Џери Голдсмит
Џери Голдсмит | |
---|---|
![]() Голдсмит диригује у Лондонском симфонијском оркестру, 2003 | |
Лични подаци | |
Пуно име | Jerrald King Goldsmith |
Датум рођења | 10 фебруар, 1929 |
Место рођења | Лос Анђелес, Калифорнија, САД |
Датум смрти | 21. јул 2004. (75 год.) |
Место смрти | Беверли Хилс, Калифорнија, САД |
Занимање | Композитор, диригент |
Музички рад | |
Активни период | 1951—2004 |
Жанр | Филмска музика, савремена класична музика |
Инструменти | Синтесајзер, оркестар |
Џералд Кинг Голдсмит (Лос Анђелес, 10. фебруар 1929 – Беверли Хилс, 21. јул 2004) био је славни амерички композитор филмске музике из Лос Анђелеса. Он је био номинован за осамнаест Осцара и добио је пет награда Еми.
Рани животи и образовање[уреди | уреди извор]
Голдсмит је рођен 10. фебруара 1929, у Лос Анђелесу, Калифорнија у породици румунских Јевреја.[1] Његови родитељи су били Теса (девојачко име Рапапорт), учитељ, и Морис Голдсмит, грађевински инжењер.[2] Он је почео да свира клавир у својој шестој години, али се почео „озбиљано” бавити свирањем у својој једанаестој години. У тринаестој години, он је приватно студирао клавир са концертним пијанистом и просветним радником Џејкобом Гимпелом[3] (кога је Голдсмит касније запослио да изводи клавирски соло у његовом раду The Mephisto Waltz) и у својој шеснаестој години је студирао теорију и контрапункт под италијанским композитором Мариом Кастенуовом-Тедеском, који је подучавао и низ других запажених композитора и музичара.
У својој шеснаестој години, Голдсмит је видео филим из 1945. године Spellbound у биоскопу и био је инспирисан музиком искусног композитора Миложа Роже, тако да је одлучио да се посвети музици.[4][5] Голдсмит се касније уписао и похађао Универзитет у Јужној Калифорнији где је имао прилику да присуствује Рожиним предавањима, али је напустио те студије похађао „практичнији музички програм” у Колеџу града Лос Анђелеса.[6] Тамо је био у прилици да подучава певаче, ради као асистент хорског редитеља, свира клаврску пратњу, и ради као асистент диригент.[4]
Филмско и телевизијско снимање[уреди | уреди извор]
1950-те и рад на ЦБС[уреди | уреди извор]
Године 1950, Голдсмит је нашао посао у ЦБС-у као дактилограф у музичком одељењу мреже, код директора Лада Гласкина.[4] Тамо је почео да пише музику за радио емисије као што су ЦБС Радио Wорксхоп, Фронтиер Гентлеман, и Романце. У интервјуу са Ендијем Велезом са БарнесандНобле.цом, Голдсмит је изјавио: „Било је то око 1950. године. ЦБС је имао радионицу и једном недељно су запослени, без обзира на њихове таленте, да ли су били редари или дактилографи, производили су радио емисију. Али морали сте да будете запослени. Требао им је неко да се бави музиком, а ја сам тамо познавао некога ко је рекао да бих био одличан за ово. Ја сам се управо био оженио и требао ми је посао, те су лажирали тест за куцање за мене. Онда сам могао сам да радим ове емисије. Отприлике шест месеци касније, музичко одељење је чуло шта радим, свидело им се и дали су ми посао.“[7] Касније је напредовао у снимању емисија уживо на ЦБС телевизији као што је Цлимаx! и Плаyхоусе 90. Такође је допринео продукцији више епизода телевизијске серије Тхе Тwилигхт Зоне. Остао је на ЦБС-у до 1960. године, након чега је прешао у Ревуе Студиос, а затим у МГМ Студиос за продуцента Нормана Фелтона, за кога је радио током телевизије уживо, а касније је компоновао музику за телевизијске емисије као што су Др. Килдаре и Тхе Ман фром У.Н.C.L.Е..[4]
До његов дебија у играном филму је дошло када је компоновао музику за вестерн Блацк Патцх (1957). Наставио је са партитурама за филмове као што су вестерн Фаце оф а Фугитиве (такође 1957) и научнофантастични филм Цитy оф Феар (1959).[8]
1960-те[уреди | уреди извор]
Голдсмит је деценију започео компонујући за телевизијске емисије као што су Др. Килдаре, Гунсмоке, и Тхриллер, као и за драмски филм Тхе Спирал Роад (1960). Међутим, он је почео да добија широко признање тек након своје интимне музике за вестерн Лонелy Аре тхе Браве (1962). Његово учешће у овом филму било је резултат препоруке композитора Алфреда Њумана који је био импресиониран Голдсмитовом партитуром у телевизијској емисији Тхриллер и преузео је на себе да препоручи Голдсмита шефу Универзаловог музичког одељења, упркос томе што га никада није срео.[9] Исте године, Голдсмит је компоновао углавном атоналну и дисонантну партитуру за биографски филм Фреуд (1962) који се фокусирао на петогодишњи период живота психоаналитичара Сигмунда Фројда. Голдсмитов рад довео је до тога да је добио своју прву номинацију за Оскара за најбољу оригиналну музику, иако га је превазишао колега који је први пут био номинован за музику, Морис Жар за музику филма Лаwренце оф Арабиа (такође 1962). Голдсмит је компоновао музику за Тхе Стриппер (1963), што је била његова прва сарадња са редитељем Франклином Ј. Шафнером за кога ће Голдсмит касније радити на филмовима Планет оф тхе Апес (1968), Паттон (1970), Папиллон (1973), Исландс ин тхе Стреам (1977), и Тхе Боyс фром Бразил (1978).[8]
Након успеха са музиком за филмове Лонелy Аре тхе Браве и Фреуд, Голдсмит је компоновао музику за Тхе Ман фром У.Н.C.L.Е. (1964), и радио за филмове као што су вестерн Рио Цонцхос, политички трилер Севен Даyс ин Маy (оба такође 1964), романтична драма А Патцх оф Блуе (1965), ратни Ин Харм'с Wаy (такође 1965), филм о ваздушној борби из Првог светског рата Тхе Блуе Маx (1966), ратно-поморска драма Тхе Санд Пебблес (такође 1966), трилер Wарнинг Схот (1967), вестерн Хоур оф тхе Гун (такође 1967) и мистерија Тхе Детецтиве (1968).[10] Скоро да није прихватио задатак за Тхе Блуе Маx када је гледао финалну верзију са продуцентима, који су пратили са Алсо Спрацх Заратхустра Ричарда Штрауса. Рекао је: „Признајем да је функционисало прилично добро, али моја прва реакција је била да устанем и одем са посла, али нисам могао. Једном када чујете такву музику са филма, то отежава да произађете са вашим сопственим рангирањем, то вам замагљује размишљање.“[11] Голдсмитове оцене за А Патцх оф Блуе и Тхе Санд Пебблес донеле су му другу и трећу номинацију за Оскара, респективно, и обе су биле међу 250 номинованих за најбољих двадесет пет америчких филмских партитура Америчког филмског института.[12] Његове партитуре за Севен Даyс ин Маy и Тхе Санд Пебблес такође су донеле Голдсмиту његове прве две номинације за Златни глобус за најбољу оригиналну музику 1965. и 1967. године.[13] Током тог времена компоновао је и за многе лакше, комичне филмове као што су породична комедија Тхе Троубле wитх Ангелс (1966), Џејмс Бонд пародију Оур Ман Флинт (1966) и њен наставак Ин Лике Флинт (1967) и комедију Тхе Флим-Флам Ман (1967).[8]
Филмска музика[уреди | уреди извор]
2003. година
2002. година
2001. година
2000. година 1999. година
1998. година
1997. година
1996. година
1995. година
1994. година
1993. година
1992. година
1991. година
1990. година
1989. година
1988. година
1987. година
1986. година
1985. година
1984. година
1983. година
1982. година
1981. година
|
1980. година
1979. година
1978. година
1977. година
1976. година
1975. година
1974. година
1973. година
1972. година
1971. година
1970. година
1969. година
1968. година
1967. година
1966. година
1965. година
1964. година
1963. година
1962. година
1960. година
1959. година
1957. година
|
Награде и номинације[уреди | уреди извор]
Џери Голсмит је с филмом Гремлини (енг. Gremlins) освојио награду Сатурн у категорији најбоља музика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Броокс, Винцент, ур. (2006). Yоу Схоулд Сее Yоурселф: Јеwисх Идентитy ин Постмодерн Америцан Цултуре. Рутгерс Университy Пресс. стр. 96.
- ^ „Јеррy Голдсмитх Биограпхy (1929–)”. Филмреференце.цом. Приступљено 16. 2. 2011.
- ^ Голдсмитх, Царрие. "Превиеw оф Тхе Абортед Јеррy Голдсмитх Биограпхy". Приступљено 2011-03-29.
- ^ а б в г "Јеррy Голдсмитх – Арцхиве Интервиеw (ентире)" на сајту YouTube бy Јон Бурлингаме. Приступљено 2011-02-16.
- ^ Миллер, Франк. „Спеллбоунд (1945) Поп Цултуре 101 – СПЕЛЛБОУНД”. Турнер Цлассиц Мовиес.
- ^ "Јеррy Голдсмитх 1989 интервиеw он Санд Пебблес на сајту YouTube. Приступљено 2011-02-18.
- ^ Велез, Андy. "Евенинг тхе Сцоре" Артист Интервиеw: Јеррy Голдсмитх Архивирано април 30, 2013 на сајту Wayback Machine БарнесандНобле.цом. Ретриевед 2011-05-02.
- ^ а б в Цлемменсен, Цхристиан. Јеррy Голдсмитх (1929–2004) трибуте ат Филмтрацкс.цом. Ретриевед Фебруарy 11, 2011.
- ^ "Лонелy Аре Тхе Браве (1962) – Профиле оф Јеррy Голдсмитх" на сајту YouTube wитх Роберт Тоwнсон. Ретриевед 2011-02-10.
- ^ "Јеррy Голдсмитх 1989 интервиеw он Санд Пебблес" на сајту YouTube. Ретриевед Фебруарy 18, 2011.
- ^ Тхомас, Тонy. Мусиц Фром тхе Мовиес. п. 212
- ^ АФИ'с 100 Yеарс Оф Филм Сцорес Архивирано 2011-07-16 на сајту Wayback Machine фром тхе Америцан Филм Институте. Ретриевед 2011-02-10.
- ^ Јеррy Голдсмитх, Бест Оригинал Сцоре – Мотион Пицтуре Архивирано 2011-07-26 на сајту Wayback Machine номинатионс анд wинс ат тхе Голден Глобе Аwардс. Ретриевед 2011-02-18.
Литература[уреди | уреди извор]
- Тхомас, Тонy: Мусиц Фор Тхе Мовиес (1973)
- Тхомас, Тонy: Филм Сцоре (1979)
- Броwн, Роyал С.: Овертонес Анд Ундертонес (1994)
- Бüдингер, Маттхиас: "А Патцх Оф Голдсмитх". Ин: Соундтрацк вол. 8, Но. 69, п. 46–48
- Дупуис, Маурицио: Јеррy Голдсмитх – Мусиц Сцоринг фор Америцан Мовиес, Роме, Робин. 2013. ISBN 9788867401888. стр. 265..
- Риедлингер, Стефан: 50 Бест Соундтрацкс. А гуиде то тхе мусиц оф Јеррy Голдсмитх, Јохн Wиллиамс, Ханс Зиммер анд манy море wитх ан еxцлусиве интервиеw wитх Мицхаел Ј. Леwис. 2018. ISBN 978-1-71770-584-6..
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Јеррy Голдсмитх Онлине
- СтарТрек.цом Цреативе Стафф Профиле Архивирано на сајту Wayback Machine (23. децембар 2008)
- Jerry Goldsmith at Soundtrackguide.net
- Jerry Goldsmith at The Danish Filmmusic Society (DFS)
- Jerry Goldsmith Discography at SoundtrackCollector.com
- Jerry Goldsmith at Epdlp
- Jerry Goldsmith Film Music Society
- Sammy Lifetime Achievement Award