Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање
Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање | |
---|---|
Синоними | Хyперосмолар хyперглyцемиц нонкетотиц цома (ХХНЦ), хyперосмолар нон-кетотиц цома (ХОНК), нонкетотиц хyперосмолар цома, хyперосмолар хyперглyцемиц нонкетотиц сyндроме (ХХНС)[1] |
![]() | |
Дијаграм метаболизма глукозе | |
Специјалности | ендокринологија |
Симптоми | Хипергликемија (и до 50 ммол/L), дехидрација са пререналном уремијом, депресија функције нервног система, неретко кома. |
Време појаве | До недељу дана[2] |
Трајање | Неколико дана[2] |
Фактори ризика | Инфекција, срчани удар[3] |
Дијагностички метод | Анализе крви[4] |
Слична обољења | Дијабетесна кетоацидоза[4] |
Лечење | Интравенски флуиди, инсулин, хепарин ниске молекулске масе, антибиотици[2] |
Прогноза | ~15% ризик од смрти[3] |
Фреквенција | Релативно често[4] |
Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање (акроним ХХНС од енглеских речи Хyперосмолар Хyперглyцемиц Нонкетотиц Сyндроме) је компликација (шечерне болести) која се карактерише хипергликемијом (и до 50 ммол/L), дехидрацијом са Уремија, депресијом функција нервног система, неретко комом, без присуства кетозе, па је значајна карактеристика овог стања хипергликемија без кетонурије и ацидозе.[5]
За разлику од дијабетесне кетоацидозе којом некад почиње тип 1 дијабетеса, ово стање се обично јавља код претходно недијагностикованог типа 2 дијабетеса.
То је хитно медицинско стање које захтева што брже постављање дијагнозе и почетак терапије, јер успех терапије зависи од правовременог постављања дијагнозе. Смртност је висока најчешће због инфекција и тромбоемболија.[5]
Киничка слика
[уреди | уреди извор]Доминантни знаци и симптоми у клиничкој слици дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања су:
- Симптоми високог нивоа шећера у крви — повећана жеђ (полидипсија), повећани волумен мокрења (полиурија) и повећана глад (полифагија).[6]
- Промењен ниво свести — неуролошки знаци укључују: замагљен вид, главобољу, фокалне нападаје, миоклонично трзање, реверзибилну парализу.[6]
- Моторне абнормалности — флацидитет, депресивни рефлекси, тремор или фасицикулације.
- Хипервискозитет и повећан ризик од стварања крвних угрушака
- Дехидрација.[6]
- Губитак тежине.[6]
- Мучнина, повраћање и бол у трбуху.[6]
- Слабост.[6]
- Низак крвни притисак са стајањем.[6]
Дијагноза
[уреди | уреди извор]Дијагностички критеријуми за дијабетесно некетогено хиперосмолално стање су:[7]
- гликемија >33 ммол/л, пХ крви >7.3,
- ниво бикарбоната >15 мЕq/л,
- минимална или одсутна кетонурију или кетонемију.[5]
У дијагностици дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања неопходно је детектовати промене одговарајућих биохемијско-лабораторијских показатеља, у које спадају:
- Хипергликемија,
- Повећан хематокрит,
- Уремија (пререналног типа),
- Умерена леукоцитоза,
- Повећана осмолалност плазме. Осмолалност плазме се прерачунава по формули:
- 2 x (плазма На+ + плазма К+) + плазма глукоза + плазма уреа
Концентрација јона На+ у плазми може бити смањена, нормална или повећана, што је релативно у односу на тотални губитак воде.[5]
Бикарбонати могу бити изнад 15ммол/L, мада ренална инсуфицијенција може довести и до лактатне ацидозе.
Терапија
[уреди | уреди извор]Терапији дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања заснива се на три главна аспекта:[8]
- Иницијална терапија
У иницијалној терапији инсулин се може давати у малим дозама (4-8 ИЈ) заједно са добром рехидрацијом. Инсулин се може давати и у болусу, а затим наставити са 0,1 ИЈ/кг/х (када се постигне гликемија око 13,9-16,7ммол/л, укључује се и инфузија 5% глукозе. Иако је у питању хипертонична дехидрација, чешће се стање коригује са изотоничним,150 ммол/L НаЦл, а ређе хипотоничним, 75 ммол/L НаЦл. Уобичајено је да се хипотонични раствор апликује тек када се нормализују виталне функције.[5]
- Терапија тромбоемболијских компликацја
Терапија тромбоемболијских компликација није увек оправдана.[5]
- Каснији антидијабетесни третман.
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Хyперосмолар Хyперглyцемиц Нонкетотиц Сyндроме (ХХНС)”. Америцан Диабетес Ассоциатион. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2012.
- ^ а б в Франк, ЛА; Соломон, А (2 Септембер 2016). "Хyперглyцаемиц хyперосмолар стате". Бритисх јоурнал оф хоспитал медицине (Лондон, Енгланд : 2005). 77 (9): Ц130–3
- ^ а б Пасqуел, ФЈ; Умпиеррез, ГЕ (новембар 2014). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате: а хисториц ревиеw оф тхе цлиницал пресентатион, диагносис, анд треатмент”. Диабетес Царе. 37 (11): 3124—31. .
- ^ а б в Стонер, ГД (1. 5. 2005). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 71 (9): 1723—30. .
- ^ а б в г д ђ Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање У: Национални водич добре клиничке праксе ДИАБЕТЕС МЕЛЛИТУС Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке Праксе Министарство здравља Републике Србије, Друго измењено и допуњено издање, јули 2012
- ^ а б в г д ђ е Хенрy, МцМицхаел (2016). АТИ РН Адулт Медицал Сургицал Нурсинг 10.0. Ассессментс Тецхнологy Институтес. пп. 537–538. ISBN 9781565335653.
- ^ Arabacı, M., Doğan, N., Tokdemir, M., Güçlü, A. Y., Mergen, H., & Öngel, K. [2014]. Dijabetesno neketogeno hiperosmolarno stanje u Turskoj klinici opšte medicine. Opšta medicina, 20(1-2), 52-54.
- ^ Matz, R. (1999) Management of the hyperosmolar hyperglycemic syndrome. „Mount Sinai School of Medicine of the City University of New York, USA”. American Family Physician. 60 (5): 1468—1476.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Delaney, M.F., Zisman, A., Kettyle, W.M (2000). „Diabetic ketoacidosis and hyperglycemic hyperosmolar nonketotic syndrome”. Endocrinology and metabolism clinics of North America. 29 (4): 683—705. , V
- Guillermo E. Umpierrez, Mary Beth Murphy and Abbas E. Kitabchi, (јануар 2002). „Diabetic Ketoacidosis and Hyperglycemic Hyperosmolar Syndrome”. Diabetes Spectrum. 15 (1): 28—36. .
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]Klasifikacija | |
---|---|
Spoljašnji resursi |
![]() | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |