Izotopi ksenona

Ksenon koji se prirodno javlja (₅₄Xe) sastoji se od sedam stabilnih izotopa i dva vrlo dugo-živuća izotopa. Zapaženo je dvostruko hvatanje elektrona kod ¹²⁴Xe (poluživot 1,8 ± 0,5 (stat) ± 0,1 (sis) ×10²² godina)^[1]] i dvostruko beta raspadanje u ¹³⁶Xe (poluživot 2,165 ± 0,016 (stat) ± 0,095 (sis ) ×10²¹ godina),^[2] koji spadaju u najduže merene poluživote svih nuklida. Očekivalo se da će izotopi ¹²⁶Xe i ¹³⁴Xe takođe biti podvrgnuti dvostrukom beta raspadu, ^[4] ali to kod ovih izotopa nikada nije primećeno, pa se smatraju stabilnim.^[5]^[6] Ksenon ima drugi najveći broj stabilnih izotopa. Samo kalaj, sa 10 stabilnih izotopa, ima više.^[7] Pored ovih stabilnih oblika, proučena su 32 veštačka nestabilna izotopa i različiti izomeri, najduži vek od kojih ima ¹²⁷Xe, sa poluživotom od 36,345 dana. Svi ostali izotopi imaju poluživot kraći od 12 dana, većina manje od 20 sati. Najkraće živeći izotop, ¹⁰⁸Xe,^[8] ima poluživot od 58 µs i najteži je poznati nuklid sa jednakim brojem protona i neutrona. Od poznatih izomera, najduže živeći je ^131mXe, sa poluživotom od 11,934 dana. ¹²⁹Xe je proizveden beta raspadom od ¹²⁹I (poluživot: 16 miliona godina); ^131mXe, ¹³³Xe, ^133mXe, i ¹³⁵Xe su neki od proizvoda cepanja ²³⁵U i ²³⁹Pu, pa se koriste kao pokazatelji nuklearnih eksplozija.

Reference[уреди | уреди извор]

^ ^а ^б „Observation of two-neutrino double electron capture in ¹²⁴Xe with XENON1T”. Nature. 568 (7753): 532—535. 2019. doi:10.1038/s41586-019-1124-4.
^ ^а ^б Albert, J. B.; Auger, M.; Auty, D. J.; Barbeau, P. S.; Beauchamp, E.; Beck, D.; Belov, V.; Benitez-Medina, C.; Bonatt, J.; Breidenbach, M.; Brunner, T.; Burenkov, A.; Cao, G. F.; Chambers, C.; Chaves, J.; Cleveland, B.; Cook, S.; Craycraft, A.; Daniels, T.; Danilov, M.; Daugherty, S. J.; Davis, C. G.; Davis, J.; Devoe, R.; Delaquis, S.; Dobi, A.; Dolgolenko, A.; Dolinski, M. J.; Dunford, M.; et al. (2014). „Improved measurement of the 2νββ half-life of ¹³⁶Xe with the EXO-200 detector”. Physical Review C. 89. Bibcode:2014PhRvC..89a5502A. arXiv:1306.6106 . doi:10.1103/PhysRevC.89.015502.
^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.
^ Wang, Meng; Audi, Georges; Kondev, Filip G.; Huang, Wen Jian; Naimi, Sarah; Xu, Xing (2017), „The AME2016 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs, and references” (PDF), Chinese Physics C, 41 (3): 030003—1—030003—442, doi:10.1088/1674-1137/41/3/030003
^ Status of ββ-decay in Xenon, Roland Lüscher, accessed online September 17, 2007. Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine
^ Barros, N.; Thurn, J.; Zuber, K. (2014). „Double beta decay searches of ¹³⁴Xe, ¹²⁶Xe, and ¹²⁴Xe with large scale Xe detectors”. Journal of Physics G. 41 (11): 115105—1—115105—12. arXiv:1409.8308 . doi:10.1088/0954-3899/41/11/115105.
^ Rajam, J. B. (1960). Atomic Physics (7th изд.). Delhi: S. Chand and Co. ISBN 978-81-219-1809-1.
^ Auranen, K.; et al. (2018). „Superallowed α decay to doubly magic ¹⁰⁰Sn” (PDF). Physical Review Letters. 121 (18): 182501. doi:10.1103/PhysRevLett.121.182501.

Literatura[уреди | уреди извор]

Isotope masses from Ame2003 Atomic Mass Evaluation Архивирано на сајту Wayback Machine (28. септембар 2011) by Georges Audi, Aaldert Hendrik Wapstra, Catherine Thibault, Jean Blachot and Olivier Bersillon in Nuclear Physics A729 (2003).

[xenon1T-1] а ^б „Observation of two-neutrino double electron capture in ¹²⁴Xe with XENON1T”. Nature. 568 (7753): 532—535. 2019. doi:10.1038/s41586-019-1124-4.

[Albert2013-2] а ^б Albert, J. B.; Auger, M.; Auty, D. J.; Barbeau, P. S.; Beauchamp, E.; Beck, D.; Belov, V.; Benitez-Medina, C.; Bonatt, J.; Breidenbach, M.; Brunner, T.; Burenkov, A.; Cao, G. F.; Chambers, C.; Chaves, J.; Cleveland, B.; Cook, S.; Craycraft, A.; Daniels, T.; Danilov, M.; Daugherty, S. J.; Davis, C. G.; Davis, J.; Devoe, R.; Delaquis, S.; Dobi, A.; Dolgolenko, A.; Dolinski, M. J.; Dunford, M.; et al. (2014). „Improved measurement of the 2νββ half-life of ¹³⁶Xe with the EXO-200 detector”. Physical Review C. 89. Bibcode:2014PhRvC..89a5502A. arXiv:1306.6106 . doi:10.1103/PhysRevC.89.015502.

[CIAAW2016-3] Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305.

[AME2016_II-4] Wang, Meng; Audi, Georges; Kondev, Filip G.; Huang, Wen Jian; Naimi, Sarah; Xu, Xing (2017), „The AME2016 atomic mass evaluation (II). Tables, graphs, and references” (PDF), Chinese Physics C, 41 (3): 030003—1—030003—442, doi:10.1088/1674-1137/41/3/030003

[5] Status of ββ-decay in Xenon, Roland Lüscher, accessed online September 17, 2007. Архивирано септембар 27, 2007 на сајту Wayback Machine

[xenon2b-6] Barros, N.; Thurn, J.; Zuber, K. (2014). „Double beta decay searches of ¹³⁴Xe, ¹²⁶Xe, and ¹²⁴Xe with large scale Xe detectors”. Journal of Physics G. 41 (11): 115105—1—115105—12. arXiv:1409.8308 . doi:10.1088/0954-3899/41/11/115105.

[7] Rajam, J. B. (1960). Atomic Physics (7th изд.). Delhi: S. Chand and Co. ISBN 978-81-219-1809-1.

[Xe108-8] Auranen, K.; et al. (2018). „Superallowed α decay to doubly magic ¹⁰⁰Sn” (PDF). Physical Review Letters. 121 (18): 182501. doi:10.1103/PhysRevLett.121.182501.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]