Пређи на садржај

Еписклеритис

С Википедије, слободне енциклопедије
Еписклеритис
Око са знацима еписклеритиса
Класификација и спољашњи ресурси
Специјалностофталмологија

Еписклеритис или површинско запаљење беоњаче је доброћудно запаљење дубоког субкоњунктивалног ткива која укључује и површине склералне ламеле.[1][2] Иако је обично блага самоограничавајућа болест која се јавља билатерално а може бити и унилатерална. она је и понављајућа болест. У већина случајева је идиопатска, а у једној трећини случајева изазвана је основним системским обољењем. Неки случајеви могу бити узроковани егзогеним инфламаторним стимулусима.[3][4][5]

Епидемиологија[уреди | уреди извор]

Морбидитет

Диффузни облик еписклеритис јавља се у 84% случајева, а нодуларни склеритис у 16% случајева). Као једностран упала јавља се код две трећине пацијената са еписклеритисом.[6]

Старосне разлике

Средња старостна доб свих пацијената са еписклеритисом је 47,4 година.[6]

Полне разлике

Еписклеритис је чешћи код жена него код мушкараца, иако разлика није статистички значајна.[6][7]

Етиологија[уреди | уреди извор]

У већина случајева еписклеритис је идиопатска болест; међутим, у основи једне трећине случајева може са као узрок наћи системска болест, [ 9 , 10 , 11 ] посебно системска болест везивног ткива или васкуларне болести.[8][9][10]

Колаген-васкуларне болести повезане са еписклеритисом укључују следеће:

  • Реуматоидни артритис
  • Системски еритематозни лупус
  • Полартеритис нодоза
  • Серонегативне спондилоартропатије — анкилозни спондилитис, запаљењске болести црева, реактивни артритис, псориатични артритис, Wегенерову грануломатозу, јувенилни идиопатски артритис.

Други неинфективни фактори који су повезани са еписклеритисом укључују Бехцетову болест и саркоидозу. Атопија и акне розацеа такође су повезане са еписклеритисом.

Страно тело такође може изазвати еписклеритис.

Еписклеритис може бити повезан и са инфекцијом, укључујући следеће заразне патогене:

  • Бактеријске инфекције, укључујући туберкулозу, лајмску болест, сифилис и болести мачака
  • Вирусне инфекције, укључујући херпес симплеx и херпес зостер
  • Гљивице
  • Паразити

Патогенеза[уреди | уреди извор]

Патофизиологија еписклеритиса је слабо схваћена. Инфламаторни одговор је локализован на еписклералну површну и васкуларну мрежу, а хистопатологија показује негрануломатозну упале са васкуларном дилатацијом и периваскуларном инфилтрацијом. Еписклеритис се мже јавити изоловано или у склопу неких системских болести. Реуматоидни артритис је најчешћа системска болест удружена са епсклеритисом и склеритисом.[11]

За разлику од еписклеритиса склеритис је упала која захвата дубоке слојеве беоњаче, ређа од еписклеритиса али знатно озбиљнија болест. Wатсон и Хаyрех (1981) су назначили важну чињеницу да су еписклеритис и склеритис два посебна клиничка ентитета. Еписклеритис никад не рецидивира у склеритис, док неке врсте еписклеритиса могу бити удружене са склеритисом.[12] Исти аутори су 1976. год. дали поделу еписклеритиса која се и данас користи на: дифиуни и нодуларни облик.[12]

Дифиуни облик

У дифузном еписклеритису, који је чешћи тип, постоје повремени напади умереног до тешког запаљења који се често понављају у интервалима од 1 до 3 месеца. Епизоде обично трају 7—10 дана, а најчешће се повлаче након 2—3 недеље. Продужене епизоде могу бити чешће код пацијената са придруженим системским стањима. Неки пацијенти примећују да су епизоде честије у пролеће или јесен. роовоцирајући фактор ретко се открива, али напади су најчешче повезани са стресом, алергијом, траумама и хормонским променама.[12]

Нодуларни облик

Пацијенти са нодуларним или фокалним еписклеритисом имају продужене нападе запаљења које су обично болнији од дифузног еписклеритиса. Многи пацијенти са нодуларним еписклеритисом имају придружену системску болест.[12][13]

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Од клиничких симптома карактеристични су:

  • Бол — који је је јак,и појачава се при покретима ока и читању тако да је сваки рад немогућ пратити.[14]
Клиничка слика епискледритиса код особе старе 40 година
  • Црвенило ока
  • Фотофобија
  • Сузење ока

Већина случајева (дифузни, нодулами) обухвата предњи део склере. Док је дифузни склеритис обично обостран, нодуларни и задњи су често једнострани.[15]

Дијагноза[уреди | уреди извор]

Дијагноза еписклеритиса заснована је на историји болести и физичком прегледу. Анамнезом и историјом болести треба истражити евентуално присуства болести повезаних са еписклеритисом и симптома које оне изазивају, као што су осип, артритис, венерична болест и недавна вирусна инфекција.[16]

Еписклеритис се може разликовати од склеритиса након укапавања фенилефрина или неосинефринских капљица за очи, што узрокује пребојавање крвних судова у еписклеритису, али не у склеритису.[17] Плава боја склера указује на склеритис, а не на еписклеритис.[18]

После анестезирања ока лековима, коњунктива се може померити памучним брисом да би се посматрала локација увећаних крвних судова.

Други очни налази који се могу наћи код еписклеритиса укључују предњи увеитис и очну хипертензију (глауком).[19][7]

Евалуације склера и еписклера применом оптичке кохерентне томографије предњег сегмента (ОЦТ) показале се корисним у праћењу ефикасности терапије.[20]

Диференцијалне дијагнозе[уреди | уреди извор]

Диференцијално дијагностички код еписклеритиса треба имати у виду следеће болести:[4]

  • Склеритис у ургентној медицини — који је много мање уобичајен од еписклеритиса, чешће је повезан са везивним ткивом или васкулитским болестима него што је еписклеритис. Штавише, очне компликације као што су смањени вид, антериорни увеитис, периферни улцеративни кератитис и очне хипертензије се чешће јављају код склеритиса него код еписклеритиса.
  • Горњи лимбични кератокоњунктивитис (СЛК).
  • Вирусни коњунктивитис.

Терапија[уреди | уреди извор]

Болест добро реагује на терапију и најчешће пролази спонтано и ретко доводи до тешке системске болести. Циљеви фармакотерапије су смањење болова, побољшање квалитета живота, смањење морбидитета и спречавање компликација.[21]

Лечење се најчешће заснива на локалној примени кортикостероида

Лечење се најчешће заснива на локалној примени кортикостероида (нпр. капи 1%–тног преднизолон ацетата 4×/дан током 5 дана, уз поступно смањење током 3 недеље) или НСАИД на уста обично скраћује ток напада.[22]

Око 20% пацијената са нодуларним еписклеритисом захтева лечење оралним кортикостероидима.[23]

Због побољшања изгледа ока могу се применити и локални вазоконстриктори (нпр. тетрахидрозолин).[5]

Пацијенти са еписклеритисом који је последица секундарне инфекције заразним патогенима требају одговарајућу антибиотску, антивирусну или антифунгицидну терапију.

Лекови који се најчешче користе у лечењу еписклеритиса[уреди | уреди извор]

Кортикостероиди НСАИЛ

Дексаметазон офталмички (Махидеx),

Преднизолон ацетат 1% (Пред Форте, Омнипред, Пред Милд),

Лотепреднол офталмолошки (Алреx, Лотемаx),

Флурбипрофен, Индометацин (Индоцин, Тивобреx),

Ибупрофен (Адвил, Мотрин, Аддаприн, Провил, Дyспрел),

Кетопрофен,

Напроксен (Алеве, Анопрокс, Непрелан, Напросyн)

Прогноза[уреди | уреди извор]

Прогноза еписклеритиса је повољна.[24]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Фостер, C. Степхен; де ла Маза, Маите Саинз (1994), Нонинфламматорy Дисеасес оф тхе Сцлера, Спрингер Неw Yорк, стр. 278—298, ИСБН 978-1-4757-2345-8, Приступљено 2023-10-05 
  2. ^ Wатсон ПГ, Хазелман БЛ. Тхе Сцлера анд Сyстемиц Дисордерс. Пхиладелпхиа: WБ Саундерс; 1976.
  3. ^ Лин ЦП, Схих МХ, Су ЦY. Сцлеритис. Сурв Опхтхалмол. 2006 Маy-Јун. . 51 (3): 288—9.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ); аутхор реплy 289.
  4. ^ а б Wатсон ПГ. Еписцлеритис. Цуррент Оцулар Тхерапy. 5тх ед. 809.
  5. ^ а б Wатсон ПГ, Хаyрех СС. Сцлеритис анд еписцлеритис. Бр Ј Опхтхалмол. 1976. 60:163-192.
  6. ^ а б в Саинз де ла Маза M, Молина Н, Гонзалез-Гонзалез ЛА, Доцтор ПП, Таубер Ј, Фостер ЦС. „Цлиницал цхарацтеристицс оф а ларге цохорт оф патиентс wитх сцлеритис анд еписцлеритис”. Опхтхалмологy. 119 (1): 43—50. јануар 2012. .
  7. ^ а б Берцхицци L, Мисероццхи Е, Ди Ницола M, Ла Спина C, Банделло Ф, Модорати Г. Цлиницал феатурес оф патиентс wитх еписцлеритис анд сцлеритис ин ан Италиан тертиарy царе реферрал центер. Еур Ј Опхтхалмол. 2014 Маy-Јун. . 24 (3): 293—8.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  8. ^ Минас ТФ, Подос СМ. Фамилиал глауцома ассоциатед wитх елеватед еписцлерал веноус прессуре. Арцх Опхтхалмол. 1968. 80:202-213.
  9. ^ Роy ФХ. Оцулар Дифферентиал Диагносис. 7тх ед. Балтиморе: Wиллиамс & Wилкинс; 2002. Вол 1:
  10. ^ Бониук M. Тхе оцулар манифестатионс оф опхтхалмиц веин анд асептиц цаверноус синус тхромбосис. Транс Ам Ацад Опхтхалмол Отоларyнгол. 1972 Нов-Дец. . 76 (6): 1519—34.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  11. ^ Саинз де ла Маза, M., Фостер, C. С. анд Јаббур, Н. С. (1994). Сцлеритис ассоциатед wитх рхеуматоид артхритис анд wитх отхер сyстемиц иммунемедиатед дисеасес. Опхтхалмологy, 707, 1281-1286
  12. ^ а б в г Wатсон, П. Г. (1982). Тхе натуре анд треатмент оф сцлерал инфламматион. Трансацтионс оф тхе Опхтхалмологицал Социетy оф тхе У. К., 702, 247- 281.
  13. ^ Yадав С, Раwал Г. Туберцулар Нодулар Еписцлеритис: А Цасе Репорт. Ј Цлин Диагн Рес. 2015 Ауг. 9 (8):НД01-2
  14. ^ Акпек, Е. К. Уy, Х. С., Цхристен, W., Гурдал, C. анд Фостер, C. С. (1999). Северитy оф еписцлеритис анд сyстемиц дисеасе ассоциатион. Опхтхалмологy, 706, 723-731
  15. ^ Денк, П. 0., Тхиел, Х. Ј. анд Зиерхут, M. (1997). Еписцлеритис анд сцлеритис. Ан овервиеw оф модем диагностиц анд тхерапеутиц цонцептс. Клин. Монатсбл. Аугенхеилкд, 277, 140-150
  16. ^ Кунимото, Дерек; Кунал Каниткар; Марy Макар (2004). Тхе Wиллс еyе мануал: оффице анд емергенцy роом диагносис анд треатмент оф еyе дисеасе (4 ед.). Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс. пп. 99–100.
  17. ^ Голдман, Лее (2011). Голдман'с Цецил Медицине (24тх ед.). Пхиладелпхиа: Елсевиер Саундерс. п. 2440.
  18. ^ Хомаyоунфар Г, Боркар ДС, Тхам ВМ, Нардоне Н, Ацхарyа НР. „Цлиницал цхарацтеристицс оф сцлеритис анд еписцлеритис: ресултс фром тхе пацифиц оцулар инфламматион студy”. Оцул Иммунол Инфламм. 22 (5): 403—4. октобар 2014. 
  19. ^ Саинз де ла Маза M, Молина Н, Гонзалез-Гонзалез ЛА, Доцтор ПП, Таубер Ј, Фостер ЦС. „Цлиницал цхарацтеристицс оф а ларге цохорт оф патиентс wитх сцлеритис анд еписцлеритис”. Опхтхалмологy. 119 (1): 43—50. јануар 2012. 
  20. ^ Аxманн С, Ебнетер А, Зинкернагел МС. Имагинг оф тхе Сцлера ин Патиентс wитх Сцлеритис анд Еписцлеритис усинг Антериор Сегмент Оптицал Цохеренце Томограпхy. Оцул Иммунол Инфламм. 2015 Ауг 10. 1-6.
  21. ^ Лим L, Сухлер ЕБ, Смитх ЈР. Биологиц тхерапиес фор инфламматорy еyе дисеасе. Цлин Еxперимент Опхтхалмол. 2006 Маy-Јун. . 34 (4): 365—374.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ).
  22. ^ Голдстеин, Дебра А.; Тесслер, Хоwард Х. (2009), Еписцлеритис анд Сцлеритис, Елсевиер, стр. 255—261, Приступљено 2023-10-05 
  23. ^ Wатсон П. Дисеасес оф тхе сцлера анд еписцлера. Ин: Тасман W, Јаегер ЕА, едс. Дуане'с Опхтхалмологy. 2013 ед. Пхиладелпхиа, ПА: Липпинцотт Wиллиамс & Wилкинс; 2013:вол 4;цхап 23.
  24. ^ Yанофф, Мyрон; Цамерон, Доуглас (2012), Дисеасес оф тхе Висуал Сyстем, Елсевиер, стр. 2426—2442, Приступљено 2023-10-05 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси


Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Episkleritis&oldid=27448241”