Пређи на садржај

Кисело-базна титрација

С Википедије, слободне енциклопедије
Титрациони прибор.

Кисело-базна титрација је одређивање концентрације киселине или базе путем њеног неутралисања са киселином или базом познате концентрације. Тиме се омогућава квантитативна анализа непознате концентрације раствора киселине или базе. Овај поступак користи реакцију неутрализације која се одвија између киселина и база, као и познавање начина на који киселине и базе познатих структура реагују.[1][2][3][4][5][6]

Кисело-базна титрација такође може да утврди проценат чистоће хемикалија.

Алкалиметрија и ацидиметрија[уреди | уреди извор]

Алкалиметрија је специјализована аналитичка употреба кисело-базне титрације за одређивање концентрације киселих супстанци титрацијом стандардним раствором базе (алкалним раствором који се мери-алкалиметрија). Ацидиметрија је аналогни концепт са применом на базне супстанце па је киселина стандардни раствор којим се титрује и који се мери како би се израчунала количина базне супстанце. Због тога је метода добила назив ацидиметрија.[7]

Прибор[уреди | уреди извор]

Основни прибор за титрацију је:

Метод[уреди | уреди извор]

Пре почетка титрације мора се изабрати подесни pH индикатор. Тачка равнотеже реакције, у којој су количине реактаната изједначене, ће имати pH вредност зависну од релативне јачине коришћене киселине и базе. pH тачке равнотеже се може проценити користећи следећа правила:

  • Јака киселина ће реаговати са јаком базом да формира неутрални (пХ=7) раствор.
  • Јака киселина ће реаговати са слабом базом да формира кисели (пХ<7) раствор.
  • Слаба киселина ће реаговати са јаком базом да формира базни (пХ>7) раствор.

Када слаба киселина реагује са слабом базом, тачка равнотеже раствора ће бити базна ако је база јача, и кисела ако је киселина јача. Ако су једнаке јачине, pH вредност равнотеже је неутрална. Међутим, јаке киселине се ретко користе за титрацију слабих база, јер је примена боје индикатора често брза, и стога је веома тешко за посматрача да одреди тачку промена промену боје.

Кисело-базна титрација се изводи са фенолфталеином када је то титрација јаке киселине и јаке базе, бромтимол плавим за реакције слабе киселине - слабе базе, и метил оранжом за реакције јаке киселине - слабе базе. Ако је база веома јака, нпр. pH > 13.5, и киселина има pH > 5.5, користи се индикатор ализарин жуто. Ако је киселина веома јака, нпр. pH < 0.5, и база има пХ < 8.5, тада се користи индикатор тимол плаво.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Холлер, Ф. Јамес; Скоог, Доуглас А.; Wест, Доналд M. (1996). Фундаменталс оф аналyтицал цхемистрy. Пхиладелпхиа: Саундерс Цоллеге Пуб. ИСБН 978-0-03-005938-4. 
  2. ^ Хуланицки А. (1987). Реацтионс оф Ацидс анд Басес ин Аналyтицал Цхемистрy. Хорwоод. ИСБН 978-0-85312-330-9. 
  3. ^ Р. Михајловић, Квантитативна хемијска анализа (практикум), Крагујевац, 1998.
  4. ^ Ј. Савић, M. савић, Основи аналитичке хемије, Свјетлост, сарајево, 1987.
  5. ^ Т. Шурањи, I. Жиграи, Основи квантитативне хемијске анализе, Нови Сад, 1997.
  6. ^ D. Скуг, D. Вест, Џ. Холер, Основе аналитичке кемије, Школска књига, Загреб, 1999.
  7. ^ Тхе Цхемицал Аге - Цхемицал Дицтионарy - Цхемицал Термс. Хесперидес. 2007. стр. 14. ИСБН 978-1-4067-5758-3. 

Литература[уреди | уреди извор]

Види још[уреди | уреди извор]