Камфор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Камфор[1][2]
Structure of camphor
Називи
IUPAC називs
1,7,7-trimethylbicyclo
[2.2.1]heptan-2-one
Други називи
2-bornanone, 2-camphanone
bornan-2-one, Formosa
Идентификација
3D модел (Јмол)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.000.860
RTECS EX1260000 (R)
EX1250000 (S)
Својства
C10H16O
Моларна маса 152.23
Агрегатно стање Бели или безбојни кристали
Густина 0.990 (чврсто стање)
Тачка топљења 179.75 °C (452.9 K)
Тачка кључања 204 °C (477 K)
0.12 g у 100 ml
Растворљивост у хлороформ ~100 g у 100 ml
Хирална ротација [α]D +44.1°
Опасности
Главне опасности запаљив
Р-ознаке 11-20/21/22-36/37/38
С-ознаке 16-26-36
Сродна једињења
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa).
ДаY верификуј (шта је ДаYНеН ?)
Референце инфокутије

Камфор је смоласта материја, бела или безбојна, горког укуса, расхлађујућег и специфично јаког мириса. Представља главни састојак етарског уља камфоровог дрвета (Cinnamomum camphora), високог зимзеленог дрвета које расте у Азији (посебно на Борнеу и Тајвану), а може се наћи и у дрвету Dryobalanops aromatica, џиновском стаблу у шумама Борнеа. По свом хемијском саставу, то је терпеноид са формулом C10H16O. Јавља се и у неким другим биљкама из фамилије Lauraceae, посебно у јединкама врсте Ocotea usambarensis. Може бити и вјештачки справљено од терпентинског уља. Због свог мириса се користи као зачин (најчешће у индијској кухињи), али и у вјерским обредима и у медицинске сврхе. Раствара се у масним уљима, етарским уљима и етанолу.

Норкамфор је дериват камфора, у којем су три његове метилне групе замијењене водоником.

Издвајање[уреди]

Највећи садржај камфора се налази у етарском уљу које се добија дестилацијом коре коријена камфоровог дрвета. То етарско уље садржи око 30-50% камфора. Након дестилације, етарско уље се хлади, при чему се камфор издваја као талог који се од течности одваја центрифугирањем, а преостала количина камфора, која је остала у течном дијелу (не издваја се сав камфор хлађењем), издваја се такозваном фракционом дестилацијом.

Употреба[уреди]

Камфор се употребљава у облику раствора и линимената (мазила) за утрљавање код реуматских болова, миалгија, неуралгија. Главна дјеловања камфора су иритантно и антисептично. Раније се користио као стимуланс дисања у облику инјекција или инхалација.

Камфор може изазвати јаку иритацију праћену боловима код дјеце, старијих особа или преосетљивих особа свих животних доба.

Реакције[уреди]

Типичне реакције камфора су:

Camphor-3-Brominecampher.png
Camphor-Camphor acid.png
Camphor-Isonitrosocamphor.png

Камфор се може редуковати у изоборнеол користећи натријум борохидрид.

Извори[уреди]

  1. Susan Budavari, ур. (2001). The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (13th изд.). Merck Publishing. ISBN 0911910131. 
  2. Lide David R., ур. (2006). CRC Handbook of Chemistry and Physics (87th изд.). Boca Raton, FL: CRC Press. 0-8493-0487-3. 
  3. „CAS No.464-49-3,(1R,4R)-(+)-Camphor Suppliers,MSDS download”. 
  4. „CAS No.464-48-2,l-Camphor Suppliers”. 
  5. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  edit
  6. Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]