Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање

Klasifikacija	D ICD-10: E10-E14; ICD-9-CM: 250.2; MeSH: D006944; DiseasesDB: 29213;
Spoljašnji resursi	eMedicine: emerg/264;

Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање
Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање
Синоними	Хyперосмолар хyперглyцемиц нонкетотиц цома (ХХНЦ), хyперосмолар нон-кетотиц цома (ХОНК), нонкетотиц хyперосмолар цома, хyперосмолар хyперглyцемиц нонкетотиц сyндроме (ХХНС)
	Дијаграм метаболизма глукозе
Специјалности	ендокринологија
Симптоми	Хипергликемија (и до 50 ммол/L), дехидрација са пререналном уремијом, депресија функције нервног система, неретко кома.
Време појаве	До недељу дана
Трајање	Неколико дана
Фактори ризика	Инфекција, срчани удар
Дијагностички метод	Анализе крви
Слична обољења	Дијабетесна кетоацидоза
Лечење	Интравенски флуиди, инсулин, хепарин ниске молекулске масе, антибиотици
Прогноза	~15% ризик од смрти
Фреквенција	Релативно често
	[уреди на Википодацима]

Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање (акроним ХХНС од енглеских речи Хyперосмолар Хyперглyцемиц Нонкетотиц Сyндроме) је компликација (шечерне болести) која се карактерише хипергликемијом (и до 50 ммол/L), дехидрацијом са Уремија, депресијом функција нервног система, неретко комом, без присуства кетозе, па је значајна карактеристика овог стања хипергликемија без кетонурије и ацидозе.^[5]

За разлику од дијабетесне кетоацидозе којом некад почиње тип 1 дијабетеса, ово стање се обично јавља код претходно недијагностикованог типа 2 дијабетеса.

То је хитно медицинско стање које захтева што брже постављање дијагнозе и почетак терапије, јер успех терапије зависи од правовременог постављања дијагнозе. Смртност је висока најчешће због инфекција и тромбоемболија.^[5]

Киничка слика

Доминантни знаци и симптоми у клиничкој слици дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања су:

Симптоми високог нивоа шећера у крви — повећана жеђ (полидипсија), повећани волумен мокрења (полиурија) и повећана глад (полифагија).^[6]
Промењен ниво свести — неуролошки знаци укључују: замагљен вид, главобољу, фокалне нападаје, миоклонично трзање, реверзибилну парализу.^[6]
Моторне абнормалности — флацидитет, депресивни рефлекси, тремор или фасицикулације.
Хипервискозитет и повећан ризик од стварања крвних угрушака
Дехидрација.^[6]
Губитак тежине.^[6]
Мучнина, повраћање и бол у трбуху.^[6]
Слабост.^[6]
Низак крвни притисак са стајањем.^[6]

Дијагноза

Дијагностички критеријуми за дијабетесно некетогено хиперосмолално стање су:^[7]

гликемија >33 ммол/л, пХ крви >7.3,
ниво бикарбоната >15 мЕq/л,
минимална или одсутна кетонурију или кетонемију.^[5]

У дијагностици дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања неопходно је детектовати промене одговарајућих биохемијско-лабораторијских показатеља, у које спадају:

Хипергликемија,
Повећан хематокрит,
Уремија (пререналног типа),
Умерена леукоцитоза,
Повећана осмолалност плазме. Осмолалност плазме се прерачунава по формули:

2 x (плазма На+ + плазма К+) + плазма глукоза + плазма уреа

Концентрација јона На+ у плазми може бити смањена, нормална или повећана, што је релативно у односу на тотални губитак воде.^[5]

Бикарбонати могу бити изнад 15ммол/L, мада ренална инсуфицијенција може довести и до лактатне ацидозе.

Терапија

Терапији дијабетесног некетогеног хиперосмолалног стања заснива се на три главна аспекта:^[8]

Иницијална терапија

У иницијалној терапији инсулин се може давати у малим дозама (4-8 ИЈ) заједно са добром рехидрацијом. Инсулин се може давати и у болусу, а затим наставити са 0,1 ИЈ/кг/х (када се постигне гликемија око 13,9-16,7ммол/л, укључује се и инфузија 5% глукозе. Иако је у питању хипертонична дехидрација, чешће се стање коригује са изотоничним,150 ммол/L НаЦл, а ређе хипотоничним, 75 ммол/L НаЦл. Уобичајено је да се хипотонични раствор апликује тек када се нормализују виталне функције.^[5]

Терапија тромбоемболијских компликацја

Терапија тромбоемболијских компликација није увек оправдана.^[5]

Каснији антидијабетесни третман.

Извори

^ „Хyперосмолар Хyперглyцемиц Нонкетотиц Сyндроме (ХХНС)”. Америцан Диабетес Ассоциатион. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2012.
^ ^а ^б ^в Франк, ЛА; Соломон, А (2 Септембер 2016). "Хyперглyцаемиц хyперосмолар стате". Бритисх јоурнал оф хоспитал медицине (Лондон, Енгланд : 2005). 77 (9): Ц130–3
^ ^а ^б Пасqуел, ФЈ; Умпиеррез, ГЕ (новембар 2014). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате: а хисториц ревиеw оф тхе цлиницал пресентатион, диагносис, анд треатмент”. Диабетес Царе. 37 (11): 3124—31. .
^ ^а ^б ^в Стонер, ГД (1. 5. 2005). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 71 (9): 1723—30. .
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање У: Национални водич добре клиничке праксе ДИАБЕТЕС МЕЛЛИТУС Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке Праксе Министарство здравља Републике Србије, Друго измењено и допуњено издање, јули 2012
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Хенрy, МцМицхаел (2016). АТИ РН Адулт Медицал Сургицал Нурсинг 10.0. Ассессментс Тецхнологy Институтес. пп. 537–538. ISBN 9781565335653.
^ Arabacı, M., Doğan, N., Tokdemir, M., Güçlü, A. Y., Mergen, H., & Öngel, K. [2014]. Dijabetesno neketogeno hiperosmolarno stanje u Turskoj klinici opšte medicine. Opšta medicina, 20(1-2), 52-54.
^ Matz, R. (1999) Management of the hyperosmolar hyperglycemic syndrome. „Mount Sinai School of Medicine of the City University of New York, USA”. American Family Physician. 60 (5): 1468—1476.

Literatura

Delaney, M.F., Zisman, A., Kettyle, W.M (2000). „Diabetic ketoacidosis and hyperglycemic hyperosmolar nonketotic syndrome”. Endocrinology and metabolism clinics of North America. 29 (4): 683—705. , V
Guillermo E. Umpierrez, Mary Beth Murphy and Abbas E. Kitabchi, (јануар 2002). „Diabetic Ketoacidosis and Hyperglycemic Hyperosmolar Syndrome”. Diabetes Spectrum. 15 (1): 28—36. .

Spoljašnje veze

Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).

[1] „Хyперосмолар Хyперглyцемиц Нонкетотиц Сyндроме (ХХНС)”. Америцан Диабетес Ассоциатион. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2012.

[Fra2016-2] а ^б ^в Франк, ЛА; Соломон, А (2 Септембер 2016). "Хyперглyцаемиц хyперосмолар стате". Бритисх јоурнал оф хоспитал медицине (Лондон, Енгланд : 2005). 77 (9): Ц130–3

[Pas2014-3] а ^б Пасqуел, ФЈ; Умпиеррез, ГЕ (новембар 2014). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате: а хисториц ревиеw оф тхе цлиницал пресентатион, диагносис, анд треатмент”. Диабетес Царе. 37 (11): 3124—31. .

[AFP2005-4] а ^б ^в Стонер, ГД (1. 5. 2005). „Хyперосмолар хyперглyцемиц стате”. Америцан Фамилy Пхyсициан. 71 (9): 1723—30. .

[1.-5] а ^б ^в ^г ^д ^ђ Дијабетесно некетогено хиперосмолално стање У: Национални водич добре клиничке праксе ДИАБЕТЕС МЕЛЛИТУС Републичка стручна комисија за израду и имплементацију водича добре клиничке Праксе Министарство здравља Републике Србије, Друго измењено и допуњено издање, јули 2012

[Henry-6] а ^б ^в ^г ^д ^ђ ^е Хенрy, МцМицхаел (2016). АТИ РН Адулт Медицал Сургицал Нурсинг 10.0. Ассессментс Тецхнологy Институтес. пп. 537–538. ISBN 9781565335653.

[7] Arabacı, M., Doğan, N., Tokdemir, M., Güçlü, A. Y., Mergen, H., & Öngel, K. [2014]. Dijabetesno neketogeno hiperosmolarno stanje u Turskoj klinici opšte medicine. Opšta medicina, 20(1-2), 52-54.

[8] Matz, R. (1999) Management of the hyperosmolar hyperglycemic syndrome. „Mount Sinai School of Medicine of the City University of New York, USA”. American Family Physician. 60 (5): 1468—1476.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

Klasifikacija	D ICD-10: E10-E14 ICD-9-CM: 250.2 MeSH: D006944 DiseasesDB: 29213
Spoljašnji resursi	eMedicine: emerg/264