Интегрин
| Цитоплазматични регион интегрина алфа | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура пратећег протеина PAPD.[1] | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Интегрин_алпха | ||||||||
| Пфам | ПФ00357 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР000413 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00215 | ||||||||
| СЦОП | 1дпк | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1дпк | ||||||||
| |||||||||
| Интегрин алфа | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 Структура екстрацелуларног сегмента интегрина алфа Vbeta3.[2] | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Интегрин_алпха2 | ||||||||
| Пфам | ПФ08441 | ||||||||
| Пфам клан | ЦЛ0159 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР013649 | ||||||||
| СЦОП | 1јв2 | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1јв2 | ||||||||
| |||||||||
| Интегрин, бета ланац | |||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||
| Идентификатори | |||||||||
| Симбол | Интегрин_бета | ||||||||
| Пфам | ПФ00362 | ||||||||
| ИнтерПро | ИПР002369 | ||||||||
| СМАРТ | СМ00187 | ||||||||
| ПРОСИТЕ | ПДОЦ00216 | ||||||||
| СЦОП | 1јв2 | ||||||||
| СУПЕРФАМИЛY | 1јв2 | ||||||||
| |||||||||
Интегрини су рецептори који посредују везивање ћелије и ткива које је окружују, са било другим ћелијама или Екстрацелуларним матриксом (ECM). Они имају важну улогу у ћелијској комуникацији. Они учествују у дефинисању ћелијског облика и мобилности, као и у регулацији ћелијског циклуса.
Типично, рецептори информишу ћелију о молекулима у њеном окружењу, и ћелија производи одговор. Интегрини учествују у овом моду преноса сигнала, али они исто тако дејствују у супротном правцу. Они преносе информације са ЕЦМ до ћелије, али и дају индикацију њеном окружењу о статусу ћелије, омогућавајући брз и флексибилан одговор на промене средине, на пример да би се омогућила коагулација крви тромбоцитима.
Постој знатан број типова интегрина, и многе ћелије имају више типова на њиховој површини. Интегрини су од виталне важности за све животиње, од сунђера до сисара. Интегрини су екстензивно изучавани код људи.
Интегрини дејствују заједно са другим протеинима, као што су кадхерини, ћелијски адхезивни молекули и селектини, у посредовању ћелија-ћелија и ћелија-матрикс интеракција и комуникације. Интегрини везују ћелијску површину и ECM компоненте као што су фибронектин, витронектин, колаген, и ламинин.
Структура[уреди | уреди извор]
Интегрини су хетеродимери који садрже два дистинктна ланца, α (алфа) и β (бета) подјединице. Код сисара, осамнаест α и осам β подјединица је било карактерисано, док геном дрозофиле кодира само пет α и две β подјединице, и Caenorhabditis нематоди поседују гене за две α подјединице и једну β.[3] Свака од α и β подјединица садржи два засебна репа, сваки од којих пенетрира ћелијску мембрану и поседује мали цитоплазматични домен.[4]
| ген | протеин | синоними |
|---|---|---|
| ITGA1 | ЦД49а | ВЛА1 |
| ITGA2 | ЦД49б | ВЛА2 |
| ITGA3 | ЦД49ц | ВЛА3 |
| ITGA4 | ЦД49д | ВЛА4 |
| ITGA5 | ЦД49е | ВЛА5 |
| ITGA6 | ЦД49ф | ВЛА6 |
| ITGA7 | ИТГА7 | ФЉ25220 |
| ITGA8 | ИТГА8 | |
| ITGA9 | ИТГА9 | РЛЦ |
| ITGA10 | ИТГА10 | ПРО827 |
| ITGA11 | ИТГА11 | ХсТ18964 |
| ITGAD | ЦД11Д | ФЉ39841 |
| ITGAE | ЦД103 | ХУМИНАЕ |
| ITGAL | ЦД11а | ЛФА1А |
| ITGAM | ЦД11б | МАЦ-1 |
| ITGAV | ЦД51 | ВНРА, МСК8 |
| ITGA2B | ЦД41 | ГПИИб |
| ITGAX | ЦД11ц |
| ген | протеин | синоними |
|---|---|---|
| ITGB1 | ЦД29 | ФНРБ, МСК12, МДФ2 |
| ITGB2 | ЦД18 | ЛФА-1, МАЦ-1, МФИ7 |
| ITGB3 | ЦД61 | ГП3А, ГПИИИа |
| ITGB4 | ЦД104 | |
| ITGB5 | ИТГБ5 | ФЉ26658 |
| ITGB6 | ИТГБ6 | |
| ITGB7 | ИТГБ7 | |
| ITGB8 | ИТГБ8 |
Литература[уреди | уреди извор]
- ^ Сауер ФГ, Фüттерер К, Пинкнер ЈС, Додсон КW, Хултгрен СЈ, Wаксман Г (1999). „Струцтурал басис оф цхапероне фунцтион анд пилус биогенесис”. Сциенце. 285 (5430): 1058—61. ПМИД 10446050. дои:10.1126/сциенце.285.5430.1058.
- ^ Xионг ЈП; Стехле Т; Диефенбацх Б; et al. (2001). „Црyстал струцтуре оф тхе еxтрацеллулар сегмент оф интегрин алпха Вбета3”. Сциенце. 294 (5541): 339—45. ПМЦ 2885948
. ПМИД 11546839. дои:10.1126/сциенце.1064535.
- ^ Хумпхриес M.Ј. (2000). „Интегрин струцтуре”. Биоцхем. Соц. Транс. 28 (4): 311—339. ПМИД 10961914. дои:10.1042/0300-5127:0280311.
- ^ Нермут MV, Греен НМ, Еасон П, Yамада СС, Yамада КМ (1988). „Елецтрон мицросцопy анд струцтурал модел оф хуман фибронецтин рецептор”. ЕМБО Ј. 7 (13): 4093—9. ПМЦ 455118 . ПМИД 2977331.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Интегринс на Викимедијиној остави
- Интегрин
- Талин супстрате
- Интегринс на US National Library of Medicine Medical Subject Headings (MeSH)