Пређи на садржај

Дархати

С Википедије, слободне енциклопедије
Дархати
Укупна популација
 Монголија 21,558
Региони са значајном популацијом
 Монголија21,558[1]
Језици
Дархатски дијалекат
Религија
Шаманизам, Тибетански будизам
Сродне етничке групе
Монголи, Халк Монголи
7 од 13 овоса на планинском превоју, место уласка у Дархарти котлину

Дархати (Монголски: Дархад, лит. "недодириви"[2] или "заштоћени од стране цркве" или "занатлије" по граду Дархан) мала су подгрупа Монголских народа која живи предоминантно на северу Монголије у регионима: Баyанзüркх, Кхöвсгöл, Улаан-Уул, Кхöвсгöл, Ренцхинлкхüмбе, Кхöвсгöл и Тсагааннуур, Кхöвсгöл Сум, Кхöвсгöл. Дархатска котлина је добила име по њима. Регионална варијанта монголског језика је језик којим овај народ говори, дархатски дијалекат. По попису из 2000. године, 16.268 људи се изјаснило Дархатима.

Дархат је оригинално био део Ојратског или Хотогојтског племена. Између 1549. и 1686. године, они су подељени приликом административне поделе Монголије за време владавине династије Ћинг између Засагт-Кана Северне Монголије и Алтан-кана Хотогојтског. Године 1786. су се приклонили Лувсантüвденванцхуг IV Јебтсундамба Кхутукту (духовни вођа Гелуг линије тибетанског будизма у Монголији). Оквирно су у том периоду заденули назив Црни Дархати.

Многи Дархати практикују шаманизам.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Натионал Ценсус 2010 Архивирано септембар 15, 2011 на сајту Wayback Machine
  2. ^ Гроллова I. анд Зикмундова V., Монголианс тхе греат грандцхилдрен оф Цхинггискхан, Тритон, Прагуе 2001

Спољашње везе[уреди | уреди извор]