Cucullia lactucae

С Википедије, слободне енциклопедије

Cucullia lactucae
Научна класификација едит
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Артхропода
Класа: Инсецта
Ред: Лепидоптера
Натпородица: Ноцтуоидеа
Породица: Ноцтуидае
Род: Цуцуллиа
Врста:
C. лацтуцае
Биномно име
Цуцуллиа лацтуцае
Синоними
  • Noctua lactucae

Cucullia lactucae је врста ноћног лептира (мољца) из породице совица (Ноцтуидае).[1] Распрострањење обухвата већи део Европе, и умерена подручја Азије до Монголије. Све више студија указује на опадање бројности популација услед деградације станишта и уништавања шума.

Станиште и биљка хранитељка[уреди | уреди извор]

Гусенице врсте Cucullia lactucae хране се биљкама из породице главочика (Asteraceae), попут родова Lactuca и Sonchus. Врста је присутна у зељастим заједницама шумских станишта, рубова и чистина. Подручја су најчешће брдско-планинска, али не обавезно. Врста је бележена и у урбаним и субурбаним стаништима.[2]

Биологија и екологија врсте[уреди | уреди извор]

Најчешће има једну генерацију годишње. Одрасле јединке лете од маја до јуна, а гусенице се виђају у јулу и августу. Стадијум презимљавања је стадијум лутке.[3] Јаје врсте Cucullia lactucae је заобљено купастог облика, транслуцентно и са бројним усецима. Гусенице су најатрактивнији стадијум, и од првог ступња имају апосематско обојење карактеристично за многе припаднике потпородице Цуцуллинае. Основна боја екстремитета и главене капсуле је црна. Интегумент је беличаст, али са израженим обрасцем од црних поља. Медиодорзална линија је наранџаста и има проширење на сваком сегменту, те се ова упадљива гусеница често виђа на вегетацији. Латерално, поред сваког црног спиракулума налази се по једна крупна црна тачка. Латерална линија у којој леже ове маркације је широка и светло наранжаста. Сегменти су благо надути и наизглед глатки. Лутка је светло смеђа и плитко укопана. Адулти су пепељасто мрки, немаркирани и добро камуфлирани, распона крила око 50мм.[4]

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]