Пређи на садржај

Евроазијска економска заједница

С Википедије, слободне енциклопедије
Еурасиан Ецономиц Цоммунитy
Евразийское экономическое сообщество

2000–2014
СтатусРегионална организација
ПрестоницаМосква (комисија)
Бивше земље чланице Белорусија
 Казахстан
 Киргистан
 Русија
 Таџикистан
Историја 
• Успостављен
10. октобар 2000
25. јануар 2006
1. јануар 2010
25. јануар 2012
• окончана
31. децембар 2014
• ЕЕУ успостављена
1. јануар 2015
Претходник		 Наследник
Цомецон
Еурасиан Ецономиц Унион
Данас део Евроазијска економска унија

Евроазијска економска заједница (ЕАЕЦ или ЕурАсЕЦ) била је регионална организација између 2000. и 2014. која је имала за циљ економску интеграцију својих држава чланица.[1] Ова организација је потекла из Заједнице независних држава (ЦИС) 29. марта 1996,[2] уговором о оснивању Евроазијске економске заједнице који су 10. октобра 2000. године у главном граду Казахстана Астани потписали белоруски председници Александар Лукашенко, Нурсултан Назарбајев из Казахстана, Аскар Акајев из Киргистана, Владимир Путин из Русије и Емомали Рахмон из Таџикистана.[3] Узбекистан се придружио заједници 7. октобра 2005. године, али се касније повукао 16. октобра 2008.

Током 14 година, ЕАЕЦ је спроводио бројне економске политике како би ујединио заједницу. Царинска унија Белорусије, Казахстана и Русије формирана је 1. јануара 2010. године, а касније је преименована у Евроазијску царинску унију. Четири слободе кретања по узору на Европску унију (роба, капитал, услуге и људи) у потпуности су имплементиране до 25. јануара 2012. године, формирањем Евроазијског економског простора.[4][5][6]

Дана 10. октобра 2014. године, у Минску је потписан споразум о престанку Евроазијске економске заједнице након заседања Међудржавног савета ЕАЕС. Евроазијска економска заједница укинута је од 1. јануара 2015. године у контексту покретања Евроазијске економске уније.[7] Иако Евроазијска економска унија ефикасно замењује заједницу, преговори о чланству са Таџикистаном још увек трају. Сви остали чланови ЕАЕЦ придружили су се новом савезу.

Чланство[уреди | уреди извор]

Чланови[уреди | уреди извор]

Узбекистан је раније био члан ЕАЕЦ-а, међутим суспендовао је чланство 2008. године.[8]

Институцијални оквири[уреди | уреди извор]

Представници ЕАЕЦ и ЦСТО.
  • Међудржавно веће
  • Одбор за интеграцију
    • Савет за енергетску политику
    • Савет за транспортну политику
    • Савет за гранична питања
    • Савет шефова царинских служби
    • Савет шефова пореских служби
    • Савет министара правде
  • Секретаријат
  • Комисија сталних представника
  • Интерпарламентарна скупштина
  • Суд правде заједнице

Међудржавно веће[уреди | уреди извор]

Врховно тело Евроазијске економске заједнице чине шефови држава и влада држава чланица. Међудржавно веће разматра главна питања заједнице, која се односе на заједничке интересе држава чланица, одређује стратегију, смер и перспективе интеграције и доноси одлуке усмерене на постизање циљева и приоритета заједнице. Међудржавно веће се састаје на нивоу шефова држава најмање једном годишње, а шефови влада - најмање два пута годишње. Веће доноси одлуке консензусом. Донесене одлуке су обавезујуће за све државе чланице заједнице.[9]

Одбор за интеграцију[уреди | уреди извор]

Комитет за интеграцију је стални орган организације Eurasec. Састоји се од заменика шефова влада земаља заједнице. Састанци одбора за интеграцију морају се одржавати најмање четири пута годишње.

У интеграцији, одлуке Комитета доносе се двотрећинском већином.[9]

Свака држава чланица има одређени број гласова:

Секретаријат[уреди | уреди извор]

На челу секретаријата је генерални секретар Евроасека, највиши званичник заједнице, кога је именовало међудржавно веће. Седишта секретаријата су у градовима Алмати (Казахстан) и Москви (Русија).[9]

Интерпарламентарна скупштина[уреди | уреди извор]

Интерпарламентарна скупштина Евроазијске економске заједнице служи као тело парламентарне сарадње у оквиру Евроазијске економске заједнице. Она се бави питањима усклађености (конвергенције, хармонизације) националног законодавства и усклађује га са споразумима закљученим у оквиру Евроазијске економске заједнице. Скупштину чине чланови парламента које делегирају парламенти држава чланица.[9] Његова структура укључује:

Секретаријат Интерпарламентарне скупштине налази се у Санкт Петербургу у Русији.

Економски подаци[уреди | уреди извор]

Земља Популација ГДП 2011 (у милионима УСД) ГДП 2012 (у милионима УСД) по глави становника
Белорусија 9.459.000 59.735 63.259 6.739
Русија 143.455.000 1.899.056 2.021.960 14.247
Казахстан 17.027.000 183.107 196.419 11.773
Киргистан 5.717.000 6.199 6.473 1.158
Узбекистан 30.214.000 45.353 51.168 1.737
Таџикистан 8.044.000 6.523 7.592 953
ЕАЕЦ укупно 213.916.000 2.189.991 2.346.871 10.971

Економска кооперација[уреди | уреди извор]

Јединствени економски простор[уреди | уреди извор]

Након разговора о стварању заједничког тржишта између ЦИС земаља Русије, Украјине, Белорусије и Казахстана, начелни споразум о стварању овог простора најављен је након састанка у предграђу Москве Ново-Огарево 23. фебруара 2003. Заједнички економски простор укључивао би наднационалну комисију за трговину и царине са седиштем у Кијеву, на чијем би челу био представник Казахстана, а не би био подређен владама четири државе. Крајњи циљ би била регионална организација која би била отворена и за друге земље и која би на крају могла довести чак до јединствене валуте. Дана 22. маја 2003. године, Врховна рада (Украјински парламент) изгласала је 266 гласова за и 51 против заједничког економског простора. Међутим, победа Виктора Јушченка на украјинским председничким изборима 2004. године била је значајан ударац против пројекта: Јушченко је показао поновни интерес за чланство Украјине у Европској унији, а такво чланство било би неспојиво са предвиђеним заједничким економским простором. Дана 1. марта 2010. године, први заменик шефа председничке администрације новоизабраног украјинског председника Виктора Јануковича, Ирина Акимова изјавила је да Украјина не намерава да се придружи Царинској унији Русије, Казахстана и Белорусије у блиској будућности „Пошто је царинска унија у супротности и у великој мери ће закомпликовати чланство Украјине у СТО.”[10]

Јединствено тржиште за Евроазијску економску заједницу ступило је на снагу у јануару 2012. године,[6][11] праћено стварањем Евроазијске економске уније 1. јануара 2015.[6]

Евроазијска царинска унија[уреди | уреди извор]

Формирање царинске уније између држава чланица ЕурАсЕЦ постало је главни приоритет од пролећа 2008, када је ЕУ најавила своје Источно партнерство. Од тада је дошло до несклада између ЕУ и Русије, при чему су обе стране оптужиле другу за покушај стварања сфера утицаја на спорне државе (Белорусија, Јерменија, Азербејџан, Грузија, Молдавија и Украјина). Наднационално тело царинске уније - Евроазијска економска комисија - основано је 12. децембра 2008. Сведено на његову суштину, Русија је чланицама ЕурАсЕЦ-а понудила приступ својим тржиштима (и.е. за Казахстан) и нижим ценама енергије (и.е. Белорусији, Украјини). ЕУ понуда земљама чланицама обухвата обећања о де фацто интеграцији у ЕУ, попут релаксираних визних захтева.

Казахстански председник Нурсултан Назарбајев предложио је стварање заједничке безготовинске валуте зване јевраз за заједницу. Сматра се да би то помогло да се државе изолују од глобалне економске кризе.[12]

Новине EUobserver су 3. септембра 2013. известиле да је Јерменија одлучила да се придружи Евроазијској царинској унији. Тај извор је цитирао саопштење Руске владе у којем се наводи да је „Јерменија [одлучила] да се придружи Царинској унији и предузме неопходне практичне кораке да би накнадно учествовала у формирању Евроазијске економске уније.”[13]

Историја[уреди | уреди извор]

Порекло Евроазијске економске заједнице[уреди | уреди извор]

Самит ЕурАсЕЦ 31. маја 2001

Дана 10. октобра 2000. године, када су постигнуте ЦИС реформе, формирана је Евроазијска економска заједница. Циљ ЕурАсЕЦ-а био је да пониште ЦИС неуспеси, да се формира истинско заједничко тржиште, суочи са изазовима глобализације и наставе процеси интеграције унутар ЦИС-а. Врло брзо, ЕурАсЕЦ се појавила као економска допуна ЦСТО.[14][15]

Распуштање ЦЕЦ-а у ЕурАсЕЦ-у[уреди | уреди извор]

Русија се 2004. године придружила Централноазијској економској заједници (ЕСПЈ) како би ојачала своје присуство у Централној Азији. Убрзо након тога, Москва је изразила жељу да распусти ЕЦСЦ у ЕурАсЕЦ-у. Крајем 2005. Узбекистан је заговарао своје приступање ЕурАсЕЦ-у, што је навело друге чланове ЕЗУЧ да преговарају и на крају споје две организације. Ово спајање је ступило на снагу 25. јануара 2006. Већина функција Централне Азијске економске заједнице пренето је на ЕурАсЕЦ од 2006.[14][15]

Повлачење Узбекистана из ЕурАсЕЦ-а[уреди | уреди извор]

Дана 16. октобра 2008. Узбекистан је Секретаријату ЕурАсЕЦ-а предао службену ноту у којој се тражи повлачење из Евроазијске економске заједнице (ЕурАсЕЦ).[16] Иако Узбекистан није дао ниједан званичан разлог, многи тај потез тумаче као покушај оживљавања стагнирајућих односа са Западом и асертивног одбацивања руског утицаја.[17] Друга гледишта потез Узбекистана тумаче као националистички покушај одговора на економску кризу, како би се повратила строжа контрола над његовом економијом.[18]

Заоставштина Евроазијске економске заједнице[уреди | уреди извор]

Чланице Царинске уније - Казахстан, Белорусија и Русија - постигле су споразум о јединственој царинској тарифи у јуну 2009. године и усвојиле распоред за стварање јединствене царинске територије. Нова царинска унија ступила на снагу 1. јула 2010.[19]

Руски, казахстански и белоруски лидери одобрили су документе за успостављање „јединственог економског простора” 1. јануара 2012. године - јединственог тржишта роба, инвестиција и радне снаге.[20]

Дана 29. маја 2014. године у Астани је одржан састанак Врховног евроазијског економског савета, након којег су Владимир Путин, председник Казахстана Нурсултан Назарбајев и председник Белорусије Александар Лукашенко потписали Споразум о Евроазијској економској унији.[21]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Борис Н. Мамлyук (2014). „Регионализинг Мултилатералисм: Тхе Еффецт оф Руссиа'с Аццессион то тхе WТО он Еxистинг Регионал Интегратион Сцхемес ин тхе Формер Совиет Спаце”. УЦЛА Јоурнал оф Интернатионал Лаw анд Фореигн Аффаирс, Вол. 18, Но. 2. ССРН 2412319 Слободан приступ. 
  2. ^ WТО WТ/РЕГ71/1 Архивирано 2011-12-09 на сајту Wayback Machine
  3. ^ „WorldTradeLaw.net” (PDF). www.worldtradelaw.net. 
  4. ^ Могут ли граждане стран, входящих в ЕврАзЭс, свободно перемещаться по территории Сообщества?
  5. ^ „РБК – новости в реальном времени”. 
  6. ^ а б в Ukraine cannot get observer status at Eurasian Econ Union due to Association Agreement with EU, Russia Архивирано на сајту Wayback Machine (8. мај 2020), Интерфаx-Украине (14 Јуне 2013)
  7. ^ Еурасиан Ецономиц Цоммунитy Леадерс Сигн Гроуп Аболитион Агреемент, путникнеwс.цом. Ретриевед 13 Јануарy 2015.
  8. ^ Узбекистан суспендс Еурасец мемберсхип, Мосцоw унруффлед Архивирано јун 25, 2013 на сајту Wayback Machine
  9. ^ а б в г „Струцтуре оф тхе Еурасиан Ецономиц Цоммунитy”. евразес.цом. 
  10. ^ Пресидентиал администратион оффициал: Украине нот то јоин цустомс унион, Кyив Пост (Марцх 1, 2010)
  11. ^ Спутник. „Руссиа еxпецтс ЦИС цоунтриес то цреате фрее траде зоне бy yеаренд”. ен.риан.ру. 
  12. ^ „Мосцоw Тимес: Казакхстан Суггестс а Неw Цурренцy”. 
  13. ^ „Армениа то јоин Руссиа траде блоц, сурприсес ЕУ”. 
  14. ^ а б „Абоут ЕурАсЕЦ”. евразес. 
  15. ^ а б „Хисторy оф тхе ЕурАсЕЦ”. 
  16. ^ „Wхy Узбекистан судденлy децидед то wитхдраw фром тхе Еурасиан Ецономиц Цоммунитy”. Фергананеwс.Цом. Архивирано из оригинала 30. 09. 2020. г. Приступљено 02. 11. 2020. 
  17. ^ Цутлер, Роберт M. (19. 12. 2008). „Узбекистан лоокс то итс оwн гоод”. Асиа Тимес. Архивирано из оригинала 06. 11. 2018. г. Приступљено 02. 11. 2020. 
  18. ^ „Еxперт Опинион: Узбекистан доес нот wант то бе енцумберед wитх партнерсхип лиабилитиес - Фергхана Информатион агенцy, Мосцоw”. енеwс.фергананеwс.цом. 
  19. ^ „Страницы - Дефаулт”. www.тсоуз.ру. 
  20. ^ Кењали Тинибаи, Ецономy & Бусинесс: А Семи-Совиет Унион ис Борн, ТРАНСИТИОНС ОНЛИНЕ (Марцх 9, 2010) аваилабле ат www.цееол.цом Централ анд Еастерн Еуропеан Онлине Либрарy
  21. ^ "Висит то Казакхстан. Меетинг оф тхе Супреме Еурасиан Ецономиц Цоунцил", Пресидент оф Руссиа wебсите

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Евроазијска економска заједница на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Evroazijska_ekonomska_zajednica&oldid=25264801”