Пређи на садржај

Džon Stosel

С Википедије, слободне енциклопедије
Džon Stosel
Stossel in 2015
Stosel 2015. godine
Puno imeDžon Frank Stosel
Ime po rođenjuJohn Frank Stossel
Druga imenaJohn Stossel
Datum rođenja(1947-03-06)6. mart 1947.
Mesto rođenjaČikago Hajts (Ilinois)
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
UniverzitetUniverzitet Prinston
ZanimanjeLibertarijanski naučnik, autor, kolumnista, novinar, TV voditelj
Aktivni period1969–sadašnjost[1]
Radovi20/20
Stosel
SupružnikElen Abrams
Deca2
Veb-sajtZvanični veb-sajt

Džon Frank Stosel (rođen 6. mart 1947) američka je televizijska ličnost, autor i libertarijanski naučnik, poznat po karijeri i na ABC vestima i na Foksovom poslovnom kanalu.

Stoselov stil kombinuje izveštavanje i komentare. On odražava libertarijansku političku filozofiju i poglede na ekonomiju koji u velikoj meri podržavaju slobodno tržište.[2] Svoju novinarsku karijeru je započeo kao istraživač za KGW-TV, bio je potrošački novinar na WCBS-TV u Njujorku, a zatim se pridružio ABC vestima kao potrošački urednik i reporter emisije Good Morning America. Stosel je postao dopisnik ABC vesti, pridruživši se nedeljnom programu informativnog magazina 20/20, gde je kasnije postao voditelj.[3] Oktobra 2009. godine Stosel je napustio ABC vesti kako bi se pridružio Foksovom poslovonom kanalu. On je bio domaćin nedeljne informativne emisije na Foks biznisu, Stosel, od decembra 2009. do decembra 2016. godine.

Stosel je dobio 19 nagrada Emi i pet nagrada od Nacionalnog kluba štampe.[4][5] Stosel je napisao tri knjige: Give Me a Break 2004. godne, Myths, Lies, and Downright Stupidity iz 2007. godine, i No They Can't! Why Government Fails but Individuals Succeed u u 2012. godini

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Džon F. Stosel je rođen 6. marta 1947,[6] u Čikago Hajtsu u Ilinoisu, kao mlađi od dva sina,[7] jevrejskih roditelja koji su napustili Nemačku pre nego što se Hitler domogao vlasti. Oni su se pridružili kongregacionoj crkvi SAD, i Stosel je uzgajen kao protestant.[8][9] On je odrastao na imućnoj Severnoj obali Čikaga i maturirao u srednjoj školi Nju Trir.[10] Stosel karakteriše svog starijeg brata Toma kao „super zvezdu porodice”, komentarišući: „Dok sam ja uživao u zabavama i igrao poker, on je naporno učio, dobio najviše ocene i otišao na Harvardski medicinski fakultet.” Stosel karakteriše sebe kao „ravnodušnog studenta” dok je bio u koledžu, komentarišući „sanjario sam tokom polovine mojih predavanja na Prinstonu i prijavio se na postdiplomske studije samo zato što sam bio ambiciozan, a te studije su izgledale kao pravi put za dvadesetjednogodišnjaka koji je želeo da napreduje.” Iako je bio primljen u Školu bolničkog menadžmenta pri Univerzitetu u Čikagu, Stosel je bio „bolestan od škole” i smatrao je da će mu posao pružiti nadahnuće da prione na postdipolomske studije sa obnovljenom revnošću.[7]

Političke pozicije

[уреди | уреди извор]

Stoselovi novinski izveštaji i pisanje pokušavaju da rasklinkaju popularna uverenja. Njegova serija Mitovi i laži iz 20/20 specijala izaziva niz liberalnih verovanja.[4] Takođe je bio voditelj šoa Moć verovanja (6. oktobar 1998), jednog specijala ABC Vesti koji se fokusirao na tvrdnjama o paranormalnosti i želji ljudi da veruju. Jedan drugi izveštaj je naglasio verovanje da je protivljenje DDT-u pogrešno i da je zabrana DDT-a rezultirala smrću miliona dece,[11] uglavnom u siromašnim zemljama.[12]

Libertarijanizam

[уреди | уреди извор]
Stosel govori u Njujorškom prolećnom samitu Mladih Amerikanaca za slobodu

Kao libertarijanac, Stosel je izjavio da on veruje u ličnu slobodu[13] i slobodno tržište. On često koristi televizijsko emitovanje da bi promovisao ove stavove i izazvao nepoverenje gledalaca u kapitalizam slobodnog tržišta i ekonomsku konkurenciju. On je primio počasni doktorat sa Univerziteta Francisko Marokin, libertarijanskog univerziteta u Gvatemali, 2008. godine.

Stosel tvrdi da individualni samointeres ili „pohlepa” stvara podsticaj za više rada i inoviranje.[14] On je promovisao je izbor škole kao način da poboljšaju američke škole, verujući da će ljudi kad imaju izbor izabrati škole koje su najprikladnije za njihovu decu.[15]

Stosel je kritikovao vladine programe zbog neefikasnosti, rasipništva i štetnosti.[16] Takođe je kritikovao američki pravni sistem, tvrdeći da on pruža podsticaj advokatima i napadnim parničarima da indiskriminantno podnose neozbiljne tužbe. Stosel tvrdi da te tužbe uglavnom stvaraju više bogatstva advokatima nego klijenima koji zaslužuju kompenzaciju, da ta praksa guši inovacije i lične slobode, i da nanosi štetu privatnim građanima, poreskim obveznicima, potrošačima i preduzećima.[17] Iako Stosel priznaje da su neke parnice neophodne kako bi se pružila pravda ljudima koje su istinski oštetili drugi s većom ekonomskom moći,[18] on se zalaže za usvajanje engleskog pravila u SAD kao jednog od metoda smanjenja zloupotreba ili neozbiljnijih tužbi.[19]

Stosel se protivi minimalnoj plati,[20] korporativnim subvencijama, spasavanjima[21] i Ratu u Iraku.[5] On se takođe protivi zakonskim zabranama pornografije, marihuane, rekreativnih droga, kockanja, preprodaje karata, prostitucije, poligamije,[22] homoseksualnosti i potpomognutog samoubistva,[23] i smatra da bi većina pobačaja trebala da bude legalna.[24] On se zalaže za niže i jednostavnije poreze,[25] i podržao je ili istražio razne ideje u svojim specijalima i na svojim TV serijama za promenu poreskog sistema, uključujući prelazak na paušalni porez,[26] i zamenu poreza na dohodak sa FairTax.[27]

Knjige

[уреди | уреди извор]

Reference

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Triggs, Charlotte (11. 4. 2011). „John Stossel: Rising Above Stuttering – John Stossel”. People. Архивирано из оригинала 18. 05. 2011. г. Приступљено 24. 1. 2012. 
  2. ^ Johnson, Carlisle (January 15, 2008). "Interview with John Stossel by Carlisle Johnson". Francisco Marroquin University (Guatemala)
  3. ^ Stossel, John (27. 2. 2007). „Excerpt: John Stossel's 'Give Me a Break'”. ABC News. Приступљено 13. 4. 2007. 
  4. ^ а б Hagelin, Rebecca. „John Stossel: Myth Buster Extraordinaire”. Heritage Foundation. Приступљено 23. 4. 2018. 
  5. ^ а б Myths, Lies, and Downright Stupidity. Fraser Institute. Posted July 3, 2006. Retrieved July 21, 2009. Архивирано 2011-06-11 на сајту Wayback Machine
  6. ^ „John Stossel: Biography”. TV Guide. Приступљено 12. 8. 2012. 
  7. ^ а б Stossel, John (2004). Give Me a Break: How I Exposed Hucksters, Cheats, and Scam Artists and Became the Scourge of the Liberal Media. HarperCollins. pp. 2–3
  8. ^ Hallowell, Billy (December 13, 2012). "Did You Know John Stossel Is an Agnostic? Watch Him Challenge Fox’s Gretchen Carlson on Religion" Архивирано 2018-08-18 на сајту Wayback Machine. The Blaze.
  9. ^ Gonczi, Esther (March 4, 2001). "King David Society Praises Generosity" Архивирано на сајту Wayback Machine (13. децембар 2013). Sun-Sentinel.
  10. ^ Zwecker, Bill (February 23, 2011). "Fox anchor identifies with 'The King’s Speech'". Chicago Sun-Times. Архивирано 2012-03-18 на сајту Wayback Machine
  11. ^ Seavey, Todd (1. 6. 2002). „The DDT Ban Turns 30 – Millions Dead of Malaria Because of Ban, More Deaths Likely”. American Council on Science and Health. Архивирано из оригинала 9. 10. 2007. г. Приступљено 17. 11. 2007. 
  12. ^ Stossel, John (4. 10. 2006). „Hooray for DDT's Life-Saving Comeback”. Real Clear Politics. Приступљено 24. 9. 2007. 
  13. ^ "Conference about The Myths, Lies and Downright Stupidity Архивирано на сајту Wayback Machine (31. мај 2020)" at Francisco Marroquin University. Guatemala, January 2008
  14. ^ Stossel, John (26. 4. 2006). „Greed is good”. Townhall.com. Приступљено 24. 9. 2007. 
  15. ^ Stossel, John (30. 8. 2006). „Schools need competition now”. Townhall.com. Архивирано из оригинала 23. 09. 2008. г. Приступљено 24. 9. 2007. 
  16. ^ Stossel, John (16. 8. 2006). „Does Government Stupidity Know Any Bounds”. Townhall.com. Архивирано из оригинала 18. 03. 2008. г. Приступљено 24. 9. 2007. 
  17. ^ Stossel, 2004. "The Trouble with Lawyers". pp. 177–179)
  18. ^ Martel, Frances."John Stossel Fights Frivolous Lawsuits On A Go-Cart". July 7, 2010
  19. ^ Stossel; 2004; p. 283
  20. ^ „John Stossel's poor logic on minimum wages and jobs”. Columbia Journalism Review (на језику: енглески). Приступљено 14. 5. 2019. 
  21. ^ John Stossel and Andrew Kirell. Is the Government Bailout Just Dollars and Nonsense?, ABC News, March 13, 2009
  22. ^ „John Stossel & Don Imus Discuss Gay Marriage & The Coming Bankruptcy of Medicare & Social Security”. YouTube. 5. 4. 2013. Приступљено 11. 4. 2014. 
  23. ^ Television Review; A Grab Bag of 'Victimless Crimes', The New York Times, May 26, 1998
  24. ^ Stossel, John. „John Stossel Q & A – Your Questions Answered”. ABCNews.com. Архивирано из оригинала 16. 8. 2004. г. Приступљено 18. 3. 2010. 
  25. ^ Stossel, John (April 2010). "Lower and Simplify Taxes!". JFS Productions, Inc. Creators.com. Архивирано 2013-12-13 на сајту Wayback Machine
  26. ^ Stossel, John (1999). Is America #1?, ABC News.
  27. ^ Boortz, Neal (25. 5. 2006). „Today's Nuze: May 25, 2006”. Cox Media Group. Архивирано из оригинала 4. 5. 2012. г. Приступљено 9. 4. 2012. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]
Džon Stosel на Викимедијиној остави.

Biografije i članci o Stoselu

[уреди | уреди извор]

Stoselovi članci

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Džon_Stosel&oldid=28519973”