Izobenzofuran
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC naziv
2-Benzofuran
| |
| Drugi nazivi
2-Oksa-2H-izoinden; Benzo[c]furan
| |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| |
| Svojstva | |
| C8H6O | |
| Molarna masa | 118,13 g/mol |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Izobenzofuran je heterociklično jedinjenje koje se sastoji od kondenzovanih prstena benzena i furana. On je izomeran sa benzofuranom.
Izobenzofuran je veoma reaktivan i brzo se polimerizuje. On se može identifikovati[3] i pripremiti putem termolize podesnih prekursora i zarobiti na niskim temperaturama.[4]
Mada je sam izobenzofuran nestabilan, on je osnova niza stabilnih jedinjenja sa kompleksnijim strukturama.[5]
Reference[уреди | уреди извор]
- ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.
- ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ^ Fieser, L. F.; Haddadin, M. J. (1964). „Isobenzofuran, a Transient Intermediate”. Journal of the American Chemical Society. 86 (10): 2081—2082. doi:10.1021/ja01064a044.
- ^ Wege, D. (1971). „Isolation of Isobenzofuran”. Tetrahedron Letters. 12 (25): 2337—2338. doi:10.1016/S0040-4039(01)96856-X.
- ^ Joule, J. A.; Mills, K.; Smith, G. F. (1995). Heterocyclic Chemistry (3rd изд.). CRC Press. стр. 364—365. ISBN 978-0-7487-4069-7.
Literatura[уреди | уреди извор]
- Joule, J. A.; Mills, K.; Smith, G. F. (1995). Heterocyclic Chemistry (3rd изд.). CRC Press. стр. 364—365. ISBN 978-0-7487-4069-7.
