Јурај Добрила

Јурај Добрила
Споменик Јурају Добрили, у Тињану.
Датум рођења	(1812-03-16)16. март 1812.
Место рођења	Пазин
Датум смрти	13. јануар 1882.(1882-01-13) (69 год.)
Место смрти	Трст

Јурај Добрила (Вели Јежањ, 16. март 1812 - Трст, 13. јануар 1882) био је бискуп, штампар и добротвор.

Биографија

Добрила се родио у селу Вели Јежењ, у подручју Тињанштине у централној Истри, која је тада била дио Илирских провинција, да би убрзо прешла у Хабзбуршку монархију. Био је изнадпросечно интелигентан, па је прво похађао немачку основну школу у Тињану и Пазину, а потом гимназију у Горицији и Карловцу, где је ишао и у сјемениште. Заредио се 1837. године и радио 1837-1838 у Мунами и Хрушићима. Од 1839. студирао је теологију у бечком Аугустинеуму гдје је дипломирао 1842. године. Након студија је постао капелан у Трсту и директор девојачке школе.

У периоду 1857-1875 био је бискуп поречко-пулски, а од 1875. до смрти бискуп тршћанско-копарски. Добрилин студијски колега и пријатељ био је Јосип Јурај Штросмајер, хрватски бискуп и доброчинитељ у XIX веку. Добрила је гласно заступао права Хрвата и Словенаца у Истри.

За време Револуције 1848, Добрила се учланио у Славјанско друштво у Трсту. Залагао се за увођење словенских језика у школе и у јавни живот, финансирао школовање деце у хрватском делу монархије (у Ријеци и Каству) те је потицао хрватске и словеначке сељаке у Истри да читају књиге на материнском језику и да их не тлаче политички и културно моћнији Италијани.

Добрила је 1854. штампао молитвеник "Оче, буди воља твоја" на хрватском и подупирао је издавање првих хрватских новина у Истри, "Наше слоге" 1870. године. Такође је објавио збирку народних бајки и пословица, "Различно цвијеће". Његов други молитвеник, "Млади богољуб", објављен је 1889.

Био је члан Регионалног савјета Пореча од нејгова оснивања 1861. и његов представник у бечком парламенту до 1867. Осим тога, учествовао је у Првом ватиканском сабору (1870), где је подупирао Штросмајерове ставове о будућности Цркве.

Добрила је постумно даровао цело своје имање у добротворне сврхе. Његов лик се налазио на новчаници од 10 хрватских куна (из доба новије Хрватске, а не НДХ).

Други о Добрили

Шимун Милиновић је познавао Добрилу и о њему је записао да не жели да га потомство куне, јер се утицало да богословија постане расадник талијанштине. Добрилу су поспрдно називали бискупом Словена, весцово деи Сцхиавони. Када је Људевит Вуличевић протестно писао бискупу Штросмајеру, због његовог антисрпског прозелитизма, у писму је споменуо и да је бискуп Добрила био сведок догађаја у Пули, када су Људевита хтели живога гурнути у гроб, 1872.

Види још

• Универзитет Јураја Добриле у Пули

Литература

• Дурковић - Јакшић, Љубомир (1990). Србија и Ватикан, 1804.-1918. Жичко и шумадијско владичанство.