Изотопи ксенона

Ксенон који се природно јавља (₅₄Xe) састоји се од седам стабилних изотопа и два врло дуго-живућа изотопа. Запажено је двоструко хватање електрона код ¹²⁴Xe (полуживот 1,8 ± 0,5 (стат) ± 0,1 (сис) ×10²² година)^[1]] и двоструко бета распадање у ¹³⁶Xе (полуживот 2,165 ± 0,016 (стат) ± 0,095 (сис ) ×10²¹ година),^[2] који спадају у најдуже мерене полуживоте свих нуклида. Очекивало се да ће изотопи ¹²⁶Xe и ¹³⁴Xe такође бити подвргнути двоструком бета распаду, ^[4] али то код ових изотопа никада није примећено, па се сматрају стабилним.^[5]^[6] Ксенон има други највећи број стабилних изотопа. Само калај, са 10 стабилних изотопа, има више.^[7] Поред ових стабилних облика, проучена су 32 вештачка нестабилна изотопа и различити изомери, најдужи век од којих има ¹²⁷Xe, са полуживотом од 36,345 дана. Сви остали изотопи имају полуживот краћи од 12 дана, већина мање од 20 сати. Најкраће живећи изотоп, ¹⁰⁸Xе,^[8] има полуживот од 58 µs и најтежи је познати нуклид са једнаким бројем протона и неутрона. Од познатих изомера, најдуже живећи је ^131мXе, са полуживотом од 11,934 дана. ¹²⁹Xе је произведен бета распадом од ¹²⁹I (полуживот: 16 милиона година); ^131mXe, ¹³³Xe, ^133mXe, и ¹³⁵Xe су неки од производа цепања ²³⁵U и ²³⁹Pu, па се користе као показатељи нуклеарних експлозија.

Референце[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Обсерватион оф тwо-неутрино доубле елецтрон цаптуре ин ¹²⁴Xе wитх XЕНОН1Т”. Натуре. 568 (7753): 532—535. 2019. дои:10.1038/с41586-019-1124-4.
^ ^а ^б Алберт, Ј. Б.; Аугер, M.; Аутy, D. Ј.; Барбеау, П. С.; Беауцхамп, Е.; Бецк, D.; Белов, V.; Бенитез-Медина, C.; Бонатт, Ј.; Бреиденбацх, M.; Бруннер, Т.; Буренков, А.; Цао, Г. Ф.; Цхамберс, C.; Цхавес, Ј.; Цлевеланд, Б.; Цоок, С.; Цраyцрафт, А.; Даниелс, Т.; Данилов, M.; Даугхертy, С. Ј.; Давис, C. Г.; Давис, Ј.; Девое, Р.; Делаqуис, С.; Доби, А.; Долголенко, А.; Долински, M. Ј.; Дунфорд, M.; et al. (2014). „Импровед меасуремент оф тхе 2νββ халф-лифе оф ¹³⁶Xе wитх тхе ЕXО-200 детецтор”. Пхyсицал Ревиеw C. 89. Бибцоде:2014ПхРвЦ..89а5502А. арXив:1306.6106 . дои:10.1103/ПхyсРевЦ.89.015502.
^ Меија, Ј.; et al. (2016). „Атомиц wеигхтс оф тхе елементс 2013 (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 88 (3): 265—291. дои:10.1515/пац-2015-0305.
^ Wанг, Менг; Ауди, Георгес; Кондев, Филип Г.; Хуанг, Wен Јиан; Наими, Сарах; Xу, Xинг (2017), „Тхе АМЕ2016 атомиц масс евалуатион (II). Таблес, грапхс, анд референцес” (ПДФ), Цхинесе Пхyсицс C, 41 (3): 030003—1—030003—442, дои:10.1088/1674-1137/41/3/030003
^ Статус оф ββ-децаy ин Xенон, Роланд Лüсцхер, аццессед онлине Септембер 17, 2007. Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine
^ Баррос, Н.; Тхурн, Ј.; Зубер, К. (2014). „Доубле бета децаy сеарцхес оф ¹³⁴Xе, ¹²⁶Xе, анд ¹²⁴Xе wитх ларге сцале Xе детецторс”. Јоурнал оф Пхyсицс Г. 41 (11): 115105—1—115105—12. арXив:1409.8308 . дои:10.1088/0954-3899/41/11/115105.
^ Рајам, Ј. Б. (1960). Атомиц Пхyсицс (7тх изд.). Делхи: С. Цханд анд Цо. ИСБН 978-81-219-1809-1.
^ Ауранен, К.; et al. (2018). „Супераллоwед α децаy то доублy магиц ¹⁰⁰Сн” (ПДФ). Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 121 (18): 182501. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.121.182501.

Литература[уреди | уреди извор]

Исотопе массес фром Аме2003 Атомиц Масс Евалуатион Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2011) by Georges Audi, Aaldert Hendrik Wapstra, Catherine Thibault, Jean Blachot and Olivier Bersillon in Nuclear Physics A729 (2003).

[xenon1T-1] а ^б „Обсерватион оф тwо-неутрино доубле елецтрон цаптуре ин ¹²⁴Xе wитх XЕНОН1Т”. Натуре. 568 (7753): 532—535. 2019. дои:10.1038/с41586-019-1124-4.

[Albert2013-2] а ^б Алберт, Ј. Б.; Аугер, M.; Аутy, D. Ј.; Барбеау, П. С.; Беауцхамп, Е.; Бецк, D.; Белов, V.; Бенитез-Медина, C.; Бонатт, Ј.; Бреиденбацх, M.; Бруннер, Т.; Буренков, А.; Цао, Г. Ф.; Цхамберс, C.; Цхавес, Ј.; Цлевеланд, Б.; Цоок, С.; Цраyцрафт, А.; Даниелс, Т.; Данилов, M.; Даугхертy, С. Ј.; Давис, C. Г.; Давис, Ј.; Девое, Р.; Делаqуис, С.; Доби, А.; Долголенко, А.; Долински, M. Ј.; Дунфорд, M.; et al. (2014). „Импровед меасуремент оф тхе 2νββ халф-лифе оф ¹³⁶Xе wитх тхе ЕXО-200 детецтор”. Пхyсицал Ревиеw C. 89. Бибцоде:2014ПхРвЦ..89а5502А. арXив:1306.6106 . дои:10.1103/ПхyсРевЦ.89.015502.

[CIAAW2016-3] Меија, Ј.; et al. (2016). „Атомиц wеигхтс оф тхе елементс 2013 (ИУПАЦ Тецхницал Репорт)”. Пуре анд Апплиед Цхемистрy. 88 (3): 265—291. дои:10.1515/пац-2015-0305.

[AME2016_II-4] Wанг, Менг; Ауди, Георгес; Кондев, Филип Г.; Хуанг, Wен Јиан; Наими, Сарах; Xу, Xинг (2017), „Тхе АМЕ2016 атомиц масс евалуатион (II). Таблес, грапхс, анд референцес” (ПДФ), Цхинесе Пхyсицс C, 41 (3): 030003—1—030003—442, дои:10.1088/1674-1137/41/3/030003

[5] Статус оф ββ-децаy ин Xенон, Роланд Лüсцхер, аццессед онлине Септембер 17, 2007. Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine

[xenon2b-6] Баррос, Н.; Тхурн, Ј.; Зубер, К. (2014). „Доубле бета децаy сеарцхес оф ¹³⁴Xе, ¹²⁶Xе, анд ¹²⁴Xе wитх ларге сцале Xе детецторс”. Јоурнал оф Пхyсицс Г. 41 (11): 115105—1—115105—12. арXив:1409.8308 . дои:10.1088/0954-3899/41/11/115105.

[7] Рајам, Ј. Б. (1960). Атомиц Пхyсицс (7тх изд.). Делхи: С. Цханд анд Цо. ИСБН 978-81-219-1809-1.

[Xe108-8] Ауранен, К.; et al. (2018). „Супераллоwед α децаy то доублy магиц ¹⁰⁰Сн” (ПДФ). Пхyсицал Ревиеw Леттерс. 121 (18): 182501. дои:10.1103/ПхyсРевЛетт.121.182501.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]