Драгомир Јанковић

С Википедије, слободне енциклопедије
Драгомир Јанковић
Лични подаци
Пуно имеДрагомир Б. Јанковић
Датум рођења8. новембар 1964.
Место рођењаЗаград, Црна Гора
ОбразовањеУниверзитет у Београду
Научни рад
ПољеМакроекономија

Драгомир Јанковић (Заград, 8. новембар 1964) економиста. Дипломирао је на Економском факултету у Београду, магистрирао на Правном факултету у Крагујевцу. Објавио је већи број научних и стручних радова у међународним и домаћим релевантним часописима. Широј јавности је постао познат током 2012. године након низа скандала са лажним представљањем.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рођен је 8. новембра 1964. године у Заграду, где је завршио основну школу, гимназију је завршио у Титограду. На Економском факултету Универзитета у Београду дипломирао је 1989. године. Магистрирао је на Правном факултету у Крагујевцу са тезом „Флексибилни облици рада и запошљавања” 2008. године. Објавио је већи број научних и стручних радова у научним и стручним часописима.

Од 1990. године радио је у Републички завод за статистику (Србија), затим у компанији Лек Љубљана, водио више приватних компанија. Одлуком Владе Републике Србије именован је 2001. године за Генералног секретара Координационог центра Владе Републике Србије за Косово и Метохију .[1] Решењем Владе Републике Србије 2001, именован је за члана Борда директора Јат ервејз (ЈАТ).[2] Миритељ у Републичкој агенцији за мирно решавање радних спорова од 2009. године.

Од 2004. године Јанковић се у јавности појављује и представља као извршни директор Европског економског института, званичне институције Европске уније. Током 2012. године у више медија избија афера након истраживања Јанковићевих навода из медија. На упите медија и Европски економски институт је одбацио било какву повезаност са Јанковићем. Јанковић демантовао и најавио тужбу, али епилог није познат[3]

КоБСОН[уреди | уреди извор]

  • Тхе импортанце оф бусинесс тоурисм то натионал ецономиес ин транситион: тхе цасе оф Сербиа (Артицле)ТЕЦХНИЦС ТЕЦХНОЛОГИЕС ЕДУЦАТИОН МАНАГЕМЕНТ-ТТЕМ, (2012), вол. 7 бр. 4, пп. 1856-1864 (коаутор)[4]
  • Ецономиц евалуатион оф тхе еxтернал еффецтс оф цултурал херитаге ас а девелопментал енвиронмент оф агро-тоурисм (Војводина сампле) (Артицле) ТЕЦХНИЦС ТЕЦХНОЛОГИЕС ЕДУЦАТИОН МАНАГЕМЕНТ-ТТЕМ, (2012), вол. 7 бр. 4, пп. 1888-1899 (коаутор)[4]

СЦИндекс[уреди | уреди извор]

  • Права и дужности државних службеника у Републици Србији Зборник радова Правног факултета у Нишу 2010, бр. 56, пп. 217-229 (коаутор)[5]
  • Међународна оријентација лидерства и менађжмента у функцији јачања конкурентских предности домажих туристичких организација, Тематски зборник радова 2012. пп. 111-118 (коаутор)[6]
  • Стартна позиција Србије на путу њеног интегрисања у јединствени европски економски простор, Србија између реиндустријализације и аграра, Зборник радова,2011, Књига XI, пп. 165-170. (М61-2)[7]
  •   Последице светске економске кризе на незапосленост у ЕУ Доцент др Зоран Радуловиц, Београд, Драгомир Јанковић, Консултант[8]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ хттпп://www.растко.рс/цмс/филес/боокс/4736105310439
  2. ^ http://www.blic.rs/stara_arhiva/drustvo/17755/Upravni-odbori-za-dodatni-prihod
  3. ^ „Архивирана копија”. Архивирано из оригинала 09. 04. 2016. г. Приступљено 27. 03. 2016. 
  4. ^ а б Кобсон | Српски | Наши у WОС - детаљи аутора
  5. ^ „СЦИндекс - Резултати претраге”. Архивирано из оригинала 20. 03. 2014. г. Приступљено 20. 03. 2014. 
  6. ^ „Архивирана копија” (ПДФ). Архивирано из оригинала (ПДФ) 23. 09. 2015. г. Приступљено 20. 03. 2014. 
  7. ^ http://weblibrary.apeiron-uni.eu:8080/proizvodi/?id=12836 Архивирано на сајту Wayback Machine (21. март 2014).
  8. ^ „ПРОПИСИ.цом | XII стручно саветовање на Златибору”. Архивирано из оригинала 24. 09. 2014. г. Приступљено 21. 09. 2014. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]