Хидразобензен
Називи | |
---|---|
Преферисани ИУПАЦ назив
1,2-Дифенилхидразин | |
Други називи
| |
Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
ECHA InfoCard | 100.004.149 |
УНИИ | |
| |
| |
Својства | |
C12H12N2 | |
Моларна маса | 184,24 г·мол−1 |
Тачка топљења | 123—126 °Ц (253—259 °Ф; 396—399 К)[3] |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25°Ц [77°Ф], 100 кПа). | |
Референце инфокутије | |
Хидразобензен (1,2-Дифенилхидразин) је ароматично органско једињење са формулом C12Х12Н2 и молекулском масом 184,24, које се састоји од две анилинске групе спојене преко њихових атома азота. То је важна индустријска хемикалија која се користи у производњи боја, пигмената, фармацеутских производа и водоник пероксида. [4]
Има тачку топљења од 123—126 °Ц (253—259 °Ф; 396—399 К) и густину од 1,158 г/цм³. Класификован је са ЦАС бројем 122-66-7, ЦБ бројем ЦБ4172325 и МОЛ фајлом 122-66-7.мол. [5]
Припрема[уреди | уреди извор]
Може се добити реакцијом нитробензена са натријум амалгамом да би се добио азобензен, а затим редуковањем цинка. [6]
Карактеристике[уреди | уреди извор]
Безбојна запаљива чврста супстанца са мирисом налик камфору. Разлаже се на анилин, азобензен (и угљен-моноксид, угљен-диоксид, оксиде азота, итд.) Када се загрева може се оксидовати ваздухом у црвени азобензен. [7] Преуређење бензидина може настати у присуству јаке киселине. [6]
Апликација[уреди | уреди извор]
То је интермедијер за синтезу лекова, који се користи у припреми фенилбутазона и сулфинпиразона. [8]
Токсикологија и безбедност[уреди | уреди извор]
То је канцерогена супстанца типа II.
1,2-дифенилхидразин се разлаже при загревању или сагоревању стварајући токсичне паре укључујући азотне оксиде. Реагује са минералним киселинама и формира бензидин.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ „Hydrazobenzene”. Sigma-Aldrich.
- ^ „Hydrazobenzene” (PDF). Report on Carcinogens, Fourteenth Edition. National Toxicology Program, Department of Health and Human Services. Приступљено 21. 6. 2017.
- ^ 1,2-Diphenylhydrazine - www.chemicalbook.com
- ^ а б Toxikologische Bewertung (BgChemie)[мртва веза]
- ^ Römpp CD 2006, Georg Thieme Verlag 2006
- ^ „Testing Status of Agents (National Institute of Environmental Health Sciences)”. Архивирано из оригинала 2010-06-02. г. Приступљено 2019-04-08.