Пређи на садржај

Џон Дон

С Википедије, слободне енциклопедије
Џон Дон
Донне паинтед бy Исаац Оливер
Дон на слици Исака Оливера
Друга именаЈохн Донне
Датум рођења22. јануар 1572.[1]
Место рођењаЛондон
 Енглеска
Датум смрти31. март 1631.(1631-03-31) (59 год.)[2]
Место смртиЛондон
 Енглеска
ПребивалиштеЕнглеска
Држављанствоенглеско
УниверзитетХарт Хол, Оксфорд
Универзитет у Кембриџу
ЗанимањеПесник, свештеник, адвокат

Џон Дон (/дʌн/ dun; 22. јануар 1572[1] – 31. март 1631) био је енглески песник, учењак, војник и службеник рођен у католичкој породици, делу католичког препорода, који је невољно постао свештеник у цркви Енглеске.[3] Он је био управник катедрале Светог Павла у Лондону (1621–1631).[2] Дон се сматра најистакнутијим представником метафизичких песника. Његова песничка дела препозната су по метафоричном и сензуалном стилу, а обухватају сонете, љубавне песме, религиозне песме, латинске преводе, епиграме, елегије, песме, сатире. Он је исто тако познат је и по својим проповедима.

Донов стил карактеришу нагла отварања и разни парадокси, ироније и дислокације. Ове особине, заједно са његовим честим драматичним или свакодневним ритмовима говора, његовом напетом синтаксом и оштром елоквенцијом, биле су реакција на углађеност конвенционалне елизабетанске поезије и прилагођавање на енглески језик европских барокних и маниристичких техника.[4] Његову рану каријеру обележила је поезија која је носила огромно знање о енглеском друштву. Друга важна тема у Доновој поезији је идеја праве религије, нешто о чему је он много времена размишљао и о чему је често теоретисао. Писао је световне песме, као и еротске и љубавне песме. Посебно је познат по свом владању метафизичким умишљеностима.

Упркос великом образовању и поетском таленту, Дон је живео у сиромаштву неколико година, у великој мери ослањајући се на богате пријатеље. Већи део новца који је наследио током и након школовања потрошио је на женскарење, књижевност, забаву и путовања. Године 1601, Дон се тајно оженио Еном Мор, са којом је имао дванаесторо деце.[5] Године 1615, рукоположен је за англиканског ђакона, а потом и за свештеника, иако није желео да прима свете чинове и то је учинио само зато што је то наредио краљ. Био је и народни посланик 1601. и 1614. године.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Рани живот

[уреди | уреди извор]
Портрет Дона као младића, око 1595. године, у Националној галерији портрета, Лондон.[6]

Дон је рођен у Лондону 1571. или 1572. године, у рекузантској римокатоличкој породици када је практиковање те религије било илегално у Енглеској.[7] Дон је био треће од шесторо деце. Његов отац, такође по имену Џон Дон, ожењен са Елизабет Хејвуд, био је велшког порекла и управник компаније Ајронмангерс у граду Лондону. Међутим, избегавао је нежељену пажњу владе из страха од прогона.[8][9]

Његов отац је умро 1576. године, када је Дон имао четири године, остављајући његовој мајци Елизабету одговорност да сама одгаја децу.[10] Хејвуд је такође била из рекузантске римокатоличке породице, ћерка Џона Хејвуда, драмског писца, и сестра пречасног Џаспера Хејвуда, језуитског свештеника и преводиоца.[10] Она је била и пранећакиња Томаса Мора.[10] Неколико месеци након што јој је муж умро, Донова мајка се удала за др Џона Симингса, богатог удовца са троје деце.

Дон се приватно школовао; међутим, нема доказа који подржавају популарну тврдњу да су га подучавали језуити.[10] Године 1583, са 11 година, почео је да студира на Харт Холу, садашњем Хертфорд колеџу у Оксфорду. После три године студија, Дон је примљен на Универзитет у Кембриџу, где је студирао још три године.[11] Дон, међутим, није могао да добије диплому ни на једној институцији због свог католичанства, пошто је одбио да положи заклетву врховне власти која је потребна да би дипломирао.[12] Године 1591, примљен је као студент правне школе Тавис Ин, једног од припадника Канцеларијске гостионице у Лондону.[10] Дана 6. маја 1592, примљен је у Линколнов Ин, један од Судских инова.[10]

Године 1593, пет година након пораза Шпанске армаде и током повременог Англо-шпанског рата (1585–1604), краљица Елизабета је издала први енглески статут против секташког неслагања из Енглеске цркве, под називом „Закон за обуздавање папских одвратника”. Она је дефинисала „попске рекузанте“ као оне „осуђене зато што се нису припојили некој цркви, капели или уобичајеном месту за заједничку молитву да би тамо чули Божанску службу, већ су одустали од тога што је супротно принципу закона и статута који су до сада донети и предвиђени у то име". Донов брат Хенри такође је био универзитетски студент пре хапшења 1593. због скривања католичког свештеника, Вилијама Харингтона, и умро је у затвору Њугејт од бубонске куге, што је навело Дона да почне да доводи у питање своју католичку веру.[9]

Током и након школовања, Дон је потрошио велики део свог значајног наследства на жене, књижевност, разоноду и путовања.[8] Иако нема података о томе где је Дон путовао, он је ипак прешао Европу и касније се борио заједно са грофом од Есекса и сер Волтером Ралијем против Шпанаца у Кадизу (1596) и на Азорима (1597), и био сведок губитка шпанског водећег брода, Сан Фелипе.[10][13] Према његовом најранијем биографу,

... он се није вратио у Енглеску све док није остао неколико година, прво у Италији, а затим у Шпанији, где је направио многа корисна запажања о тим земљама, њиховим законима и начину владавине, и вратио се са савршеним познавањем њихових језика.

— Wалтон 1888, стр. 20

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Лонг 2013.
  2. ^ а б Цолцлоугх, Давид. „Донне, Јохн (1572–1631)”. Оxфорд Дицтионарy оф Натионал Биограпхy (онлине изд.). Оxфорд Университy Пресс. дои:10.1093/реф:однб/7819.  (Субсцриптион ор УК публиц либрарy мемберсхип реqуиред.)
  3. ^ Гриерсон, Херберт Ј. C., ур. (1971). Донне Поетицал Wоркс. Оxфорд Университy Пресс. стр. xив—xxxиии. ИСБН 0 19 281113 4. 
  4. ^ Блоом 2009, стр. 14–15.
  5. ^ Јокинен 2006.
  6. ^ Џон Дон на сајту НПГ (језик: енглески)
  7. ^ Папазиан, Марy (2003). Јохн Донне анд тхе Протестант Реформатион : неw перспецтивес. Детроит, Мицхиган: Wаyне Стате Университy Пресс. стр. 3. ИСБН 9780814330128. 
  8. ^ а б Лангстафф, Рицхард W. (1988). Јохнстон, Бернард, ур. Донне, Јохн. Цоллиер'с Енцyцлопедиа. 8. Неw Yорк: П.Ф. Цоллиерс. стр. 346—349. 
  9. ^ а б Кунитз & Хаyцрафт 1952, стр. 156–158.
  10. ^ а б в г д ђ е Цолцлоугх 2011.
  11. ^ „Донне, Јохн (ДН615Ј)”. Кембриџ база података алумниста. Универзитет у Кембриџу. 
  12. ^ Wалтон 1999.
  13. ^ Дурант & Дурант 1961, стр. 154.

Референцес

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Џон Дон на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Don&oldid=28295595”