Изобензофуран
| |
| |
| Називи | |
|---|---|
| IUPAC назив
2-Benzofuran
| |
| Други називи
2-Окса-2H-изоинден; Бензо[ц]фуран
| |
| Идентификација | |
3Д модел (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| |
| Својства | |
| C8H6O | |
| Моларна маса | 118,13 g/mol |
Уколико није другачије напоменуто, подаци се односе на стандардно стање материјала (на 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 верификуј (шта је   ?)
| |
| Референце инфокутије | |
Изобензофуран је хетероциклично једињење које се састоји од кондензованих прстена бензена и фурана. Он је изомеран са бензофураном.
Изобензофуран је веома реактиван и брзо се полимеризује. Он се може идентификовати[3] и припремити путем термолизе подесних прекурсора и заробити на ниским температурама.[4]
Мада је сам изобензофуран нестабилан, он је основа низа стабилних једињења са комплекснијим структурама.[5]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Еван Е. Болтон; Yанли Wанг; Паул А. Тхиессен; Степхен Х. Брyант (2008). „Цхаптер 12 ПубЦхем: Интегратед Платформ оф Смалл Молецулес анд Биологицал Ацтивитиес”. Аннуал Репортс ин Цомпутатионал Цхемистрy. 4: 217—241. дои:10.1016/С1574-1400(08)00012-1.
- ^ Фиесер, L. Ф.; Хаддадин, M. Ј. (1964). „Исобензофуран, а Трансиент Интермедиате”. Јоурнал оф тхе Америцан Цхемицал Социетy. 86 (10): 2081—2082. дои:10.1021/ја01064а044.
- ^ Wеге, D. (1971). „Исолатион оф Исобензофуран”. Тетрахедрон Леттерс. 12 (25): 2337—2338. дои:10.1016/С0040-4039(01)96856-X.
- ^ Јоуле, Ј. А.; Миллс, К.; Смитх, Г. Ф. (1995). Хетероцyцлиц Цхемистрy (3рд изд.). ЦРЦ Пресс. стр. 364—365. ISBN 978-0-7487-4069-7.
Литература[уреди | уреди извор]
- Јоуле, Ј. А.; Миллс, К.; Смитх, Г. Ф. (1995). Хетероцyцлиц Цхемистрy (3рд изд.). ЦРЦ Пресс. стр. 364—365. ISBN 978-0-7487-4069-7.
