљевине Енглеске да успостави колоније у Северној Америци, док је прва стална енглеска колонија основана у Џејмстауну 1607.[1][2] Током следећих неколико векова основано је више колонија у Америци. Иако је велика већина постигла независност, неколико њих су остале Британске прекоокеанске територије.

Северну Америку су хиљадама година пре 1492. године насељавали домородачки народи.[3] Европска експлорација Северне Америке почела је након експедиције Кристофора Колумба 1492. године преко Атлантског океана.[4] Енглеско истраживање континента започело је крајем 15. века, а Сер Волтер Роли основао је краткотрајну колонију Роаноук 1585. године.[2] Енглези су основали своју прву успешну, сталну колонију у Северној Америци у Џејмстауну 1607. године у заливу Чесапик, који је на крају прерастао у колонију Вирџинија.[5][6] Године 1620. основана је друга стална колонија у Плимуту, чему је следила колонија Масачусетског залива 1630. године. Ова насеља у данашњој Вирџинији и Масачусетсу дала су Енглезима основу за оснивање више колонија и резултирала значајно повећаном активношћу насељавања.[7][8] По окончању Седмогодишњег рата са Француском, Британија је преузела контролу над француском колонијом Канада и неколико колонијалних Карипских територија.[9][10]

Уз помоћ Француске и Шпаније, многе од северноамеричких колонија стекле су независност од Британије победом у Америчком револуционарном рату, који је завршио 1783. године. Историчари понекад називају Британско царство после 1783. године као „Друго британско царство”. У том периоду се Британија све више фокусирала на Азију и Африку уместо Америке, а све више је стављала нагласак на ширењу трговине, пре него стицању територијалних поседа. Упркос тога, Британија је наставила да колонизује делове Америке у 19. веку, преузевши контролу над Британском Колумбијом и успостављајући колоније Фолкландских острва и Британског Хондураса. Британија је такође стекла контролу над неколико колонија, укључујући Тринидад и Британску Гвајану, после пораза Француске у Наполеонским ратовима.

Средином 19. века, Британија је започела процес доделе самоуправе својим преосталим колонијама у Северној Америци. Већина ових колонија придружила се конфедерацији Канаде 1860-их или 1870-их, иако се Њуфаундланд није прикључио Канади до 1949. Канада је стекла потпуну аутономију након доношења Вестминстерског статута 1931, мада је задржала разне везе са Британијом и још увек признаје британског монарха као шеф државе. Након почетка Хладног рата, већина преосталих британских колонија у Америци стекла је независност између 1962. и 1983. Многе некадашње британске колоније део су Комонвелта нација, политичког удружења које се углавном састоји од бивших колонија Британског царства.

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Године 1801. Краљевина Велика Британија ујединила се са Краљевином Ирском и постала Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске. Након отцепљења Ирске слободне државе 1922. године, Уједињено Краљевство Велика Британија и Ирска је променило име у Уједињено Краљевство Велике Британије и Северне Ирске.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Таyлор 2002, стр. 117–137
  2. ^ а б Хорн 2011, стр. 241–243
  3. ^ Таyлор 2002, стр. 3–21
  4. ^ Таyлор 2002, стр. 23–115
  5. ^ Таyлор 2002, стр. 117–136
  6. ^ Баилyн 2012, стр. 35–115
  7. ^ Таyлор 2002, стр. 158–185, 222-273
  8. ^ Баилyн 2012, стр. 117–190, 497–529
  9. ^ Андерсон 2000, стр. 518–528
  10. ^ Андерсон 2005, стр. 228–230

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]