Универзитет Јејл

С Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Jejl)
Универзитет Јејл
Yале Университy
Грб Универзитета Јејл
лат. Universitas Yalensis
Bivša imenaCollegiate School (1701-1718)
Yale College (1718-1887)
MotoLux et veritas
Moto (na srpskom)Svetlo i istina
Tipprivatni univerzitet
Osnivanje9. oktobar 1701.
PredsednikPeter Salovey
PotkancelarBen Polak
Akademsko osoblje4.410
Broj studenata12.312
Preddiplomci5.453
Postdiplomci6.859
LokacijaNju Hejven,  SAD
Kampusurban
Boje  Jejl plava
Atletski nadimakBulldogs (Buldozi)
AfilijacijeNCAA Division FCS,
Ivy League,
ECAC Hockey,
NEISA
Veb-sajtwww.yale.edu

Универзитет Јејл (енгл. Yale University) је приватни универзитет у Њу Хејвену, у америчкој држави Конектикат. Универзитет је основан 1701. године,[1] и други је по старости универзитет у Сједињеним Америчким Државама, након Харварда. Јејл се сматра једним од најпрестижнијих универзитета на свету.[2][3][4][5] У најновијем ауторитативном рангирању часописа US NEWS, Јејл се налази на трећем месту међу америчким универзитетима одмах иза Принстона и Харварда,[6], док се у рангирању лондонског „Тајмса“ налази на четвртом месту у свету, одмах из Харварда, Оксфорда и Кембриџа[7].

У овом тренутку Јејл похађа нешто преко 11 000 студената, од чега око 5 000 студената основних студија и нешто више од 6 000 постдипломаца и студената специјализованих школа (правни факултет, медицински, итд)[8]. Конкуренција за упис на основне студије на Јејлу изузетно је велика, тако да је школске године 2008-2009 примљено свега 9% пријављених кандидата[9] Школарина на основним студијама износи 35 000 долара годишње, док се смештај плаћа још 10 000 долара годишње. Финансијску помоћ од универзитета прима више од 40% студената основних студија[9]. Имовина универзитета која укључује и задужбине процењена је на вредност од 20,8 милијарди долара у 2013. години, и по томе је други универзитет у свету.[10]

Инжењеринг Центар Даниел L. Малоне, на Универзитету Јејл

Постдипломске студије на Јејловој Школи за постдипломске студије наука и уметности (енгл. Graduate School of Arts and Sciences) коштају 31 500 долара годишње[11]. Међутим, сви студенти докторских студија примају стипендију која покрива целокупну школарину, као и трошкове живота у износу од најмање 25 000 долара годишње и здравствено осигурање.[11]

Између осталог, Јејл поседује једну од највећих академских библиотека на свету, са преко дванаест милиона јединица књига и часописа и преко десет милиона јединица на микрофилму.[9] Јејл је један је од универзитета оснивача Асоцијације америчких универзитета која је формирана 1900. године. 51 добитник Нобелове награде је на неки начин повезан са овим универзитетом, било као професор, студент или особље универзитета. На Јејлу су студирале многе познате личности, између осталих пет америчких председника, 19 америчких судија Врховног суда, неколико шефова страних држава и др. Школа права овог универзитета је најселективнија правна школа у САД.[12]

Историја[уреди | уреди извор]

Поглед на Јејл колеџ и капелу колеџа, Данијел Бовен, 1786. године

Први почеци оснивања универзитета сежу још од 9. октобра 1701. године када је генерални суд колоније Конектикат усвојио „акт о слободи изградње колеџа”, у настојању да се створи институцију у којој би се образовали будући министри и вође за потребе Конектиката. Убрзо након тога, група од десет министара се састала у Бранфорду, како би договорили отварање прве библиотеке будуће школе. Та група људи, предвођена Џејмс Пирпонтом, данас је позната као група „оснивача” универзитета Јејл.[13] Школа је првобитно названа „Collegiate School” а отворена је у дому њеног првог ректора Абрахама Пирсона,[14] у граду Килингворт (садашнем Клинтону). Школа је премештана прво у Сејбрук, а затим и у Ветерсфилд, да би коначно 1718. године била премештена у Њу Хејвен, где се универзитет и данас налази.

Године 1718, по налогу тадашњег ректора Самјуела Ендруа или гувернера колоније Гурдона Салтонстала, Котон Мадер је контактирао успешног привредника из Велса (Елајху Јејл) са циљем да пружи финансијску помоћ у изградњи нове зграде за колеџ. На основу убеђивања Џеремаје Дамера, Јејл, који је богатство стекао кроз трговину док је живео у Индији, донирао је девет бала робе након чије продаје је скупљено више од 560£, што је био значајан износ у то време. Осим тога, Јејл је такође донирао и 417 књига и портрет краља Џорџа I. Котон Мадер је у знак захвалности доброчинитељу школе предложио да школа промени име у Јејл колеџ, те су се надали да ће се тиме повећати шанса за још једну велику донацију за колеџ или за његову заоставштину. У време промене назива школе, Елајху Јејл је био одсутан на путу у Индију са којег се више никада није вратио.

Као једини колеџ у то доба у Конектикату, на Јејлу су се образовали углавном синови тадашње елите. Током тог периода, Универзитет Харвард је био карактеристичан по стабилности и зрелости својих студената, док је на другој страни Јејл био познат по младости и ревности.[15] Због нагласка на класичном, дошло је формирања низа приватних студентских друштава, чији се члан могло постати само по позиву. Друштва су настала пре свега као форуми за дискусије о стипендијама, књижевности и политици. Прве такве организације које су расправљале о друштву су биле: Кротонија из 1738. године, Линонија из 1753. године и Браћа у јединству из 1768. године.[16]

Кампус[уреди | уреди извор]

Правни факултет

Централни кампус Универзитета Јејл се налази у центру Њу Хејвена и заузима површину од 1,1 km2. Додатних 2,0 km2 површине укључује и голф терен за обуку и парк природе који се налази у руралном Конектикату и Хорс Ајланду.

Универзитетски кампус је у великој мери познат по грађевинама изграђеним у Колегијатском готичком стилу,[17] као по и неколико култних модерних грађевина као што су: Уметничка галерија,[18] Центар за британску уметност, зграда уметности и архитектуре и др. Унутар кампуса се налазе и многе, пажње вредне палате из 19. века смештене дуж Хилхаус авеније, за коју је Чарлс Дикенс приликом своје посете САД 1840. године рекао да је најлепша улица у Америци. Најстарија зграда у кампусу је дворана Конектикат, изграђена 1750. године у џорџијанском стилу. У истом стилу су и зграде Тимоти Двајт колеџа, Пирсон колеџа и Давенпорт колеџа подигнуте у периоду између 1929. и 1933. године.

Унутрашњост библиотеке Бајнек

Значајније нерезиденцијалне грађевине и знаменитости кампуса су: Бјанек библиотека ретких књига, Торањ Харкнес, Капела Бател, Осборнове меморијалне лабораторије, Пејн Витнијева гимнастичка дворана, Пибоди музеј природне историје, Стерлингова медицинска сала, Стерлингова меморијална библиотека, Центар за британску уметност, Уметничка галерија и др.

Чланице универзитета[уреди | уреди извор]

Универзитет Јејл се тренутно састоји од 15 академских школа које пружају велики избор студијских програма и једног института. Чланице универзитета се могу поделити на главне академске компоненте а то су: Јејл колеџ (додипломски програм), Факултет за науку и уметност, и стручне школе. Чланице универзитета су (са годином оснивања):

  • Јејл колеџ
  • Факултет за науку и уметност (1847)
  • Школа струке
  • Архитектонски факултет
  • Факултет за уметност
  • Богословни факултет (1822)
  • Факултет за драму (1955)
  • Факултет инжењерства и примењених наука
  • Факултет шумарства и екологије (1901)
  • Правни факултет (1843)
  • Факултет за менаџмент (1976)
  • Медицински факултет (1810)
  • Музичка академија (1894)
  • Школа за његу (1923)
  • Школа јавног здравства (1915)
  • Институт духовне музике

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Абоут Yале - Хисторy
  2. ^ Еуронеwс (25. април 2011. године). "Специал Репортс - Леарнинг Wорлд: Престигиоус Университиес".
  3. ^ Карабел, Јероме (2005). Тхе Цхосен: Тхе Хидден Хисторy оф Адмиссион анд Еxцлусион ат Харвард, Yале, анд Принцетон. Хоугхтон Миффлин. стр. 18–19. ИСБН 061877355X. 
  4. ^ Каминер, Ариел (2. јули 2013. године). "Ин Цасе оф Биг Yале в. Тинy Yале, Вицтор Кепт тхе Наме". Тхе Неw Yорк Тимес. "Репутација Универзитета Yале као престижног и елитног универзитета не само у САД-у већ и у цијелом свијету"
  5. ^ Неwпорт, Франк. „Харвард Нумбер Оне Университy ин Еyес оф Публиц Станфорд анд Yале ин сецонд плаце”. Галлуп. 
  6. ^ „Бест Цоллегес - Финд тхе Бест Цоллеге фор Yоу, УС Неwс Едуцатион”. Архивирано из оригинала 24. 8. 2008. г. Приступљено 3. 3. 2009. 
  7. ^ Тимес Хигхер Едуцатион
  8. ^ Yале Фацтс
  9. ^ а б в „Yале "Фацтсхеет", Оффице оф Институтионал Ресеарцх”. Архивирано из оригинала 3. 4. 2007. г. Приступљено 3. 3. 2009. 
  10. ^ Ас оф Септембер 25, 2013. „Yале беатс Харвард он ендоwмент ретурнс”. 
  11. ^ а б „Wелцоме то Yале Университy Градуате Сцхоол оф Артс & Сциенцес”. Архивирано из оригинала 17. 2. 2009. г. Приступљено 3. 3. 2009. 
  12. ^ „2009 Раw Дата Лаw Сцхоол Ранкингс: Аццептанце Рате (Асцендинг)”. Интернет Легал Ресеарцх Гроуп. Приступљено 29. 4. 2012. 
  13. ^ Тхе Харвард Цримсон
  14. ^ Иако је био ректор, Абрахам Пирсон је данас познат као први председник Универзитета Јејл
  15. ^ Катхрyн МцДаниел. Мооре, "Тхе Wар wитх тхе Туторс: Студент-фацултy Цонфлицт ат Харвард анд Yале, 1745–1771" . Хисторy оф Едуцатион Qуартерлy. 18 (2): 115—127. 1978.  Недостаје или је празан параметар |титле= (помоћ)
  16. ^ Ниједно од ових друштава се није одржало до данас. У знак на та друштва, нека данашња друштва носе те називе као што је Браћа у јединству са Бранфорд колеџа.
  17. ^ Ассортед пицтурес оф Yале'с цампус.
  18. ^ „Абоут тхе Yале Арт Галлерy.”. Архивирано из оригинала 8. 4. 2007. г. Приступљено 24. 6. 2019. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Багг, Лyман Х. Фоур Yеарс ат Yале, Неw Хавен, 1891.
  • Блум, Јохн Мортон. А лифе wитх хисторy (2004) 283пп, мемоир оф хисторy профессор анд адвисор то тхе пресидент
  • Броwн, Цхандос Мицхаел. Бењамин Силлиман: А Лифе ин тхе Yоунг Републиц. (1989). 377 пп.
  • Буцклеy, Wиллиам Ф., Јр. Год анд Ман ат Yале, 1951.
  • Дана, Арнолд Г. Yале Олд анд Неw, 78 волс. персонал сцрапбоок, 1942.
  • Деминг, Цларенце. Yале Yестердаyс, Неw Хавен, Yале Университy Пресс, 1915.
  • Деxтер, Франклин Боwдитцх. Биограпхицал Скетцхес оф Градуатес оф Yале: Yале Цоллеге wитх Анналс оф тхе Цоллеге Хисторy, 6 волс. Неw Yорк, 1885–1912.
  • Деxтер, Франклин Боwдитцх. Доцументарy Хисторy оф Yале Университy: Ундер тхе Оригинал Цхартер оф тхе Цоллегиате Сцхоол оф Цоннецтицут, 1701–1745. Неw Хавен: Yале Университy Пресс, 1901.
  • Фитзмиер, Јохн Р. Неw Енгланд'с Морал Легислатор: Тимотхy Дwигхт, 1752–1817 (1998). 261 пп.
  • Френцх, Роберт Дудлеy. Тхе Мемориал Qуадрангле, Неw Хавен, Yале Университy Пресс, 1929.
  • Фурнисс, Едгар С. Тхе Градуате Сцхоол оф Yале, Неw Хавен, 1965.
  • Гилпен, Тони, ет ал. Он Стрике Фор Респецт, (упдатед едитион: Университy оф Иллиноис Пресс, 1995)
  • Холден, Реубен А. Yале: А Пицториал Хисторy, Неw Хавен, Yале Университy Пресс, 1967.
  • Кабасервице, Геоффреy. Тхе Гуардианс: Кингман Бреwстер, Хис Цирцле, анд тхе Рисе оф тхе Либерал Естаблисхмент, (2004). 573 пп.
  • Калман, Лаура. Легал Реалисм ат Yале, 1927–1960 (1986). 314пп.
  • Келлеy, Броокс Матхер. Yале: А Хисторy. Неw Хавен: Yале Университy Пресс. . 1999. ИСБН 978-0-300-07843-5. ОЦЛЦ 810552 https://books.google.com/books?id=B2aDRhohtx8C&client=firefox-a.  Недостаје или је празан параметар |title= (помоћ)
  • Kingsley, William L. Yale College. A Sketch of its History, 2 vols. New York, 1879.
  • Mendenhall, Thomas C. The Harvard-Yale Boat Race, 1852–1924, and the Coming of Sport to the American College. (1993). 371 pp.
  • Nelson, Cary. Will Teach for Food: Academic Labor in Crisis, Minneapolis, University of Minnesota Press, 1997.
  • Nissenbaum, Stephen, ed. The Great Awakening at Yale College (1972). 263 pp.
  • Oren, Dan A. Joining the Club: A History of Jews and Yale, New Haven, Yale University Press, 1985.* Oviatt, Edwin. The Beginnings of Yale (1701–1726), New Haven, Yale University Press, 1916.
  • Oviatt, Edwin (1916). The Beginnings of Yale (1701–1726). Yale UP. стр. 298—302. 
  • Pierson, George Wilson. Yale College, An Educational History (1871–1921), (Yale University Press, 1952); Yale, The University College (1921–1937), (Yale University Press, 1955)
  • Pierson, George Wilson. The Founding of Yale: The Legend of the Forty Folios, New Haven, Yale University Press, 1988.
  • Pinnell, Patrick L. The Campus Guide: Yale University, Princeton Architectural Press, New York, 1999.
  • Stevenson, Louise L. Scholarly Means to Evangelical Ends: The New Haven Scholars and the Transformation of Higher Learning in America, 1830–1890 (1986). 221 pp.
  • Scully, Vincent et al., eds. Yale in New Haven: Architecture and Urbanism. New Haven: Yale University, 2004.
  • Stokes, Anson Phelps. Memorials of Eminent Yale Men, 2 vols. New Haven, Yale University Press, 1914.
  • Stokes, Anson Phelps (1922). „Yale University”. Encyclopædia Britannica (12 изд.). 
  • Synnott, Marcia Graham. The Half-Opened Door: Discrimination and Admissions at Harvard, Yale, and Princeton, 1900–1970 (1979). 310 pp.
  • Tucker, Louis Leonard. Connecticut's Seminary of Sedition: Yale College. Chester, Conn.: Pequot, 1973. 78 pp.
  • Warch, Richard. School of the Prophets: Yale College, 1701–1740. (1973). 339 pp.
  • Welch, Lewis Sheldon, and Walter Camp. Yale, her campus, class-rooms, and athletics (1900). online
  • Whitehead, John S. The Separation of College and State: Columbia, Dartmouth, Harvard, and Yale, 1776–1876 (1973). 262 pp.
  • Wilson, Leonard G., ed. Benjamin Silliman and His Circle: Studies on the Influence of Benjamin Silliman on Science in America (1979). 228 pp.
  • „Yale University”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911. 
  •  „Yале Университy”. Неw Интернатионал Енцyцлопедиа. 1905. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Универзитет Јејл на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Univerzitet_Jejl&oldid=27555306”