Пређи на садржај

Дерматохалаза

С Википедије, слободне енциклопедије
Дерматохалаза
Болесница са дерматохалазом
Специјалностиофталмологија

Дерматохалаза или лабавост коже очног капка (лат. дерматоцхаласис) је патолошко стање које се карактерише вишком коже, горњег и доњег капка. Кожа очног капка је танка и склона фином наборању. Настаје као последица старење због губитка еластицитета и тонуса коже, под утицајем гравитације. Редундантна кожа је често повезана са масном хернијом, спуштањем обрва и спуштањем коже средњег дела лица. Масна хернија је најчешћа у супермедијалној регији и у инферомедијалном и централном делу. Поред тога, са старењем се развија варијабилна деформација због едема очних капака и промене боје коже због венског цурења (црни кругови испод очију). Иако је дерматохалаза уобичајено стање код старијих особа, може се јавити и код младих одраслих особа. Нешто је чешћа у горњим очним капцима, али се може видети и у доњим капцима.

Код ове болести капци попримају врећаст изглед, са нејасним наборима, а могу бити и са хернијацијом масног ткива кроз слабу орбиталну преграду (септум), која је граница предњег дела капка и орбиталног садржаја. Диференцијално дијагностички треба разликовати дерматохалазу од вишка коже горњих и доњих капака, које носи назив блефарохалаза.[1]

Епидемологија[уреди | уреди извор]

Старост

Већином се јавља у старијих, а каткад погађа и млађе особе.

Пол

Чешће се јавља код жена, а код неких пацијената извесну улогу у настајању имају и генетски фактори.

Етиопатогенеза[уреди | уреди извор]

Дерматохалаза настаје као последица губитка еластичности коже узроковане старошћу и слабљењем везивног ткива капка, обично код старијих особа.

Патофизиологија

Патофизиологија дерматохалазе је у складу са нормалним променама током старења коже капака. То укључује губитак еластичних влакана, стањивање епидерма и редундантност коже.[2] Хронични инфилтрат може бити присутан када је повезан са дерматитисом.

Хистологија

Хистолошки, епидерм изгледа танко и глатко. Дермис показује одређени губитак еластичног и колагенског ткива, уз повећање капиларне васкуларности. Често постоји базофилна дегенерација колагена (актинска еластоза) и блага лимфоцитна упална реакција.[3]

Етиолошки фактори

Најчешћи фактори који доприносе појави слабог и редундантног ткива капка су:

  • Старење.
  • Губитак еластичног ткива у кожи.
  • Слабљење везивног ткива капка.
  • Утицај гравитације.
  • Соларна и старосна дегенерација колагена.
  • Набирање коже чела
  • Изложеност штеним испарењима и пушење убрзавају развој промена.[4]
Системске болести са дерматохалазом

На развоју дерматохалазе могу утицати и неке системске болести, као што су:

  • болест штитњаче,
  • бубрежна инсуфицијенција,
  • Ехлерс-Данлосов синдром,
  • амилоидоза,
  • наследни ангионеуротски едеми,
  • ксантелазме — жуте наслаге масти и депозити холесторола у поткожном пределу,
  • траума очних капака.[5]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Набори коже могу, уз естетске сметње, изазивати и поремећај вида и сужење видног поља, и тако онемогућити нормалну видну функцију ока.

Функционални проблеми

Кад је реч о функционалном проблему, пацијенти могу:

  • осећати иритацију очију,
  • осећај пуноће и тежине у горњем капку,
  • имати ентропиј горњег капка (увртање руба горње капка према оку),
  • ектропиј доњег капка (извртање руба доњег капка ока),
  • упалу изводних канала лојних жлезда уз ивицу трепавица и упалу околне коже.
Естетски проблеми

Као естетски проблем, пацијенти најчешће имају отечене „врећице“ испод доњих капака и боре у доњим капцима и самим рубовима капака.

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза зависи од клиничких карактеристика, а поставља се у току офталмолошког прегледа, према следећим клиничким методама евалуације:

  • Искључити постојећу блефароптозу, птозу обрва, пролапс сузне жлезде, или водоравну слабости очног капка.
  • Латерално испупчење горњег капка треба препознати као пролапс сузне жлезде и треба га разликовати од масног ткива.
  • Истовремена дерматохалаза капака и птоза могу се тестирати подизањем обрва.
  • Интерпалпебралну фисуру и функцију леватора капка, као и маргиналну рефлексну удаљеност од горњег и доњег капка, треба доказати.
  • Прегиб капака треба мерити у милиметрима.

Диференцијална дијагноза[уреди | уреди извор]

Диференцијалн0 дијагностички треба дерматохалазу разликовати од ових стања:

  • Урођена или стечена птоза.
  • Птоза обрва.
  • Синдром висећи очни капак (енг. флоппy еyелид).
  • Едем капка — блефарохалазије.
  • Пролапс сузне жлијезде.[6]

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење треба вршити под медицинским надзором и углавном је хируршко.[7][8]

Медикаментозна терапија
  • За блефаритис може бити потребна хигијена очног капка и примена топикалних средстава и антибиотика.
  • Локални стероиди помажу код дерматитиса.
  • Топикална средства за подмазивање су корисна код пацијената са сувим очима.
Хируршка терапија

Заснива се на блефаропластици горњег очног капка — уклањањању вишка коже капка и орбиталне масти, уз реконструкцију набора горњег капка. Захват се изводи у локалној анестезији и безболан је. Најчешће се истовремено оперишу оба ока.[9]

Ако је пацијент на терапији (Аспирин, Андол и сл.), препоручује се привремени прекид терапије три дана пре захвата, ако то није контраиндиковано због општег здравственог стања.

Пацијенти са повезаном птозом (спуштање капака) могу захтевати операцију птозе.

Постављање привремених пункталних чепова са колагеном, трајних пунктални чепови може се урадити код пацијената са сувим очима.[10]

Прогноза[уреди | уреди извор]

Резултати су обично добри уз правилну дијагнозу и хируршку блефаропластику.

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Рицхард Р. Тензел, MD; Wиллиам Б. Стеwарт, MD (1978). „Блепхаро-Цонфусион—Блепхароцхаласис ор Дерматоцхаласис?”. Арцхивес оф Опхтхалмологy. 96 (5): 911—912. .
  2. ^ Агха А, Хасхимото К, Махон M (октобар 1994). „Мид дермал еластолyсис: цасе репорт анд ревиеw оф тхе литературе.”. Ј Дерматол. 21 (10): 760—6. .
  3. ^ Наги КС1, Царлсон ЈА, Wладис ЕЈ. „Хистологиц ассессмент оф дерматоцхаласис: еластолyсис анд лyмпхостасис аре фундаментал анд интеррелатед финдингс.”. Опхтхалмологy. 118 (6): 1205—10. јун 2011. . . дои:10.1016/ј.опхтха.2010.10.013.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  4. ^ ХОЛЛY M. ХОЛМЕС M.D., ЈУЛИЕ АННЕ СЗУМИГАЛА M.D., НОРМАЛ & АБНОРМАЛ ЦХАНГЕС ИН ВИСИОН WИТХ АГИНГ ин Гериатриц Цлиницал Адвисор, 2007
  5. ^ Јонатхан D. Тробе MD Еyелид Дисордерс, ин Неуро-опхтхалмологy, 2008
  6. ^ Мyрон Yанофф MD, Јосепх W. Сассани MD МХА, Скин анд Лацримал Драинаге Сyстем ин Оцулар Патхологy (Севентх Едитион), 2015
  7. ^ Бхаттацхарјее К, Мисра ДК, Деори Н (јул 2017). „Упдатес он уппер еyелид блепхаропластy.”. Индиан Ј Опхтхалмол. 65 (7): 551—558. .
  8. ^ Аталаy К, Гурез C, Киргиз А, Серефоглу Цабук К (2016). „Доес северитy оф дерматоцхаласис ин агинг аффецт цорнеал биомецханицал пропертиес?”. Цлин Интерв Агинг. 11: 659—64. . Епуб 2016 Маy 17.
  9. ^ Путтерман АМ, Цосметиц Оцулопластиц Сургерy, Вол II, 3рд едн. WБ Саундерс. Пхиладелпхиа: 1999, пп 77–90.
  10. ^ Баyлис ХИ, Голберг РА, Кериван К, Јацобс Ј (1997). „Аналyсис анд треатмент оф тхе агеинг фаце”. Дерматол Цлин. 15 (4): 635—647. .

Литература[уреди | уреди извор]

  • Ваше здравље : водич за здравији живот. Загреб : Октал Пхарма, 2010. XII (травањ/свибањ 2010), 71; стр.67.
  • Стеин Харолд А, Стеин Раyмонд M, Фрееман Мелвин I. Тхе Опхтхалмиц Ассистант- А Теxт фор Аллиед анд Ассоциатед Опхтхалмиц Персоннел Нинтх Едитион. Елсевиер Саундерс 2013. П 406.
  • Голд Даниел Х, Леwис Рицхард Алан. Цлиницал Еyе Атлас Сецонд Едитион. Оxфорд Университy Пресс 2011. П 14- 15.
  • Деннистон Аластаир КО, Мурраy Пхилип I. Оxфорд Хандбоок оф Опхтхалмологy Тхирд Едитион. Оxфорд Университy Пресс 2014. П 161.
  • Јацобс, L.C., ет ал., Интринсиц анд еxтринсиц риск фацторс фор саггинг еyелидс (2014). ЈАМА Дерматол. 150 (8).  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)п. 836-43.
  • Тецхниqуес ин Опхтхалмиц Пластиц Сургерy wитх ДВД: А Персонал Туториал. Јеффреy А. Нерад MD. Саундерс 2010.
  • Орбит, Еyелидс, анд Лацримал Сyстем. БЦСЦ Сецтион 7. Америцан Ацадемy оф Опхтхалмологy. 2008.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Dermatohalaza&oldid=27913128”