Историјат транссексуализма

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Не рађа се као жена, већ се то постаје.
Никакав биолошки, психички или економски чинилац не одређује лик који унутар друштва поприма људска женка.
То биће на пола пута између мужјака и ушкопљеника назива се женом и производ је целокупне цивилизације.[1]
Симоне де Беаувоир

Историјат транссексуализма је хронолошки приказ најважнијхих чињеница од када постоји људска цивилизација до данас.[2]

Антрополошка и археолошка истраживања[уреди | уреди извор]

Хатшепсут је представљана и као жена и као мушкарац са брадом у мушкој одећи
Марко Аурелије Антоније био познат као трансвестит
Млада вирџина окружена мушкарцима племена Кељменди у Албанији (1908.)

Истраживања у овим областима науке доказала су постојању транссексуализма још у периоду пре и на почетку нове ере, о чему говоре бројна открића:

  • Краљице Хатшепсут Египту, која је владала Египтом као једини женски фараон од 1479. до 1458. године пре нове ере, представљана је и као жена и као мушкарац са брадом у мушкој одећи.[3]
  • Поделе на три родне категорије у старим египатским записима: таи (мушко), схт (секхет) и хмт (женско), иако се у западним текстовима схт преводи као еунух докази о примени кастрације не постоје.
  • Херодот у Старој Грчкој, у својим списима говори о Скитским племенима и њиховим шаманима енарејама, описивани су као „мушкарци-жене“ или „полу-мушкарци“, са натприродним моћима да контролишу временске прилике.
  • У Грчкој митологија говори се о три родне категорије: мушкој, женској и андрогиној.
  • Фригијски обожаваоци богиње Цибеле у Старом Риму, одсецали су своје гениталије, и бацали их трчећи улицама градова, узвикујући речи „поздрв богињи”. Касније су преузимали женске улоге, и облачили се у женску одећу.
  • У списима о Нерону, наводи се да је он прво наредио да се изврши кастрација његовог слуге Споруса, пошто је личио на његову преминулу супругу Сабину, а потом се са њим оженио.[4][5]
  • Око 200. године, римски цар, Марко Аурелије Антоније био познат као трансвестит, јер се скоро увек облачио у женску одећу, а по неким тврдњама, код њега је извршена једна од првих операција промене пола.[4]

Транссексуализам у неким цивилизацијама[уреди | уреди извор]

Нека од ових понашања задржала су се и одржала и до данашњих дана у одређеним цивилизацијама. Тако у Индији постоји племе, које чини посебну касту, названо Хиџре. То су биолошки мушкарци, код којих је извршен примитивни облик хирургије родног усклађивања, тачније одстрањивање мушких гениталија, који после тога преузимају женске родне улоге.[6]

Нешто слично задржало се и код Навахо Индијанца у Северној Америци, код којих је препознат, поред два уобичајена рода, мушког и женског, и трећи род, назван „Надле“.

У овим културама, трансродне особе су биле поштоване од стране припадника племена и имале су улогу у очувању предања њиховог народа.[4]

Транссексуализам од 15. до 19. века[уреди | уреди извор]

Историјски подаци из седамнаестог, осамнаестог и деветнаестог века показују доказе о постојању како мушког, тако и женског транссексуализма и у европским земљама.

Међу познатијим из овог периода историје транссексуализма наводе се

У том историјском раздобљу ни Балкан није није био изузетака у забаченим селима северне Албаније и Црне Горе, породице без мушких наследника, одгајале су једну ћерку у мушком роду.[7] Наиме једино женско дете, на захтев родитеља или шире заједнице, преузимало је улогу мушкарца, заветујући се на целибат. Ове жене су у народу биле познате као вирџине.[8][2]

Шевалије ДЕон и Јованка Орлеанка су били транссексуалци

Први званични подаци о транссексуализму[уреди | уреди извор]

1923. Хиршфилд је увео термин транссексуализам, који се односио на трансродне и транссексуалне особе, којим је жело да означи психолошки аспект транссексуализма..

Први званични медицински записи о постојању транссексуализма су били крајем деветнаестог и почетком двадесетог века. Најпре је немачки сексолог, Ричард вон Крафт Ебинг 1893. године у осмом издању дела „Psychopatia sexualis“ објавио своја запажања о хомосексуализму, трансвеститизму и транссексуализму.[9]

Након Ебинга, 1910. године Магнус Хиршфелд увео је појам трансвестит (које су лечене у његовом Институту у Берлину), од латинских речи „транс” – „преко”, и „vestis” – „одећа”, којим је заправо описивао трансвестите, као и особе које ми данас препознајемо као транссексуалне, односно трансродне.[10]

У каснијем раду, 1923. године Хиршфилд је увео појам транссексуализам, који се односио на трансродне и транссексуалне особе, највише означавајући психолошки аспект транссексуализма.[11]

Период заборава

Појам транссексуализам је привремено пао у заборав све до 1949. године, тачније док га није поново употребио амерички сексолог Колдвел, који је њиме означио особе које се не осећају удобно у свом телу, а истовремено желе перманентно да живе у улози другог пола и показују интересовање да се подвргну хируршкој интервенцији родног усклађивања.[12]

Поновна употреба термина

Хари Бенџамин, амерички ендокринолог и сексолог, немачког порекла је 1966. године објавио књигу „Транссексуални феномен”, у којој је описао транссексуализам и транссексуалне особе, као особе које осећају да припадају супротном полу, да желе да буду прихваћене као особе супротног пола од оног у ком су рођене, да су њихови полни органи (пенис) и тестиси грозни деформитети, које је неопходно хируршки уклонити.[13]

Према Бенџамину прави транссексуалац захтева примену хормонске терапије супротног пола, као и хируршку интервенцију родног усклађивања уз све привилегије која законом припадају особи тог пола (нпр. промена личног имена, личне заменице и сл.).

Седамдесетих година 20. века, амерички психијатар, Фиск увео је термин синдром родне дисфорије, да би њиме дефинисао психички и емотивни бол који се јавља код неких особа условљен нескладом између родног идентитета и биолошког пола.[14]

Прва дијагноза — транссексуализам[уреди | уреди извор]

Схватања о транссексуалности су се динамично мењала у другој половини двадесетог и на почетку двадесет и првог века, и још увек се интензивно мењају.

Први пут се дијагноза транссексуализам појавила у дијагностичком статистичком приручнику за менталне поремећаје Америчког удружења психијатара (АПА ДСМ III) 1980, али је већ у следећем издању (АПА ДСМ IV) замењен термином поремећај полног идентитета (енгл. gender identity disorder – GID), због претераног наглашавања сексуалног поремећаја у термину трансексуализам.[16][17]

Последња ревизија дијагностичког статистичког приручника за менталне поремећаје Америчког удружења психијатара (АПА ДСМ V) термин поремећај полног идентитета (ГИД) мења термином родна дисфорија.

Оба термина, поремећај полног идентитета и родна дисфорија, означавају стање у којем се појединац интензивно непријатно осећа у свом биолошком полу и снажно се идетификује и жели да буде супротног пола. Такође, у овој ревизији по први приказан је подела приступа у лечењу деце, адолесцената и одраслих са родном дисфоријом.[18]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ Де Беаувоир С. Ле деуxиеме сеxе, Едитионс Галлимард 1949, обновљено 1985, II L еxпериенце вецуе, Енфанце, пп. 14.
  2. ^ а б Марта Р. Бижић, Реконструкција гениталија у хирургији промене пола из мушког у женски, Докторска дистертација, Београд, 2017.
  3. ^ Ђина Пискел Општа историја уметности, Београд (ћирилицом) и Загреб (латиницом) 1974.
  4. ^ а б в Борнстеин К. Гендер оутлаw: Он мен, wомен анд тхе рест оф ус. 1994. Неw Yорк, НY: Роутледге;1-256.
  5. ^ Кравчук А. Нерон. Југославијапублик. Београд (1988); 1-352.
  6. ^ Јокић-Бегић Н. Биопсихосоцијални модел транссексуалности, у: Сувремени приступ транссексуалности, Послиједипломски течај сталнога медицинскога усавршавања I категорије, Медицинска наклада, Загреб, 2013.
  7. ^ Катес Г. Монсиеур Д’Еон ис а wоман: А Тале оф Политицал Интригуе анд Сеxуал Масqуераде. Тхе Јохнс Хопкинс Университy Пресс. Балтиморе МА. 2001. Пп. 1- 367.
  8. ^ Мирко Р., Барјактаровић (1966). Проблем тобелија (вирџина) на Балканском полуострву. Београд: Етнографски музеј.
  9. ^ Краффт-Ебинг Р. [1886] 1999. Псyцхопатхиа Сеxуалис. Репринтед бy Блоат Боокс.
  10. ^ Хирсцхфелд M. Тхе Трансвеститес: Ан Инвестигатион оф тхе Еротиц Дриве то Цросс Дресс.[Дие Трансвеститен]. Транслатед бy Мицхаел Ломбарди-Насх.Буффало: Прометхеус Боокс. [Оригиналлy Леипзиг: Спохр, 1910]1991
  11. ^ Хирсцхфелд M. Дие интерсеxуелле цонститутион. Јахрб. Сеx Зwисцхенстуфен. 1923;23:3-27.
  12. ^ Цаулдwелл DC. Псyцхопатхиа транссеxуалис. Сеxологy. 1949;16:274-280
  13. ^ Бењамин Х. Тхе транссеxуал пхеноменон. Неw Yорк:Јулиан Пресс, 1966.
  14. ^ Фиск НМ. Гендер дyспхориа сyндроме - Тхе цонцептуализатион тхат либерализес индицатионс фор тотал гендер реориентатион анд имплиес а броадлy басед мултидименсионал рехабилитативе регимен. Wест Ј Мед. 1974;120:386-391.
  15. ^ Цалифа Пат, Сеx цхангес, тхе политицс оф Трансгендерисм, Цлеис пресс, Сан Францисцо Цалифорниа, 1997.
  16. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд статистицал мануал оф менталдисордерс, 3рд Ед. Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион, 1980.
  17. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд статистицал мануал оф менталдисордерс, 4тх Ед. Wасхингтон, DC: Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион 1995.
  18. ^ Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион. Диагностиц анд Статистицал Мануал оф Ментал Дисордерс, Фифтх Едитион. 5тх. Арлингтон, ВА: Америцан Псyцхиатриц Ассоциатион; 2013. 451-9.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

  • Грујић Корачин Ј. Интердисциплинарни приступ транссексуалности — гинеколошко искуство [1] Архивирано на сајту Wayback Machine (11. септембар 2017) Гyнаецол Перинатол 2013;22(4):182–190
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Istorijat_transseksualizma&oldid=27757268”