Елиптичка галаксија

С Википедије, слободне енциклопедије

Елиптичка галаксија ЕСО 325-Г004

Елиптичке галаксије се, према спљоштености, класификују од Е1 до Е7. Ове галаксије су без уочљиве струкруре. Типични примери су пратиоци спиралне галаксије М31 у сазвежђу Андромеда. Ово су, у ствари, компактини системи чије масе не прелазе 1010 маса Сунца без међузвездане материје. Апсолутини сјај ових галаксија износи највише -13м.7, а за многе од њих је испод -12м. Спектрална класа је Г3.7 и представља средњу класу звезда у овим галаксијама.[1]

Елиптична галаксија је тип галаксије приближно елипсоидног облика и глатке, готово безличне слике. Оне су једна од четири главне класе галаксија које је описао Едвин Хабл у својој Хабловој секвенци и свом делу Царство маглина из 1936. године,[2] заједно са спиралним и лентикуларним галаксијама. Елиптичне (Е) галаксије су, заједно са лентикуларним галаксијама (С0) са својим дисковима великих размера, и ЕС галаксијамас[3][4][5] са њиховим дисковима средње величине, подскуп популације галаксија „раног типа“.

Већина елиптичних галаксија је састављена од старијих звезда мале масе, са ретким међузвезданим медијумом и минималном активношћу формирања звезда, и обично су окружене великим бројем глобуларних јата. Верује се да елиптичне галаксије чине отприлике 10–15% галаксија у суперјату Девице и нису доминантни тип галаксије у свемиру у целини.[6] Оне се преферентно налазе близу центара кластера галаксија.[7]

Елиптичне галаксије се крећу по величини од патуљастих елиптичких са десетинама милиона звезда, до супергиганата од преко сто трилиона звезда који доминирају у њиховим јатима галаксија. Првобитно, Едвин Хабл је претпоставио да су елиптичне галаксије еволуирале у спиралне галаксије, што је касније откривено као нетачно,[8] иако акреција гаса и мањих галаксија може изградити диск око већ постојеће елипсоидне структуре.[9][10] Звезде које се налазе унутар елиптичних галаксија су у просеку много старије од звезда које се налазе у спиралним галаксијама.[8]

Класификација[уреди | уреди извор]

Хабл је класификовао елиптичне галаксије према њиховом привидном облику. Галаксије које је означио са Е0 скоро су кружне, док су галаксије поткласе Е7 врло издужене, односно елиптичне. Остале, од Е1 до Е6, крећу се између ова два облика. Хаблов, као и сваки класификациони систем, имао објекте који се нису сасвим уклапали. Неке галаксије елиптичног облика имају испупчење и диск, али немају спиралне краке. Такође, као и остале елиптичне галаксије, не садрже гас од кога се формирају звезде. Овакве галаксије означене су са С0.

Примери елиптичних галаксија:[уреди | уреди извор]

Опште карактеристике[уреди | уреди извор]

Елиптична галаксија ИЦ 2006.[11]

Елиптичне галаксије карактерише неколико својстава која их разликују од других класа галаксија. То су сферне или јајолике масе звезда, без гасова за стварање звезда. Најмања позната елиптична галаксија је око једне десетине величине Млечног пута. Кретање звезда у елиптичним галаксијама је претежно радијално, за разлику од дискова спиралних галаксија у којима доминира ротација. Штавише, постоји врло мало међузвездане материје (ни гаса ни прашине), што резултира ниским стопама формирања звезда, неколико отворених звезданих јата и мало младих звезда; прилично елиптичним галаксијама доминирају старе звездане популације, дајући им црвене боје. Велике елиптичне галаксије обично имају широк систем глобуларних јата.

Динамичка својства елиптичних галаксија и испупчења диска галаксија су слична, што сугерише да се могу формирати истим физичким процесима, иако је ово и даље контроверзно. Профили луминозности елиптичних галаксија и њихових испупчења добро се уклапају у Серсиков закон, а опсег скалирања односа између структурних параметара елиптичних галаксија уједињује популацију.[12]

Свака масивна елиптична галаксија садржи супермасивну црну рупу у свом центру. Посматрања 46 елиптичних галаксија, 20 класичних испупчења и 22 псеудо испупчења показују да свака садржи црну рупу у центру.[13] Маса црне рупе је уско повезана са масом галаксије,[14] што се види кроз корелације као што је M-сигма однос који повезује дисперзију брзина околних звезда са масом црне рупе у центру.

Елиптичне галаксије се првенствено налазе у јатама галаксија и у компактним групама галаксија.

За разлику од равних спиралних галаксија са организацијом и структуром, елиптичне галаксије су у већој мери тродимензионалне, без много структуре, а њихове звезде су у донекле насумичним орбитама око центра.

Величине и облици[уреди | уреди извор]

Централна галаксија на овој слици је гигантска елиптична галаксија означена са 4Ц 73.08.[15]
Бриљантни централни објекат је суперџиновска елиптична галаксија, доминантни члан јата галаксија са именом МАЦСЈ1423.8+2404. Видљиво је гравитационо сочиво.

Елиптичне галаксије се веома разликују по величини и по маси, са пречником од 3000 светлосних година до више од 700,000 светлосних година, и масама од 105 до скоро 1013 соларних маса.[16] Овај распон је много шири за овај тип галаксије него за било који други. Најмање, патуљасте елиптичне галаксије, можда нису веће од типичног глобуларног јата, али садрже знатну количину тамне материје која није присутна у јатима. Већина ових малих галаксија можда није повезана са другим елиптичним галактикама.

Хаблова класификација елиптичних галаксија садржи цео број који описује колико је издужена слика галаксије. Класификација је одређена односом велике (а) и мале (б) осе изофота галаксије:

Стога, за сферичну галаксију са а једнаким б, број је 0, а Хаблов тип је Е0. Док је граница у литератури око Е7, познато је од 1966. године[3] да су галаксије Е4 до Е7 погрешно класификоване лентикуларне галаксије са дисковима нагнутим под различитим угловима у односу на нашу линију вида. Ово је потврђено кроз спектрална посматрања која откривају ротацију њихових звезданих дискова.[17][18] Хабл је препознао да његова класификација облика зависи како од унутрашњег облика галаксије, тако и од угла под којим се галаксија посматра. Дакле, неке галаксије са Хабловим типом Е0 су заправо издужене.

Понекад се каже да постоје две физичке врсте елиптика: џиновске елиптике са благо „кутијастим“ изофотима, чији су облици резултат насумичног кретања које је веће у неким смеровима него у другим (анизотропно насумично кретање); и „дискасте” нормалне и патуљасте елиптике, које садрже дискове.[19][20] Ово је, међутим, злоупотреба номенклатуре, јер постоје две врсте галаксија раног типа, оне са дисковима и оне без. С обзиром на постојање ЕС галаксија са дисковима средње величине, разумно је очекивати да постоји континуитет од Е до ЕС, те до галаксија С0 са њиховим звезданим дисковима великих размера који доминирају светлошћу на великим радијусима.

Еволуција[уреди | уреди извор]

НГЦ 3597 је производ судара две галаксије. Развија се у џиновску елиптичну галаксију.

Опште је прихваћено да спајање великих, али неџиновских галаксија, због гравитационог привлачења, игра главну улогу у обликовању раста и еволуције елиптичних галаксија. Сматра се да су таква велика галактичка спајања била чешћа у раним временима. Галаксија Млечни пут, у зависности од непознате тангенцијалне компоненте, налази се на путу судара од четири до пет милијарди година са галаксијом Андромеда.[21] Претпоставља се да ће елиптична галаксија настати спајањем две спирале. (Треба имати на уму да мала галактичка спајања укључују две галаксије веома различитих маса; добро је познато да се мања спајања дешавају у галаксијама које нису ни џиновске ни елиптичне – као што је наша сопствена галаксија Млечни пут.)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Милан С. Димитријевић; Александар С. Томић (2005). Астрономија. Београд, Обилићев венац 5: Завод за удзбенике и наставна средства. 
  2. ^ Хуббле, Е.П. (1936). Тхе реалм оф тхе небулае. Мрс. Хепса Елy Силлиман Мемориал Лецтурес, 25. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. ИСБН 9780300025002. ОЦЛЦ 611263346.  Алт УРЛ(пп. 124–151)
  3. ^ а б Лиллер, M.Х. (1966), Тхе Дистрибутион оф Интенситy ин Еллиптицал Галаxиес оф тхе Вирго Цлустер. II
  4. ^ Нието, Ј.-L. ет ал. (1988), Море исотропиц облате ротаторс ин еллиптицал галаxиес
  5. ^ Грахам, А.W. ет ал. (2016), Дискy Еллиптицал Галаxиес анд тхе Аллегедлy Овер-массиве Блацк Холе ин тхе Цомпацт “ЕС“ Галаxy НГЦ 1271 (сее тхеир Фиг.7).
  6. ^ Ловедаy, Ј. (фебруар 1996). „Тхе АПМ Бригхт Галаxy Цаталогуе.”. Монтхлy Нотицес оф тхе Роyал Астрономицал Социетy. 278 (4): 1025—1048. Бибцоде:1996МНРАС.278.1025Л. арXив:астро-пх/9603040 Слободан приступ. дои:10.1093/мнрас/278.4.1025. 
  7. ^ Дресслер, А. (март 1980). „Галаxy морпхологy ин рицх цлустерс – Имплицатионс фор тхе форматион анд еволутион оф галаxиес.”. Тхе Астропхyсицал Јоурнал. 236: 351—365. Бибцоде:1980АпЈ...236..351Д. дои:10.1086/157753. 
  8. ^ а б Јохн, D. (2006). Астрономy: Тхе дефинитиве гуиде то тхе универсе. Батх, УК: Паррагон Публисхинг., п. 224-225
  9. ^ Декел, А., ет ал. (2009), Цолд стреамс ин еарлy массиве хот халоес ас тхе маин моде оф галаxy форматион
  10. ^ Стеwарт, Кyле Р., ет ал. (2013), Ангулар Моментум Ацqуиситион ин Галаxy Халос
  11. ^ „Еллиптицал галаxy ИЦ 2006”. www.спацетелесцопе.орг. ЕСА/Хуббле. Приступљено 21. 4. 2015. 
  12. ^ Грахам, А.W. (2013), Еллиптицал анд Диск Галаxy Струцтуре анд Модерн Сцалинг Лаwс
  13. ^ Кормендy, Јохн; Хо, Луис C. (18. 8. 2013). „Цоеволутион (Ор Нот) оф Супермассиве Блацк Холес анд Хост Галаxиес”. Аннуал Ревиеw оф Астрономy анд Астропхyсицс. 51 (1): 511—653. Бибцоде:2013АРА&А..51..511К. ИССН 0066-4146. С2ЦИД 118172025. арXив:1304.7762 Слободан приступ. дои:10.1146/аннурев-астро-082708-101811. 
  14. ^ Грахам, А.W. (2016), Галаxy Булгес анд Тхеир Массиве Блацк Холес: А Ревиеw
  15. ^ „Галацтиц фирефлиес”. ЕСА/Хуббле Пицтуре оф тхе Wеек. Приступљено 13. 2. 2013. 
  16. ^ Фракнои, Андреw; Моррисон, Давид; Wолф, Сиднеy C. (13. 1. 2017). Опен Стаx Астрономy. Приступљено 2. 2. 2017. 
  17. ^ Грахам, А.W. ет ал. (1998), Еxтендед стеллар кинематицс оф еллиптицал галаxиес ин тхе Форнаx цлустер
  18. ^ Емселлем, Е. (2011), Тхе АТЛАС3Д пројецт – III. А ценсус оф тхе стеллар ангулар моментум wитхин тхе еффецтиве радиус оф еарлy-тyпе галаxиес: унвеилинг тхе дистрибутион оф фаст анд слоw ротаторс
  19. ^ Педраз, С. ет ал. (2002), Евиденце оф фаст ротатион ин дwарф еллиптицал галаxиес
  20. ^ Толоба, Е. ет ал. (2015), Стеллар Кинематицс анд Струцтурал Пропертиес оф Вирго Цлустер Дwарф Еарлy-тyпе Галаxиес фром тхе СМАКЦЕД Пројецт. III. Ангулар Моментум анд Цонстраинтс он Форматион Сценариос
  21. ^ Нагамине, Кентаро; Лоеб, Абрахам (јул 2003). „Футуре еволутион оф неарбy ларге-сцале струцтурес ин а универсе доминатед бy а цосмологицал цонстант”. Неw Астрономy. 8 (5): 439—448. Бибцоде:2003НеwА....8..439Н. С2ЦИД 16579618. арXив:астро-пх/0204249 Слободан приступ. дои:10.1016/С1384-1076(02)00234-8. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Елиптичка галаксија на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Eliptička_galaksija&oldid=27555964”