Џон Стосел
Џон Стосел | |
---|---|
Пуно име | Џон Франк Стосел |
Име по рођењу | Јохн Франк Стоссел |
Друга имена | Јохн Стоссел |
Датум рођења | 6. март 1947. |
Место рођења | Чикаго Хајтс (Илиноис) САД |
Пребивалиште | САД |
Држављанство | америчко |
Универзитет | Универзитет Принстон |
Занимање | Либертаријански научник, аутор, колумниста, новинар, ТВ водитељ |
Активни период | 1969–садашњост[1] |
Радови | 20/20 Стосел |
Супружник | Елен Абрамс |
Деца | 2 |
Веб-сајт | Званични веб-сајт |
Џон Франк Стосел (рођен 6. март 1947) америчка је телевизијска личност, аутор и либертаријански научник, познат по каријери и на АБЦ вестима и на Фоксовом пословном каналу.
Стоселов стил комбинује извештавање и коментаре. Он одражава либертаријанску политичку филозофију и погледе на економију који у великој мери подржавају слободно тржиште.[2] Своју новинарску каријеру је започео као истраживач за КГW-ТВ, био је потрошачки новинар на WЦБС-ТВ у Њујорку, а затим се придружио АБЦ вестима као потрошачки уредник и репортер емисије Good Morning America. Стосел је постао дописник АБЦ вести, придруживши се недељном програму информативног магазина 20/20, где је касније постао водитељ.[3] Октобра 2009. године Стосел је напустио АБЦ вести како би се придружио Фоксовом пословоном каналу. Он је био домаћин недељне информативне емисије на Фокс бизнису, Стосел, од децембра 2009. до децембра 2016. године.
Стосел је добио 19 награда Еми и пет награда од Националног клуба штампе.[4][5] Стосел је написао три књиге: Give Me a Break 2004. годне, Myths, Lies, and Downright Stupidity из 2007. године, и No They Can't! Why Government Fails but Individuals Succeed у у 2012. години
Детињство и младост
[уреди | уреди извор]Џон Ф. Стосел је рођен 6. марта 1947,[6] у Чикаго Хајтсу у Илиноису, као млађи од два сина,[7] јеврејских родитеља који су напустили Немачку пре него што се Хитлер домогао власти. Они су се придружили конгрегационој цркви САД, и Стосел је узгајен као протестант.[8][9] Он је одрастао на имућној Северној обали Чикага и матурирао у средњој школи Њу Трир.[10] Стосел карактерише свог старијег брата Тома као „супер звезду породице”, коментаришући: „Док сам ја уживао у забавама и играо покер, он је напорно учио, добио највише оцене и отишао на Харвардски медицински факултет.” Стосел карактерише себе као „равнодушног студента” док је био у колеџу, коментаришући „сањарио сам током половине мојих предавања на Принстону и пријавио се на постдипломске студије само зато што сам био амбициозан, а те студије су изгледале као прави пут за двадесетједногодишњака који је желео да напредује.” Иако је био примљен у Школу болничког менаџмента при Универзитету у Чикагу, Стосел је био „болестан од школе” и сматрао је да ће му посао пружити надахнуће да прионе на постдиполомске студије са обновљеном ревношћу.[7]
Политичке позиције
[уреди | уреди извор]Стоселови новински извештаји и писање покушавају да расклинкају популарна уверења. Његова серија Митови и лажи из 20/20 специјала изазива низ либералних веровања.[4] Такође је био водитељ шоа Моћ веровања (6. октобар 1998), једног специјала АБЦ Вести који се фокусирао на тврдњама о паранормалности и жељи људи да верују. Један други извештај је нагласио веровање да је противљење ДДТ-у погрешно и да је забрана ДДТ-а резултирала смрћу милиона деце,[11] углавном у сиромашним земљама.[12]
Либертаријанизам
[уреди | уреди извор]Као либертаријанац, Стосел је изјавио да он верује у личну слободу[13] и слободно тржиште. Он често користи телевизијско емитовање да би промовисао ове ставове и изазвао неповерење гледалаца у капитализам слободног тржишта и економску конкуренцију. Он је примио почасни докторат са Универзитета Франциско Марокин, либертаријанског универзитета у Гватемали, 2008. године.
Стосел тврди да индивидуални самоинтерес или „похлепа” ствара подстицај за више рада и иновирање.[14] Он је промовисао је избор школе као начин да побољшају америчке школе, верујући да ће људи кад имају избор изабрати школе које су најприкладније за њихову децу.[15]
Стосел је критиковао владине програме због неефикасности, расипништва и штетности.[16] Такође је критиковао амерички правни систем, тврдећи да он пружа подстицај адвокатима и нападним парничарима да индискриминантно подносе неозбиљне тужбе. Стосел тврди да те тужбе углавном стварају више богатства адвокатима него клијенима који заслужују компензацију, да та пракса гуши иновације и личне слободе, и да наноси штету приватним грађанима, пореским обвезницима, потрошачима и предузећима.[17] Иако Стосел признаје да су неке парнице неопходне како би се пружила правда људима које су истински оштетили други с већом економском моћи,[18] он се залаже за усвајање енглеског правила у САД као једног од метода смањења злоупотреба или неозбиљнијих тужби.[19]
Стосел се противи минималној плати,[20] корпоративним субвенцијама, спасавањима[21] и Рату у Ираку.[5] Он се такође противи законским забранама порнографије, марихуане, рекреативних дрога, коцкања, препродаје карата, проституције, полигамије,[22] хомосексуалности и потпомогнутог самоубиства,[23] и сматра да би већина побачаја требала да буде легална.[24] Он се залаже за ниже и једноставније порезе,[25] и подржао је или истражио разне идеје у својим специјалима и на својим ТВ серијама за промену пореског система, укључујући прелазак на паушални порез,[26] и замену пореза на доходак са ФаирТаx.[27]
Књиге
[уреди | уреди извор]- Гиве Ме а Бреак: Хоw I Еxпосед Хуцкстерс, Цхеатс, анд Сцам Артистс анд Бецаме тхе Сцоурге оф тхе Либерал Медиа... (Папербацк изд.). Харпер Папербацкс. 2005. ИСБН 978-0-06-052915-4.
- Мyтхс, Лиес анд Доwнригхт Ступидитy: Гет Оут тхе Сховел – Wхy Еверyтхинг Yоу Кноw ис Wронг (Папербацк изд.). Хyперион. 2007. ИСБН 978-0-7868-9393-5.
- Но, Тхеy Цан'т: Wхy Говернмент Фаилс – Бут Индивидуалс Суццеед. Тхресхолд Едитионс. 2012. ИСБН 9781451640946.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Триггс, Цхарлотте (11. 4. 2011). „Јохн Стоссел: Рисинг Абове Стуттеринг – Јохн Стоссел”. Пеопле. Архивирано из оригинала 18. 05. 2011. г. Приступљено 24. 1. 2012.
- ^ Јохнсон, Царлисле (Јануарy 15, 2008). "Интервиеw wитх Јохн Стоссел бy Царлисле Јохнсон". Францисцо Марроqуин Университy (Гуатемала)
- ^ Стоссел, Јохн (27. 2. 2007). „Еxцерпт: Јохн Стоссел'с 'Гиве Ме а Бреак'”. АБЦ Неwс. Приступљено 13. 4. 2007.
- ^ а б Хагелин, Ребецца. „Јохн Стоссел: Мyтх Бустер Еxтраординаире”. Херитаге Фоундатион. Приступљено 23. 4. 2018.
- ^ а б Мyтхс, Лиес, анд Доwнригхт Ступидитy. Фрасер Институте. Постед Јулy 3, 2006. Ретриевед Јулy 21, 2009. Архивирано 2011-06-11 на сајту Wayback Machine
- ^ „Јохн Стоссел: Биограпхy”. ТВ Гуиде. Приступљено 12. 8. 2012.
- ^ а б Стоссел, Јохн (2004). Гиве Ме а Бреак: Хоw I Еxпосед Хуцкстерс, Цхеатс, анд Сцам Артистс анд Бецаме тхе Сцоурге оф тхе Либерал Медиа. ХарперЦоллинс. пп. 2–3
- ^ Халлоwелл, Биллy (Децембер 13, 2012). "Дид Yоу Кноw Јохн Стоссел Ис ан Агностиц? Wатцх Хим Цхалленге Фоx’с Гретцхен Царлсон он Религион" Архивирано 2018-08-18 на сајту Wayback Machine. Тхе Блазе.
- ^ Гонцзи, Естхер (Марцх 4, 2001). "Кинг Давид Социетy Праисес Генероситy" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013). Сун-Сентинел.
- ^ Зwецкер, Билл (Фебруарy 23, 2011). "Фоx анцхор идентифиес wитх 'Тхе Кинг’с Спеецх'". Цхицаго Сун-Тимес. Архивирано 2012-03-18 на сајту Wayback Machine
- ^ Сеавеy, Тодд (1. 6. 2002). „Тхе ДДТ Бан Турнс 30 – Миллионс Деад оф Малариа Бецаусе оф Бан, Море Деатхс Ликелy”. Америцан Цоунцил он Сциенце анд Хеалтх. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 17. 11. 2007.
- ^ Стоссел, Јохн (4. 10. 2006). „Хоораy фор ДДТ'с Лифе-Савинг Цомебацк”. Реал Цлеар Политицс. Приступљено 24. 9. 2007.
- ^ "Цонференце абоут Тхе Мyтхс, Лиес анд Доwнригхт Ступидитy Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2020)" ат Францисцо Марроqуин Университy. Гуатемала, Јануарy 2008
- ^ Стоссел, Јохн (26. 4. 2006). „Греед ис гоод”. Тоwнхалл.цом. Приступљено 24. 9. 2007.
- ^ Стоссел, Јохн (30. 8. 2006). „Сцхоолс неед цомпетитион ноw”. Тоwнхалл.цом. Архивирано из оригинала 23. 09. 2008. г. Приступљено 24. 9. 2007.
- ^ Стоссел, Јохн (16. 8. 2006). „Доес Говернмент Ступидитy Кноw Анy Боундс”. Тоwнхалл.цом. Архивирано из оригинала 18. 03. 2008. г. Приступљено 24. 9. 2007.
- ^ Стоссел, 2004. "Тхе Троубле wитх Лаwyерс". пп. 177–179)
- ^ Мартел, Францес."Јохн Стоссел Фигхтс Фриволоус Лаwсуитс Он А Го-Царт". Јулy 7, 2010
- ^ Стоссел; 2004; п. 283
- ^ „Јохн Стоссел'с поор логиц он минимум wагес анд јобс”. Цолумбиа Јоурналисм Ревиеw (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2019.
- ^ Јохн Стоссел анд Андреw Кирелл. Ис тхе Говернмент Баилоут Јуст Долларс анд Нонсенсе?, АБЦ Неwс, Марцх 13, 2009
- ^ „Јохн Стоссел & Дон Имус Дисцусс Гаy Марриаге & Тхе Цоминг Банкруптцy оф Медицаре & Социал Сецуритy”. YоуТубе. 5. 4. 2013. Приступљено 11. 4. 2014.
- ^ Телевисион Ревиеw; А Граб Баг оф 'Вицтимлесс Цримес', Тхе Неw Yорк Тимес, Маy 26, 1998
- ^ Стоссел, Јохн. „Јохн Стоссел Q & А – Yоур Qуестионс Ансwеред”. АБЦНеwс.цом. Архивирано из оригинала 16. 8. 2004. г. Приступљено 18. 3. 2010.
- ^ Стоссел, Јохн (Април 2010). "Лоwер анд Симплифy Таxес!". ЈФС Продуцтионс, Инц. Цреаторс.цом. Архивирано 2013-12-13 на сајту Wayback Machine
- ^ Стоссел, Јохн (1999). Ис Америца #1?, АБЦ Неwс.
- ^ Боортз, Неал (25. 5. 2006). „Тодаy'с Нузе: Маy 25, 2006”. Цоx Медиа Гроуп. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2012.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Званични веб-сајт
- Јохн Стоссел на сајту IMDb (језик: енглески)
- Џон Стосел на сајту C-SPAN (језик: енглески)
- Америцан Јустице Партнерсхип (12. 12. 2005). „Специал Интервиеw...Стеве Хантлер (оф) Јохн Стоссел”. Архивирано из оригинала (17 минуте МП3 аудио) 12. 07. 2007. г. Приступљено 14. 10. 2007.
Биографије и чланци о Стоселу
[уреди | уреди извор]- ABC News Biography
- Johnson, Peter. "Stossel's evolution from activist to contrarian angers some of his fans", USA Today, April 30, 2006
- "John Stossel: Myth-Buster", FrontPageMag.com
- Sullum, Jacob. "Risky Journalism: ABC's John Stossel bucks a fearful establishment" Reason, April 1997.
Стоселови чланци
[уреди | уреди извор]- John Stossel's 20/20 Web Page
- John Stossel's Newspaper Columns Архивирано на сајту Wayback Machine (15. септембар 2007)
- John Stossel's Column on Creators.com