Dijabetesno neketogeno hiperosmolalno stanje
| Dijabetesno neketogeno hiperosmolalno stanje | |
|---|---|
| Sinonimi | Hyperosmolar hyperglycemic nonketotic coma (HHNC), hyperosmolar non-ketotic coma (HONK), nonketotic hyperosmolar coma, hyperosmolar hyperglycemic nonketotic syndrome (HHNS)[1] |
 | |
| Dijagram metabolizma glukoze | |
| Specijalnosti | endokrinologija |
| Simptomi | Hiperglikemija (i do 50 mmol/L), dehidracija sa prerenalnom uremijom, depresija funkcije nervnog sistema, neretko koma. |
| Vreme pojave | Do nedelju dana[2] |
| Trajanje | Nekoliko dana[2] |
| Faktori rizika | Infekcija, srčani udar[3] |
| Dijagnostički metod | Analize krvi[4] |
| Slična oboljenja | Dijabetesna ketoacidoza[4] |
| Lečenje | Intravenski fluidi, insulin, heparin niske molekulske mase, antibiotici[2] |
| Prognoza | ~15% rizik od smrti[3] |
| Frekvencija | Relativno često[4] |
Dijabetesno neketogeno hiperosmolalno stanje (akronim HHNS od engleskih reči Hyperosmolar Hyperglycemic Nonketotic Syndrome) je komplikacija (šečerne bolesti) koja se karakteriše hiperglikemijom (i do 50 mmol/L), dehidracijom sa Уремија, depresijom funkcija nervnog sistema, neretko komom, bez prisustva ketoze, pa je značajna karakteristika ovog stanja hiperglikemija bez ketonurije i acidoze.[5]
Za razliku od dijabetesne ketoacidoze kojom nekad počinje tip 1 dijabetesa, ovo stanje se obično javlja kod prethodno nedijagnostikovanog tipa 2 dijabetesa.
To je hitno medicinsko stanje koje zahteva što brže postavljanje dijagnoze i početak terapije, jer uspeh terapije zavisi od pravovremenog postavljanja dijagnoze. Smrtnost je visoka najčešće zbog infekcija i tromboembolija.[5]
Kinička slika[уреди | уреди извор]
Dominantni znaci i simptomi u kliničkoj slici dijabetesnog neketogenog hiperosmolalnog stanja su:
- Simptomi visokog nivoa šećera u krvi — povećana žeđ (polidipsija), povećani volumen mokrenja (poliurija) i povećana glad (polifagija).[6]
- Promenjen nivo svesti — neurološki znaci uključuju: zamagljen vid, glavobolju, fokalne napadaje, mioklonično trzanje, reverzibilnu paralizu.[6]
- Motorne abnormalnosti — flaciditet, depresivni refleksi, tremor ili fasicikulacije.
- Hiperviskozitet i povećan rizik od stvaranja krvnih ugrušaka
- Dehidracija.[6]
- Gubitak težine.[6]
- Mučnina, povraćanje i bol u trbuhu.[6]
- Slabost.[6]
- Nizak krvni pritisak sa stajanjem.[6]
Dijagnoza[уреди | уреди извор]
Dijagnostički kriterijumi za dijabetesno neketogeno hiperosmolalno stanje su:[7]
- glikemija >33 mmol/l, pH krvi >7.3,
- nivo bikarbonata >15 mEq/l,
- minimalna ili odsutna ketonuriju ili ketonemiju.[5]
U dijagnostici dijabetesnog neketogenog hiperosmolalnog stanja neophodno je detektovati promene odgovarajućih biohemijsko-laboratorijskih pokazatelja, u koje spadaju:
- Hiperglikemija,
- Povećan hematokrit,
- Uremija (prerenalnog tipa),
- Umerena leukocitoza,
- Povećana osmolalnost plazme. Osmolalnost plazme se preračunava po formuli:
- 2 x (plazma Na+ + plazma K+) + plazma glukoza + plazma urea
Koncentracija jona Na+ u plazmi može biti smanjena, normalna ili povećana, što je relativno u odnosu na totalni gubitak vode.[5]
Bikarbonati mogu biti iznad 15mmol/L, mada renalna insuficijencija može dovesti i do laktatne acidoze.
Terapija[уреди | уреди извор]
Terapiji dijabetesnog neketogenog hiperosmolalnog stanja zasniva se na tri glavna aspekta:[8]
- Inicijalna terapija
U inicijalnoj terapiji insulin se može davati u malim dozama (4-8 IJ) zajedno sa dobrom rehidracijom. Insulin se može davati i u bolusu, a zatim nastaviti sa 0,1 IJ/kg/h (kada se postigne glikemija oko 13,9-16,7mmol/l, uključuje se i infuzija 5% glukoze. Iako je u pitanju hipertonična dehidracija, češće se stanje koriguje sa izotoničnim,150 mmol/L NaCl, a ređe hipotoničnim, 75 mmol/L NaCl. Uobičajeno je da se hipotonični rastvor aplikuje tek kada se normalizuju vitalne funkcije.[5]
- Terapija tromboembolijskih komplikacja
Terapija tromboembolijskih komplikacija nije uvek opravdana.[5]
- Kasniji antidijabetesni tretman.
Izvori[уреди | уреди извор]
- ^ „Hyperosmolar Hyperglycemic Nonketotic Syndrome (HHNS)”. American Diabetes Association. Архивирано из оригинала 02. 07. 2012. г. Приступљено 6. 7. 2012.
- ^ а б в Frank, LA; Solomon, A (2 September 2016). "Hyperglycaemic hyperosmolar state". British journal of hospital medicine (London, England : 2005). 77 (9): C130–3
- ^ а б Pasquel, FJ; Umpierrez, GE (November 2014). "Hyperosmolar hyperglycemic state: a historic review of the clinical presentation, diagnosis, and treatment". Diabetes Care. 37 (11): 3124–31.
- ^ а б в Stoner, GD (1 May 2005). "Hyperosmolar hyperglycemic state". American Family Physician. 71 (9): 1723–30.
- ^ а б в г д ђ Dijabetesno neketogeno hiperosmolalno stanje U: Nacionalni vodič dobre kliničke prakse DIABETES MELLITUS Republička stručna komisija za izradu i implementaciju vodiča dobre kliničke Prakse Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, Drugo izmenjeno i dopunjeno izdanje, juli 2012
- ^ а б в г д ђ е Henry, McMichael (2016). ATI RN Adult Medical Surgical Nursing 10.0. Assessments Technology Institutes. pp. 537–538. ISBN 9781565335653.
- ^ Arabacı, M., Doğan, N., Tokdemir, M., Güçlü, A. Y., Mergen, H., & Öngel, K. [2014]. Dijabetesno neketogeno hiperosmolarno stanje u Turskoj klinici opšte medicine. Opšta medicina, 20(1-2), 52-54.
- ^ Matz, R. (1999) Management of the hyperosmolar hyperglycemic syndrome. Mount Sinai School of Medicine of the City University of New York, USA, American Family Physician, 60(5); 1468-1476
Literatura[уреди | уреди извор]
- Delaney, M.F., Zisman, A., Kettyle, W.M. (2000) Diabetic ketoacidosis and hyperglycemic hyperosmolar nonketotic syndrome. Endocrinology and metabolism clinics of North America, 29(4): 683-705, V
- Guillermo E. Umpierrez, Mary Beth Murphy and Abbas E. Kitabchi, Diabetic Ketoacidosis and Hyperglycemic Hyperosmolar Syndrome Diabetes Spectrum 2002 Jan; 15(1): 28-36.
Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]
| Klasifikacija | |
|---|---|
| Spoljašnji resursi |
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
