Пређи на садржај

Хемијски процес

С Википедије, слободне енциклопедије

Хемијски процес у научном смислу је метод, средство, начин или поступак мењања једне или више хемикалија или хемијских једињења. Такав хемијски процес се може јавити самостално или бити узрокован спољашњим силама, укључујући хемијске реакције неких врста. У „инжењерственом” смислу, хемијски процес је метод који је намењен да за примену у производњи или у индустријској скали (индустријски процеси) за промену састава хемикалија и/или материјала, обично помоћу сличне или сродне технологије која се користи у хемијским постројењима или хемијској индустрији.[1][2][3][4][5][5][6]

Ни дефиниција, ни теза нису тачне у смислу дилеме да ли се увек може рећи дефинитивно шта је хемијски процес, а шта није; оне су заправо практичне дефиниције. Због тога постоји значајно преклапање у тези две варијанте дефиниције. Због нетачност дефиниције, хемичари и други научници користе термин „хемијски процес” само у општем или у инжењерском смислу. Међутим, у „процесу инжењерског” смисла, појам „хемијски процес” се интензивно користи. Остатак чланка покрива типове инжењерствених хемијских процеса.

Процесуирање хемијских реакција и постројења

[уреди | уреди извор]
Пример конструкције хемијског постројења

Иако је ова врста хемијских процеса може понекад укључити само један корак, често обухвата више корака, у које су укључене јединичне операције. Код постројења, свака јединица операције обично се одвија у појединачним посудама или деловима постројења под називом јединице. Често су укључене једна или више хемијских реакција, али могу користити и други начине промене састава хемијских једињења (или материјала), као што су мешање или процес раздвајања. Кораци процеса могу бити поступни у времену или секвентни у простору током реакције или покретних материјала. Давање количине материјалних извора (улазног) материјала или производа (излаз), очекујући одређену количину материјала може бити детерминистички праћено на кључним корацима у процесу, и прорачунато из емпиријских података и материјалне равнотеже. Претпостављени износи могу бити промењени на горе или доле од одговарајућих жељених капацитета или оперативних могућности одређеног хемијског постројења изграђеног за дати процес. Више хемијских постројења може користити исти хемијски процес, свака инсталација са различитим капацитетом.

Хемијски процеси као што су дестилација и кристализација потичу још из епохе алхемије у староегипатској Александрији.

Осим хемијских постројења за производњу хемикалија, хемијских процеси са сличним технологијама и опремом се користе у преради нафте и другим рафинеријама, обради природног плина, полимера и у фармацеутској производњи, преради хране и воде, укључујући и третман отпадних вода.[7][7][8][9]

Процесорске јединице хемијских процеса

[уреди | уреди извор]

Процесорска јединица је основа обраде у хемијском инжењерству. Заједно са јединицом операције, чини главни принцип разноврсне хемијске индустрије. Сваки облик јединице обраде прати исти хемијски закон јер свака од јединица операције следи исте физичке законе.

Процесорска јединица хемијског инжењерства омогућава следеће важне хемијске процесе:

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Аткинс П., де Паула Ј. (2006): Пхyсицал цхемистрy, 8тх Ед. W. Х. Фрееман, Сан Францисцо, ISBN 0-7167-8759-8
  2. ^ Биндер Х. Х. (1999): Леxикон дер цхемисцхен Елементе. С. Хирзел Верлаг, Стуттгарт, ISBN 3-7776-0736-3.
  3. ^ Wхиттен К.W., Гаилеy К. D. анд Давис Р. Е. (1992): Генерал цхемистрy, 4тх Ед. Саундерс Цоллеге Публисхинг, Пхиладелпхиа, ISBN 0-03-072373-6.
  4. ^ Петруцци Р.Х., Харwоод W.С. анд Херринг Ф.Г. (2002): Генерал Цхемистрy, 8тх Ед. Прентице-Халл, Неw Yорк, ISBN 0-13-014329-4.
  5. ^ а б Лаидлер К. Ј. (1978): Пхyсицал цхемистрy wитх биологицал апплицатионс. Бењамин/Цуммингс, Менло Парк, ISBN 0-8053-5680-0.
  6. ^ Wеаст Р. C., Ед. (1990): ЦРЦ Хандбоок оф цхемистрy анд пхyсицс. Цхемицал Руббер Публисхинг Цомпанy, Боца Ратон, ISBN 0-8493-0470-9.
  7. ^ а б Халл Ј. Е., Гуyтон А. C. (2006): Теxтбоок оф медицал пхyсиологy, 11тх едитион. Елсевиер Саундерс, Ст. Лоуис, Мо, ISBN 0-7216-0240-1.
  8. ^ Међедовић С., Маслић Е., Хаџиселимовић Р. (2000): Биологија 2. Свјетлост, Сарајево, ISBN 9958-10-222-6.
  9. ^ Албертс Б. (2002)ː Молецулар биологy оф тхе целл. Гарланд Сциенце, Неw Yорк, ISBN 0-8153-3218-1.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]