Пређи на садржај

Цар од жада

С Википедије, слободне енциклопедије

Цар од жада (кинески: 玉皇; пињин: Yù Хуáнг или 玉帝) у кинеској култури, традиционалним религијама[1] и миту је један од представника првог бога (太帝 тàи дì). У даоистичког теологији он је помоћник Јуенши Тјенцуена, који је један од Троје чистих, три исконске еманације Таоа. Он је исто тако Цао Ђàи („Највиша сила”) каодајизма позната као Ngọc Hoàng Thượng đế. У будистичкој космологији он је поистовећен са Шакром.[2] У корејској митологији он је познат као Ханеулим.[3]

Цар од жада је познат под мноштвом имена, укључујући Небески деда (天公, Тиāн Гōнг), што је оригинално значило „Небески војвода” у народу; Господар од жада; Највиши цар; Велики цар од жада (玉皇上帝, Ју Хуанг Шангди или 玉皇大帝, Ју Хуанг Дади).

Кинеска митологија[уреди | уреди извор]

У кинеској митологији постоји много прича које укључују Цар од жада.[4]

Он се такође може сматрати традиционалном ликом тајног друштва Белог лотуса.

Порекло[уреди | уреди извор]

Речено ј да је Цар од жада првобитно био престолонаследник краљевства Чистог блаженства и величанствених небеских светала и орнамената. При рођењу он је емитирао чудесну светлост која је испунила читаво краљевство. Када је био млад, био је љубазан, интелигентан и мудар. Он је посветио цело своје детињство помагању унесрећених (сиромашних и болесних, напуштених и самих, гладних и обогаљених). Осим тога, показивао је поштовање и добронамерност према људима и другим створењима. Након што је његов отац преминуо, успео се на трон. Постарао се да сви у његовом краљевству пронађу мир и задовољство. Након тога, рекао је својим министрима да жели да култивира Тао на ведрим и мирисним литицама.

Након 1.750 еона, сваки од којих је трајао 129.600 година (3602 година), он је остварио Златну бесмртност. Након још сто милиона година култивације, коначно је постао Цар од жада (користећи дате податке, овај период пре него што је постао Цар од жада трајао је укупно око 226.800.000 година.)

Надвладавање зла[уреди | уреди извор]

Један од митова описује како је Цар од жада постао монарх свих божанстава на небу. То је један од ретких митова у којем Цар од жада заиста показује своју моћ.

На почетку времена, Земља је била веома тешко место за живот, много оштрије него сада. Људи су морали да се суоче са разним монструозним бићима, и нису имали много богова да их заштите; поред тога, многи моћни демони пркосили су бесмртницима са неба. Цар од жада је био обичан бесмртник који је лутао земљом помажући колико год је могао људима. Он је био тужан што су његове моћи само олакшавале патњу људи. Он се повукао у планинску пећину да култивира свој Тао. Прошао је 3200 искушења, а свако је трајало око 3 милиона година.

Његов претходник и наследник[уреди | уреди извор]

Цар од жада је првобитно био помоћник Божанског мајстора небеског порекла, Јуеншија Тјензуена. За Јуеншија Тјензуена се каже да је врховни почетак, неограничени и вечни творац Неба и Земље, који је изабрао Ју-хуанга, или Цара од жада, за свог личног наследника.

Цара од жада ће на крају наследити Небески Господар Зоре од жада Златних врата (金闕玉晨天尊).[5] Ликови за оба су утиснути на предњој страни кракова његовог трона.

У два народна аутоматски писана текста произведена 1925. и 1972. године, Гуан Ју је постао 18. Цар од жада око 1840. године;[6][7] међутим, неки се не слажу да је Гуан Ју наследио, те су тако Цар од жада и Гуан Ју често одвојено обожавани.[8] У учењу Тиенти, владајући цар од жада има 55 претходника.[9] Међутим, ово је становиште кинеске народне религије, и многи ортодоксни таоисти не верују да су ове тврдње тачне.

Богослужења и фестивали[уреди | уреди извор]

Ритуал цара од жада у храму Јуцуен у Сансингу, Јилан на Тајвану, на царев рођендан.
Тни Конг Тнуа у Ер Ајтам, Пенанг, Малезија посебно је изграђен у част цара од жада.[10]

За рођендан цара од жада (天公誕) се каже да је девети дан првог лунарног месеца.[11] На овај дан, у таоистичким храмовима се одржава ритуал цара од жада (拜天公, мандарински: бàи Тиāнгōнг; Хокиен: пàи Тхинн-конг, дословно „обожавање неба“) у којем се свештеници и лаици клањају, каде и приносе храну.

У јутро његовог рођендана, Кинези, Тајванци, као и хокијенски и перанакански малезијски Кинези и Кинези из Сингапура који практикују будизам, таоизам и друге традиционалне кинеске религије поставили су олтарски сто са 3 слоја: један врх (садржи понуде од шест типова поврћа (六齋), резанце, воће, колаче, тангјуен, чиније с поврћем и незрелим бетелом, све украшено папирним фењерима) и два нижа нивоа (са пет жртава и вина) у част божанстава испод цара од жада.[11] Укућани тада клече три пута и клањају се девет пута да одају почаст и пожеле му дуг живот.[11]

У Пенангу, Малезија, централна тачка прославе рођендана Цара од жада је Тни Конг Тнуа, који је стекао светску славу као једна од истакнутих локација за Тхе Амазинг Раце 16.[12] Храм, изграђен 1869. године, налази се у подножју брда Пенанг у предграђу Ер Ајтам у близини Џорџ Тауна, главног града Пенанга.[13] Поред Тни Конг Тнуа, Чу Џети у срцу Џорџ тауна је још једна жаришна тачка прославе рођендана Цара од жада; свечаности на овој локацији снимљене су за малезијски филм из 2014. године, Путовање.[14]

У популарној култури[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Yуди | Цхинесе деитy | Британница”. www.британница.цом (на језику: енглески). Приступљено 2022-07-07. 
  2. ^ А Симпле Аппроацх То Таоисм
  3. ^ Тхе Анналс оф Кинг Т'аејо
  4. ^ „Даоисм Сериес 41: Тхе Јаде Емперор”. Пурпле Цлоуд (на језику: енглески). 2021-08-15. Приступљено 2021-08-16. 
  5. ^ 道教的神 Архивирано 2010-05-19 на сајту Wayback Machine
  6. ^ 關聖帝君受禪玉帝經略 Архивирано 2011-07-17 на сајту Wayback Machine
  7. ^ 瑤池聖誌
  8. ^ „寫給天道道親的一封信”. Архивирано из оригинала 2017-11-24. г. Приступљено 2009-11-14. 
  9. ^ 教源──道統衍流　天帝立教道統衍流 Архивирано 2008-08-21 на сајту Wayback Machine
  10. ^ „Темпле оф Јаде Емперор Год - Цоммунитy | Тхе Стар Онлине”. www.тхестар.цом.мy. Приступљено 2017-05-16. 
  11. ^ а б в Лин Меиронг (2011). „Јаде Емперор”. Енцyцлопедиа оф Таиwан. Цоунцил фор Цултурал Аффаирс. Архивирано из оригинала 22. 2. 2014. г. Приступљено 12. 9. 2012. 
  12. ^ II, Администратор. „Амазинг Раце Сеасон 16, Еписоде 8”. www.виситпенанг.гов.мy (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2018-05-07. г. Приступљено 2017-05-16. 
  13. ^ „Темпле оф Јаде Емперор Год - Цоммунитy | Тхе Стар Онлине”. www.тхестар.цом.мy. Приступљено 2017-05-16. 
  14. ^ „Хоккиенс го алл оут то целебрате Јаде Емперор Год'с биртхдаy ат јеттy анд темпле - Цоммунитy | Тхе Стар Онлине”. www.тхестар.цом.мy. Приступљено 2017-05-16. 
  15. ^ Перлини-Пфистер, Фабиан (2011). „Пхилосопхерс wитх Цлубс: Неготиатинг Цосмологy анд Wорлдвиеwс ин Дунгеонс & Драгонс”. Ур.: Борнет, Пхилиппе; Бургер, Маyа. Религионс ин плаy: гамес, ритуалс, анд виртуал wорлдс. Тхеологисцхер Верлаг Зüрицх. стр. 282—283. ИСБН 978-3-290-22010-5. 
  16. ^ Јамес Wард; Роберт Ј. Кунтз (1980). Лаwренце Сцхицк, ур. Деитиес & Демигодс. ТСР, Инц. стр. 37. ИСБН 0-935696-22-9. 
  17. ^ Јамес M. Wард, Троy Деннинг (1990). Легендс & Лоре. ТСР, Инц. стр. 72, 76. ИСБН 978-0880388443. 
  18. ^ Мике Пондсмитх; Јаy Батиста; Рицк Сwан; Јохн Непхеw; Деборах Цхристиан (1988). Кара-Тур: Тхе Еастерн Реалмс (Волуме I). ТСР, Инц. стр. 24. ИСБН 0-88038-608-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Цар од жада на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Car_od_žada&oldid=27676602”