Еуарцхонта

С Википедије, слободне енциклопедије

Еуарцхонта
Временски распон: Горња креда – Садашњост, 88–0 Ма
Еуарцхонтс: горе лево: Плесиадапис, горе десно: Тупаиа белангери, доле лево: сундски летећи лемур и доле десно: жути бабун
Научна класификација е
Домен: Еукарyота
Царство: Анималиа
Тип: Цхордата
Класа: Маммалиа
Надред: Еуарцхонтоглирес
Велики Ред: Еуарцхонта
Wадделл ет ал. 1999
Подгрупе

Еуарцхонта је предложени грандред сисара: ред Сцандентиа, и његов сестрински ред Приматоморпха, који садржи Дермоптера или колуге и примате (Плесиадапиформес и потомци).

Термин „Еуарцхонта“[1] (што значи „прави владари“) појавио се 1999. године, када су молекуларни докази сугерисали да Арцхонта засновану на морфологији треба смањити како би се искључила Цхироптера.[2] Даље анализе ДНК секвенце[3][4][5] су подржале хипотезу Еуарцхонта. Упркос више радова који истичу да су неке митохондријалне секвенце показале необична својства (нарочито муридни глодари и јежеви) и да су вероватно изобличили целокупно стабло,[6][7] и упркос ранијим студијама[5] које показују скоро потпуну подударност мтДНК и нуклеотидно базираних стабла када су такве секвенце искључене, неки аутори су наставили да производе заваравајућа стабла.[8] Студија која истражује податке о присуству/одсуству ретротранспозона дала је снажну подршку за Еуарцхонта.[9]

Еуарцхонтоглирес
Глирес

Родентиа (глодари)

Лагоморпха (зечеви, кунићи)

Еуарцхонта

Сцандентиа (дрварке)

Приматоморпха

Дермоптера

Примати (†Плесиадапиформес, Стрепсиррхини, Хаплоррхини)

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Wадделл, П.Ј.; Цао, Y.; Хасегаwа, M.; Минделл, D.П. (1999а). „Ассессинг тхе Цретацеоус суперординал дивергенце тимес wитхин бирдс анд плацентал маммалс усинг wхоле митоцхондриал протеин сеqуенцес анд ан еxтендед статистицал фрамеwорк”. Сyстематиц Биологy. 48 (1): 119—137. ПМИД 12078636. дои:10.1080/106351599260481Слободан приступ. 
  2. ^ Wадделл, П.Ј.; Окада, Н.; Хасегаwа (1999б). „Тоwардс ресолвинг тхе интерординал релатионсхипс оф плацентал маммалс”. Сyстематиц Биологy. 48 (1): 1—5. ПМИД 12078634. дои:10.1093/сyсбио/48.1.1Слободан приступ. 
  3. ^ Мадсен, О.; Сцаллy, M.; Доуадy, C.Ј.; Као, D.Ј.; ДеБрy, Р.W.; Адкинс, Р.; Амрине, Х.M.; Станхопе, M.Ј.; де Јонг, W.W.; Спрингер, M.С. (2001). „Параллел адаптиве радиатионс ин тwо мајор цладес оф плацентал маммалс”. Натуре. 409 (6820): 610—614. ПМИД 11214318. С2ЦИД 4398233. дои:10.1038/35054544. 
  4. ^ Мурпхy, W. Ј.; Еизирик, Е.; Јохнсон, W. Е.; Зханг, Y. П.; Рyдер, О. А.; О'Бриен, С. Ј. (2001а). „Молецулар пхyлогенетицс анд тхе оригинс оф плацентал маммалс”. Натуре. 409 (6820): 614—618. ПМИД 11214319. С2ЦИД 4373847. дои:10.1038/35054550. 
  5. ^ а б Wадделл, П.Ј.; Кисхино, Х.; Ота, Р. (2001). „А пхyлогенетиц фоундатион фор цомпаративе маммалиан геномицс”. Геноме Информатицс Сериес. 12: 141—154. ПМИД 11791233. 
  6. ^ Сулливан1997>Сулливан, Ј.; Сwоффорд, D. L. (1997). „Аре гуинеа пигс родентс? Тхе импортанце оф адеqуате моделс ин молецулар пхyлогенетицс”. Јоурнал оф Маммалиан Еволутион. 4 (2): 77—86. С2ЦИД 5756010. дои:10.1023/А:1027314112438. 
  7. ^ Wадделл, П. Ј.; Цао, Y.; Хауф, Ј.; Хасегаwа, M. (1999ц). „Усинг новел пхyлогенетиц метходс то евалуате маммалиан мтДНА, инцлудинг АА инвариант ситес-ЛогДет плус сите стриппинг, то детецт интернал цонфлицтс ин тхе дата, wитх специал референце то тхе поситион оф хедгехог, армадилло, анд елепхант”. Сyстематиц Биологy. 48 (1): 31—53. ПМИД 12078643. дои:10.1080/106351599260427Слободан приступ. 
  8. ^ Арнасон, Улфур; et al. (2002). „Маммалиан митогеномиц релатионсхипс анд тхе роот оф тхе еутхериан трее”. Процеедингс оф тхе Натионал Ацадемy оф Сциенцес. 99 (12): 8151—8156. Бибцоде:2002ПНАС...99.8151А. ПМЦ 123036Слободан приступ. ПМИД 12034869. дои:10.1073/пнас.102164299Слободан приступ. 
  9. ^ Оле Криегс, Јан; Цхураков, Геннадy; Јурка, Јерзy; Бросиус, Јüрген; Сцхмитз, Јüрген (2007). „Еволутионарy хисторy оф 7СЛ РНА-деривед СИНЕс ин Супраприматес” (ПДФ). Трендс ин Генетицс. 23 (4): 158—161. ПМИД 17307271. дои:10.1016/ј.тиг.2007.02.002. Архивирано из оригинала (ПДФ) 2007-08-03. г. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]