Демографија Индонезије
Становништво Индонезије броји 237,64 милиона према националном попису спроведеном 2010 године[1], међутим 2015. године је процењено да је број већи, око 255 милиона.[2] Карактеришу га, дакле, велики број становника, висока густина насељености, затим млада популација и велики демографски, етнички, религијски и лингвистички диверзитет.
Преглед[уреди | уреди извор]
Посебна карактеристика становништва Индонезије је да 58% људи у Индонезији живи на острву Џава.[1],острву са површином мало већом од Бугарске и бројем становника од преко 140 милиона. Последица оваквог односа површине и бројности становништва је веома висока густина насељености у неким областима ове земље. То је уједно и острво са највећом популацијом на свету.[3]
Упркос доста ефективном и робустном програму планирања породице који је на снази од 1967. године,[4] у првој деценији 21. века је бележен раст популације од 1,5%. Предвиђа се да ће са таквом стопом раста Индонезија престићи трећу најмногољуднију земљу света, САД.[5] Постоје предлози који подразумевају обнову програма из 1967. године како би се избегло достизање ове позиције. Са друге стране постоји значајан отпор међу становницима на религијској основи оформљеног око мишљења да је породично планирање истоветно са незахвалности према Богу.[6]
Индонезија има релативно младу популацију у поређењу са Европским нацијама, иако постепено стари као последица смањења наталитета и продужавања животног века. Просечна старост људи у Индонезији износи 30,2 године по податку из 2017. године.
Становништво Индонезије одухвата становништво састављеног из великог броја етничких, културолошких и религиозних група, од којих су неке у међусобном сродсту. Најдоминантнији по бројности и другим параметрима су Јаванци. Од независности, у Индонезији се као службени језик користи индонежански језик који је форма малајског језика, који је у употреби у медијима, пословно, а и у влади, где је уједно и најзаступљенији језик. Већина становништва користи локални језик или дијалект који им је матерњи.
Популација[уреди | уреди извор]
| Историјска популација Индонезије | ||
|---|---|---|
| Год. | Поп. | ± % п.г. |
| 1955. | 77.473.268 | — |
| 1961. | 97.085.348 | +3,83% |
| 1971. | 119.208.229 | +2,07% |
| 1976. | 141.862.419 | +3,54% |
| 1980. | 147.490.298 | +0,98% |
| 1990. | 179.378.946 | +1,98% |
| 2000. | 206.264.595 | +1,41% |
| 2010. | 237.641.326 | +1,43% |
| Извор: Статистика Индонезије,[тражи се извор] Wертхеим (1959) [7], Географи дан Кепендудукан (1976) [8] | ||
Популација по провинцијама[уреди | уреди извор]
| Провинција | Популација (Попис 2010. године) |
Урбанизација (%) |
Стопа фертилитета |
|---|---|---|---|
| Аћех | 4.486.570 | 23.6 | 2.79 |
| Северна Суматра | 12.985.075 | 42.4 | 3.01 |
| Западна Суматра | 4.845.998 | 29.0 | 2.91 |
| Ријау | 5.543.031 | 43.7 | 2.82 |
| Џамби | 3.088.618 | 28.3 | 2.51 |
| Јужна Суматра | 7.446.401 | 34.4 | 2.56 |
| Бенгкулу | 1.713.393 | 29.4 | 2.51 |
| Лампунг | 7.596.115 | 21.0 | 2.45 |
| Бангка Белитунг | 1.223.048 | 43.0 | 2.54 |
| Ријауска Острва | 1.685.698 | 67.4 | 2.38 |
| Бантен | 10.644.030 | 52.2 | 2.35 |
| Џакарта | 9.588.198 | 100.0 | 1.82 |
| Западна Јава | 43.021.826 | 50.3 | 2.43 |
| Централна Јава | 32.380.687 | 40.4 | 2.20 |
| Јогјакарта | 3.452.390 | 57.7 | 1.94 |
| Источна Јава | 37.476.011 | 40.9 | 2.00 |
| Бали | 3.891.428 | 49.8 | 2.13 |
| Западна Нуса Тенгара | 4.496.855 | 34.8 | 2.59 |
| Источна Нуса Тенгара | 4.679.316 | 15.9 | 3.82 |
| Западни Борнео | 4.393.239 | 25.1 | 2.64 |
| Централни Борнео | 2.202.599 | 27.5 | 2.56 |
| Јужни Борнео | 3.626.119 | 36.3 | 2.35 |
| Источни Борнео | 3.550.586 | 57.6 | 2.61 |
| Северни Сулавеси | 2.265.937 | 37.0 | 2.43 |
| Горонтало | 1.038.585 | 25.5 | 2.76 |
| Централни Сулавеси | 2.633.420 | 19.7 | 2.94 |
| Јужни Сулавеси | 8.032.551 | 29.4 | 2.55 |
| Југоисточни Сулавеси | 2.230.569 | 20.8 | 3.20 |
| Западни Сулавеси | 1.158.336 | -- | 3.33 |
| Малуку | 1.531.402 | 25.9 | 3.56 |
| Северни Малуку | 1.035.478 | 29.5 | 3.35 |
| Папуа | 2.851.999 | 22.2 | 2.87 |
| Западна Папуа | 760,855 | -- | 3.18 |
| Индонезија | 237,641,326 | 2.41 | |
| Извор: Попис становништва из 2010. године[1] | |||
![[1]](http://geocurrents.info/wp-content/uploads/2013/07/Indonesia-provinces-North-Kalimantan-Map.png){kind=link}
Старостна структура[уреди | уреди извор]
Старостна структура, Индонезија (2010. година)[9]
Индонежански демографски састав показује релативно младу популацију. Званични податак из 2010. године даје просечну старост од 28,2 године.[9]
Битна статистика[уреди | уреди извор]
| 3,5 - 4 3 - 3,5 2,5 – 3 2 – 2,5 1,5 – 2 |
Процена УН-а[10][уреди | уреди извор]
| Период | Живорођени по години | Морталитет | Природни прираштај по години | ЦБР1 | ЦДР1 | НЦ1 | ТФР1 | ИМР1 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 1950–1955 | 3.347.000 | 1.933.000 | 1.414.000 | 42.7 | 21.4 | 21.3 | 5.49 | 191.9 |
| 1955–1960 | 3.897.000 | 1.888.000 | 2.009.000 | 44.8 | 19.2 | 25.6 | 5.67 | 163.8 |
| 1960–1965 | 4.280.000 | 1.820.000 | 2.461.000 | 43.6 | 16.8 | 26.8 | 5.62 | 139.3 |
| 1965–1970 | 4.628.000 | 1.768.000 | 2.860.000 | 41.5 | 14.4 | 27.1 | 5.57 | 117.4 |
| 1970–1975 | 4.842.000 | 1.691.000 | 3.151.000 | 38.2 | 12.2 | 26.0 | 5.30 | 98.9 |
| 1975–1980 | 4.985.000 | 1.630.000 | 3.356.000 | 34.9 | 10.5 | 24.4 | 4.73 | 83.2 |
| 1980–1985 | 5.065.000 | 1.590.000 | 3.475.000 | 31.7 | 9.2 | 22.5 | 4.11 | 69.8 |
| 1985–1990 | 4.853.000 | 1.555.000 | 3.298.000 | 27.5 | 8.3 | 19.2 | 3.40 | 58.5 |
| 1990–1995 | 4.702.000 | 1.547.000 | 3.155.000 | 24.4 | 7.6 | 16.8 | 2.90 | 49.1 |
| 1995–2000 | 4.518.000 | 1.564.000 | 2.954.000 | 21.8 | 7.2 | 14.6 | 2.55 | 41.1 |
| 2000–2005 | 4.638.000 | 1.620.000 | 3.018.000 | 22.0 | 7.4 | 13.7 | 2.52 | 34.5 |
| 2005–2010 | 4.464.000 | 1.692.000 | 2.772.000 | 21.3 | 7.2 | 11.9 | 2.50 | 28.8 |
| 2010–2015 | 20.2 | 7.1 | 13.1 | 2.45 | 28.8 | |||
| 2015–2020 | 18.4 | 7.2 | 11.2 | 2.32 | 28.8 | |||
| 2020–2025 | 17.0 | 7.5 | 9.5 | 2.21 | 28.8 | |||
| 2025–2030 | 15.9 | 7.9 | 8.0 | 2.12 | 28.8 | |||
| 1 ЦБР = цруде биртх рате (пер 1000); ЦДР = цруде деатх рате (пер 1000); НЦ = натурал цханге (пер 1000); ТФР = тотал фертилитy рате (нумбер оф цхилдрен пер wоман); ИМР = инфант морталитy рате пер 1000 биртхс | ||||||||
| Просечна популација (у милионима) | Живорођени | Морталитет | Природни прираштај | ЦБР (пер 1,000) | ЦДР (пер 1,000) | Природни прираштај (пер 1,000) | Стопа фертилитета | |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| 2003 | 213,6 | 13.4 | 2.3 | |||||
| 2004 | 216,4 | 13.3 | 2.3 | |||||
| 2005 | 219,8 | 13.2 | 2.2 | |||||
| 2006 | 222,7 | 13.0 | 2.2 | |||||
| 2007 | 225,6 | 12.8 | 2.18 | |||||
| 2008 | 228,5 | 12.5 | 2.17 | |||||
| 2009 | 231,4 | 12.2 | 2.16 | |||||
| 2010 | 238,5 | 6.028.921 | 1.236.154 | 4.792.767 | 25.3 | 5.2 | 13.1 | 2.39 |
| 2011 | 241,0 | 13.2 | 2,37 | |||||
| 2012 | 244,2 | 13.1 | 2,35 |
Потпуна стопа фертилитета и рађања (ТФР) и ЦБР:[11][уреди | уреди извор]
| Година | ЦБР (Тотал) | ТФР (Тотал) | ЦБР (Урбан) | ТФР (Урбан) | ЦБР (Рурал) | ТФР (Рурал) |
|---|---|---|---|---|---|---|
| 1981-1983 | 4,3 | |||||
| 1987 | 3,4 (3,1) | 2,9 (2,6) | 3,7 (3,4) | |||
| 1991 | 25,1 | 3,02 (2,50) | 24,0 | 2,60 (2,03) | 25,6 | 3,24 (2,73) |
| 1994 | 2,9 (2,4) | 2,3 (1,8) | 3,2 (2,7) | |||
| 1997 | 2,8 (2,4) | 2,4 (2,0) | 3,0 (2,6) | |||
| 2002-2003 | 21,9 | 2,6 (2,2) | 22,1 | 2,4 (2,1) | 21,7 | 2,7 (2,3) |
| 2007 | 20,9 | 2,6 (2,2) | 20,2 | 2,3 (2,0) | 21,5 | 2,8 (2,4) |
| 2012 | 20,4 | 2,6 (2,0) | 20,1 | 2,4 (1,9) | 20,7 | 2,8 (2,2) |
Фертилитет и старење популације по провинцијама[уреди | уреди извор]
Тотална стопа фертилитета (ТФР) и популација преко 60 година по регионима, 2010. године:[тражи се извор]
| Провинција | Стопа фертилитета (2010) | Становништво преко 60 (2010) |
|---|---|---|
| Северна Суматра | 3.01 | 5.9 |
| Западна Суматра | 2.91 | 8.1 |
| Ријау | 2.82 | 4.0 |
| Џамби | 2.51 | 5.5 |
| Јужна Суматра | 2.56 | 6.2 |
| Бенгкулу | 2.51 | 5.8 |
| Лампунг | 2.45 | 7.2 |
| Бангка Белитунг | 2.54 | 5.8 |
| Ријуанска острва | 2.38 | 3.4 |
| Џакарта | 1.82 | 5.1 |
| Западна Јава | 2.43 | 7.0 |
| Централна Јава | 2.20 | 10.3 |
| Јогјакарта | 1.94 | 12.9 |
| Источна Јава | 2.00 | 10.4 |
| Бантен | 2.35 | 4.6 |
| Бали | 2.13 | 9.7 |
| Источна Нуса Тенгара | 3.82 | 7.4 |
| Западни Калимантан | 2.64 | 5.8 |
| Централни Калимантан | 2.56 | 4.6 |
| Јужни Калимантан | 2.35 | 5.8 |
| Источни Калимантан | 2.61 | 4.0 |
| Северни Сулавеси | 2.43 | 8.4 |
| Централни Сулавеси | 2.94 | 6.6 |
| Јужни Сулавеси | 2.55 | 8.2 |
| Југоисточни Сулавеси | 3.20 | 5.8 |
| Горонтало | 2.76 | 5.9 |
| Западни Сулавеси | 3.33 | 6.2 |
| Молуци | 3.56 | 6.2 |
| Северни Молуци | 3.35 | 4.8 |
| Западна Папуа | 3.18 | 3.2 |
| Папуа | 2.87 | 2.4 |
Етнички састав[уреди | уреди извор]
Постоји више од 300 различитих етничких група у Индонезији. Преко 95% су истог порекла првобитно из Индонезије. Јаванци су највећа етничка група која броји преко 100 милиона, тј. чини 43% популације. На другом месту по бројности су Сунди са нешто више од 40 милиона припадника, тј. 15% удела у популацији.
Религија[уреди | уреди извор]
Индонезија је најмногољуднија муслиманска земља,[12] већином, и поред тога што се налази у југо-источној Азији, а не на, или непосредно поред Блиског Истока. Око 87,18% становника се изјаснило као припадници исламске вероисповести на попису из 2010. године. Нешто мање од 10% Индонежана се изјашњава као Хришћани, од којих су преко 2/3 протестанти. Популација хиндуистичке вероисповести има удео од 1,69%; 0,72% будистичке, и 0,56% осатлих религија.
Лингвистичка структура[уреди | уреди извор]
Индонежански је званични језик земље и доминантан је у медијима, пословању и влади. Велики број различитих језика су матични у Индонезији. По етнолозима постоји 737 језика у Индонезији, при чему је најзаступљенији матерњи језик јавански.[тражи се извор] Користи се неколико варијанти кинеског, који није језик настао у Индонезији, највише Мин Нан. Коришћење кинеског језика било је обесхрабривано у периоду између 1966 и 1998. године.
Старије генерације знају и холандски, што је последица низоземске колонизације до друге половине 20. века.
Писменост и образовање[уреди | уреди извор]
Укупна заступљеност писмених особа је: 92,81% писменост мушкараца: 95,5% писменост жена: 90,4%. Образовање није бесплатно у Индонезији, међутим, обавезно је до деветог разреда. Иако се 92% деце пријави у основну школу, мањи проценат је похађа стално. Око 45% деце узраста средње школе похађа средњу школу, док неки њихови вршњаци иду у стручне школе.
Демографске статистике према подацима ЦИА-е [13][уреди | уреди извор]
Просечна старост[уреди | уреди извор]
- Мушкарци: 27,7 година
- Жене: 28,7 година
- Популација: 28,2 година
Животни век у просеку[уреди | уреди извор]
- Мушкарци: 68,50 година
- Жене: 73,7 година
- Популација: 71 годину
Године школовања у просеку[уреди | уреди извор]
- Мушкарци: 12 година
- Жене: 11 година
- Популација: 11 година
Стопа раста популације[уреди | уреди извор]
- 1,09 (2012. године)
Урбанизација[уреди | уреди извор]
- Укупно: 44%
- Стопа: 3% (2005-2010. године)
Полни однос (м/ж)[уреди | уреди извор]
- 0-15 година: 1,04:1
- 15-64 година: 1,01:1
- Преко 64 године: 0,79:1
- Укупно: 1:1
Учесталост ХИВ/АИДС[уреди | уреди извор]
- Укупно: 0,2%
- Бр. људи са ХИВ/АИДС: 270 000
Етнички састав[уреди | уреди извор]
- Јаванци 40,6%
- Сунди 15%
- Мадури 3,3%
- Минангкабау 2,7%
- Бетави 2,4%
- Бугиси 2,4%
- Бантени 2%
- Банџари 1,7%
- Остали 29,9% (попис из 2000. године)
Финансије за образовање[уреди | уреди извор]
- 3,6% НБП-а.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Популатион оф Индонесиа бy Провинце 1971, 1980, 1990, 1995, 2000 анд 2010”. Централ Буреау оф Статистицс. Архивирано из оригинала 23. 11. 2017. г. Приступљено 18. 5. 2015.
- ^ „Популатион Пројецтион бy Провинце, 2010-2035”. Централ Буреау оф Статистицс. Архивирано из оригинала 25. 07. 2015. г. Приступљено 18. 5. 2015.
- ^ Цалдер, Јосхуа (3. 5. 2006). „Мост Популоус Исландс”. Wорлд Исланд Информатион. Приступљено 26. 9. 2006.
- ^ Wиттон, Патрицк (2003). Индонесиа. Мелбоурне: Лонелy Планет. стр. 47. ИСБН 978-1-74059-154-6.
- ^ Адам, Схамим; Моестафа, Берни; Манурунг, Новрида (28. 1. 2014). „Индонесиа Популатион Аппроацхинг У.С. Ревивес Биртх Цонтрол”. Блоомберг.цом. Приступљено 18. 5. 2015.
- ^ „Индонесиа Фацинг Популаце Ларгер Тхан УС Ревивес Биртх Цонтрол”. 28. 1. 2014. Архивирано из оригинала 23. 09. 2015. г. Приступљено 08. 08. 2018.
- ^ Wертхеим, W. Ф. (1959). Индонесиан Социетy ин Транситион (Сецонд (ревисед) изд.). 'с-Гравенхаге: Уитгевериј W. ван Хоеве. стр. 370.
- ^ Географи дан Кепендудукан унтук СМП келас 2 [Геограпхy анд Демограпхицс фор Хигх Сцхоол Граде 2] (на језику: Индонесиан). ФА. Хасмар. 1976.
- ^ а б „Популатион оф Индонесиа”. Индонесиа Инвестмент.
- ^ „Wорлд Популатион Проспецтс: Тхе 2017 Ревисион”. Архивирано из оригинала 06. 05. 2011. г. Приступљено 08. 08. 2018.
- ^ МЕАСУРЕ ДХС: Демограпхиц анд Хеалтх Сурвеyс
- ^ Пендудук Менурут Wилаyах дан Агама yанг Дианут
- ^ Агенцy, Централ Интеллигенце (2012). „Индонесиа”. Тхе Wорлд Фацтбоок. Архивирано из оригинала 27. 05. 2016. г. Приступљено 6. 4. 2012.