Џонстаунска жичара

Џонстаунска жичара Јохнстоwн Инцлинед Плане
Општи подаци
Област превоза	Џонстаун, Пенсилванија
Тип превоза	жичара
Број станица	2
Дневни превоз путника	102.516 путника годишње, око 280 дневно (2009)
Функционисање система
Почетак рада	1. јун 1891.
Оператор(и)	CamTran
Технички подаци
Дужина мреже	273,3 м

Џонстаунска жичара (енгл. Johnstown Inclined Plane) је жичара дуга 273,3 m, која се налази у Џонстауну, у округу Камбрија америчке савезне државе Пенсилваније. Жичара и њене двије станице спајају град Џонстаун, који се налази у долини на ушћу ријеке Стоникрик са облашћу Вестмонт.

Укратко

Џонстаунска жичара је једна од жичара са највећом косином на свијету која износи 70.9%. Жичара поред људи, може да превози и аутомобиле, а вријеме за које жичара превезе путнике и аутомобиле са једне на другу страну је 90 секунди.

Након катастрофалне поплаве 1889, жичара је завршена 1891. како би помогла у евакуацији у случају будућих поплава. У исто време служила је и као превозно средство за новоформирана насеља изнад долине. Жичаром је управљала компанија Cambria Iron Company и њен насљедник Bethlehem Steel све до 1935. када је продата општини Вестмонт.

Жичара је била накратко затворена 1962, када је компанија Bethlehem Steel престала да јој испоручује електричну енергију. Два пута у својој историји жичара је послужила сврси због које је и изграђена. Први пут 1936. и поново 1977. године. Године 1973. уписана је у Националини Регистар Историјских мјеста (енгл. National Register of Historic Places) САД-а, а 1994. године је проглашена и за Историјски споменик машинства (Historic Mechanical Engineering Landmark). Два пута је реновирана, први пут 1962, а други пут од 1983. до 1984. године.

Дизајн

Џонстаунску жичару је дизајнирао мађарски инжењер Самјуел Дичер, који је такође дизајнирао и жичаре Duquesne Incline, Castle Shannon Incline и Fort Pitt Incline) у Питсбургу.

Жичара се састоји од паралелних (2,438 mm) трачница под углом од 35 степени и 28 минута у односу на хоризонталну подлогу. Успон је дуг 273,3 метра и пење се 153,1 метра вертикално до врха станице која се налази на 516,2 метара надморске висине. Успон је освјетљен натријумским лампама високог притиска, монтираним са страна шина. Некада су постојале и степенице али су срушене негдје око 1963. године.

Два вагона се помјерају тако што када један иде према горе, други иде одозго и дјелују супротним силама. Вагони су широки 4.72 метра, високи 4.62 метра, и дуги 10 метара. Могу превести 65 људи или 6 мотора и један аутомобил.

Историја

Изградња

Жичаре су биле честе у Европи, и досељеници који су се населили код Џонстауна памтили су их из земаља из којих су дошли, те су њихов концепт донијели са собом у Америку. Прве жичаре у Америци изграђене су 1830-тих година у склопу пруге Allegheny Portage. Жељезница Portage је преносила каналске чамце преко планина Allegheny, како би повезала канале код Питсбурга са оним код Филаделфије.

Дана 31. маја 1889. брана South Fork се урушила узводно од Џонстауна на ријеци Little Conemaugh. Резултат тога је било потпуно уништење града и смрт 2.209 људи. Када је град обновљен, компанија Cambria Iron је започела изградњу нових насеља на планини Yoder. Да би се олакшало кретање људима новонасталих насеља Вестмонта, направљена је жичара.

Употреба

Жичарин парни мотор је искључен 6. јануара 1912. године и замијењен је електричним мотором. У почетку су вагони били двоспратни, те су се у исто вријеме могли превозити и људи и кочије или аутомобили, али су замијењени једноспратним вагонима 1921. На главном горњем спрату су се налазиле коњске кочије а на доњем спрату су се налазили путници.

Дана 17. марта 1936. године преко 4.000 становника је евакуисано из Џонстауна на веће висине јер су се ријеке Stoneycreek и Conemaugh излиле из својих ријечних корита.

Види још

• Жичара

Спољашње везе

• Званични сајт оператора (језик: енглески)