Пређи на садржај

Интермодални контејнер

С Википедије, слободне енциклопедије
Типични контејнер величине 40 фт лонг (12,19 м). Сваки од осам углова има есенцијални обртни прикључак за дизање, слагање и причвршћивање
Године 2012. постојало је преко 20 милиона интермодални контејнера у свету.
Екстра дуги 53 фт (16,15 м) × 9 фт 6 ин (2,9 м) „High-Cube” контејнер са унутрашњом висином од 110 ин (2.794 мм)
Теретни воз носи контејнере кроз Западни Кингман кањон у Аризони
Прављење контејнера који се могу наслагати омогућило је њихово ефикасно укрцавање и транспорт на великим бродовима

Интермодални контејнер је велики стандардизовани отпремни контејнер, дизајниран и изграђен за интермодални транспорт робе, што значи да се ови контејнери могу користити у више различитих транспортних модова – од бродова до железнице до камиона – без истовара и утовара њиховог садржаја.[1] Интермодални контејнери се превасходно користе за ефикасно и безбедно паковање и транспорт материјала и производа у глобалном контејнеризованом интермодном теретном транспортном систему. Мањи део контејнера се исто тако користи за регионалне транспортне сврхе.

Мноштво типова интермодалних контејнера је доступно и постоје у више стандардизованих величина, мада је деведесет процената глобалне контејнерске флоте сачињено од такозваних контејнера за „суви терет” или „опште сврхе”,[2][3] који су трајне затворене челичне кутије, са углавном било двадесет или четрдесет стопа (6,1 или 12,2 м) стандардном дужином.[2][3] Најзаступљеније висине су 8 фт 6 ин (2,6 м) и 9 фт 6 ин (2,9 м) – каснији су познати као Висока коцка или Hi-Cube контејнери.[4]

Попут картонских кутија и палета, ови контејнери су средства за агрегирање терета и добара у веће, јединичне целине, које су подесне за руковане, померање, и слагање, и које се могу чвсто спаковати на бродовима или складиштима. Интермодални контејнери имају бројна заједничка конструкциона својства која им омогућавају да поднесу стрес при интермодалном транспорту и омогућавају руковање и слагање. Они се могу идентификовати путем њихове индивидуалне, јединствене ИСО 6346 ознаке за извештавање.

Године 2012, постојало је око 20,5 милиона интермодалних контејнера на свету разних типова за потребе различитих терета.[5][нб 1] Контејнери су у великој мери заменили традиционалне расуте терете – године 2010. је контејнерских транспорт обухватао око 60% светске поморске размене.[7][8] Предоминантни алтернативни метходи транспорта преносе расути терет – било да је гасовит, течан или чврст – е.г. помоћу балкера или танкера, железничких или ауто цистерни. За ваздушни саобраћај се користе лакши ИАТА-дефинисани јединични теретни уређаји.

Историја[уреди | уреди извор]

Захтев за неким вишенамјенским робусним спремником, погодним за кориштење у разним врстама транспорта, осетио се након Другог светског рата у Сједињеним Америчким Државама, а први пут је кориштен код транспорта до Порторика.

Облик и димензије[уреди | уреди извор]

Најраширенији тип контејнера су они по ИСО стандарду, То је метални паралелепипед чије су мере утврђене на међународном нивоу 1967. Сви су широки 8 стопа (244 цм) и једнако високи 8 стопа и 6 инча (259 цм), а најчешће имају две стандардне дужине од 20 и 40 стопа (610 и 1220 цм).[9]

Сваки стандардни контејнер је типски означен и регистрован са једанаест бројчаних и словних знакова, у форми: 4 слова (од којих су прва 3 одговарају иницијалима власника фирме) и 6 бројева, након чега следе последњи контролни бројеви (звани „цифре за проверу”), који се добијају рачунским алгоритмом од 10 предходних слова и бројева, тако да свако слово има одговарајућу бројчану вредност.

Поред ИСО стандарда има и других. Доле је таблица са најраширенијим типовима контејнера данас у свету.

20′ контејнер 40′ контејнер 40′ контејнер 45′ контејнер
империјални метрики империјални метрички империјални метрички империјални метрички
спољашње
димензије 		дужина 19′ 10 1/2″ 6.058 м 40′ 0″ 12.192 м 40′ 0″ 12.192 м 45′ 0″ 13.716 м
ширина 8′ 0″ 2.438 м 8′ 0″ 2.438 м 8′ 0″ 2.438 м 8′ 0″ 2.438 м
висина 8′ 6″ 2.591 м 8′ 6″ 2.591 м 9′ 6″ 2.896 м 9′ 6″ 2.896 м
унутрашње
димензије 		дужина 18′ 8 13/16″ 5.710 м 39′ 5 45/64″ 12.032 м 39′ 4″ 12.000 м 44′ 4″ 13.556 м
ширина 7′ 8 19/32″ 2.352 м 7′ 8 19/32″ 2.352 м 7′ 7″ 2.311 м 7′ 8 19/32″ 2.352 м
висина 7′ 9 57/64″ 2.385 м 7′ 9 57/64″ 2.385 м 8′ 9″ 2.650 м 8′ 9 15/16″ 2.698 м
ширина врата ширина 7′ 8 ⅛″ 2.343 м 7′ 8 ⅛″ 2.343 м 7′ 6" 2.280 м 7′ 8 ⅛″ 2.343 м
висина 7′ 5 ¾″ 2.280 м 7′ 5 ¾″ 2.280 м 8′ 5″ 2.560 м 8′ 5 49/64″ 2.585 м
унутрашња запремина 1,169 фт³ 33.1 м³ 2,385 фт³ 67.5 м³ 2,660 фт³ 75.3 м³ 3,040 фт³ 86.1 м³
максимална
тежина 		66,139 лб 30,400 кг 66,139 лб 30,400 кг 68,008 лб 30,848 кг 66,139 лб 30,400 кг
тежина празног 4,850 лб 2,200 кг 8,380 лб 3,800 кг 8,598 лб 3,900 кг 10,580 лб 4,800 кг
тежина пуног 61,289 лб 28,200 кг 57,759 лб 26,600 кг 58,598 лб 26,580 кг 55,559 лб 25,600 кг
Укрцавање контејнера на брод у луци Копенхагена

Контеризација[уреди | уреди извор]

Контејнеризација (енглески: containerization) је израз за савремени начин транспорта терета, тако да се сва пошиљка стави у велики метални спремник - контејнер.[10] Контејнеризација је важна техника транспорта развијена у 20. веку. Заправо и раније, још од почетка 20. века постојали су велики спремници, стандардизираних величина, намењени жељезничком и цестовном транспорту, али тог облика транспорта није било све до 1960-их.[10] Од тад су контејнери постали главни елемент у прекоокеанском бродском транспорту. Читав тај процес омогућили су бродови нове генерације специјално дизајнирани за превоз контејнера. Велики и брзи, контејнерски бродови превозе сву силу контејнерских јединица наслаганих од утробе до палубе, али оно што је најважније - врло их брзо укрцавају и искрцавају, тако да скраћују време проведено по лукама на минимум, па су стога пуно ефикаснији, и имају више радних дана пловидбе.[10] Лучка постројења за брзо манипулирање контејнерима, су прилично комплесна и скупа, па је улагање у њих оправдано једино уколико постоји велики теретни промет у оба правца. Контејнери се пуне (и празне) по фабричким складиштима, након тог се транспортирају до лука камионима или жељезничким вагонима, где се затим укрцавају на бродове. Све то би захтевало пуно више времена, труда и новаца у случају, комадно расутих терета.[10]

Напомене[уреди | уреди извор]

  1. ^ Повећање са процењених 18,6 милиона 2011. године[6]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Леwандоwски, Крзyсзтоф (2016). „Гроwтх ин тхе Сизе оф Унит Лоадс анд Схиппинг Цонтаинерс фром Антиqуе то WWИ.”. Пацкагинг Тецхнологy анд Сциенце. 29 (8–9): 451—478. ИССН 1099-1522. дои:10.1002/птс.2231. 
  2. ^ а б Др. Јеан-Паул Родригуе. „Wорлд Цонтаинер Продуцтион, 2007”. Тхе Геограпхy оф Транспорт Сyстемс. Хофстра Университy. Архивирано из оригинала 4. 7. 2013. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  3. ^ а б „Глобал Цонтаинер Флеет”. www.wорлдсхиппинг.орг. Wорлд Схиппинг Цоунцил. 2013. Архивирано из оригинала 11. 5. 2015. г. Приступљено 19. 7. 2015. 
  4. ^ „Цонтаинер сизес”. Схипсбусинесс.цом. Приступљено 1. 2. 2013. 
  5. ^ „Wорлд Цонтаинер Флеет Овервиеw”. цсиу.цо. ЦСИ Цонтаинер Сервицес Интернатионал. јануар 2014. Архивирано из оригинала 18. 7. 2015. г. Приступљено 18. 7. 2015. 
  6. ^ Цонтаинер Супплy Ревиеw (ПДФ) (Извештај). Wорлд Схиппинг Цоунцил. мај 2011. стр. 1. Приступљено 18. 7. 2015. 
  7. ^ „Цонтаинер Схиппинг – Статистицс & Фацтс”. Статиста.цом. Статиста Инц. Архивирано из оригинала 5. 12. 2014. г. Приступљено 27. 7. 2015. 
  8. ^ Глобал Траде – Wорлд Схиппинг Цоунцил
  9. ^ „Стандард Цонтаинерс” (на језику: енглески). АПЛ. Приступљено 19. 9. 2014. 
  10. ^ а б в г „Цонтаинеризатион” (на језику: енглески). Енцyцлопæдиа Британница. Приступљено 19. 9. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Интермодални контејнер на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Intermodalni_kontejner&oldid=27675043”