Клисура реке Трешњице
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
Горња Трешњица | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Мачвански |
| Општина | Љубовија |
| Становништво | |
| — 2011. |  252 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 07′ 06″ С; 19° 29′ 13″ И / 44.118333° С; 19.487° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 302 m |
.svg)  Горња Трешњица Горња Трешњица на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 015 |
| Регистарска ознака | LO |
Клисура реке Трешњице је део специјалног резервата природе. Резерват је смештен недалеко од Љубовије, у западној Србији. Река Трешњица извире на југозападној страни планине Повлен, на висини од 1185 м, дужина тока је око 23 км, а улива се у Дрину код насеља Горње Трешњице на висини од 180 м.
Категорија заштите
[уреди | уреди извор]Део подручја реке Трешњице (око 14 км) је стављено под заштиту као природно добро од изузетног значаја и сврстава се у I категорију заштите као специјални резерват природе „Клисура реке Трешњице”[1]. Стављено је под заштиту због очувања станишта и популације природне реткости лешинара белоглавог супа (Гyпс фулвус), геоморфолошких облика са реком и вредног етно наслеђа. Природно добро клисуре реке Трешњице је проглашено је специјалним резерватом природе 1992. године. Клисура осигурава изузетан потенцијал за развој еколошког туризма. У резервату су означене планинске стазе, дужине око 6 км. Почињу на Дебелом брду и спуштају се до саме реке и места Горња Трешњица. Трешњица може за пар часова, после киша да набуја и тада представља опасност за посетиоце који се не држе обележених стаза.
Физичко - географске карактеристике
[уреди | уреди извор]Долинске стране су веома примакнуте и са степенасто поређаним кречњачким одсецима, који се у горњим зонама завршавају назупченим гребенима. Посебно је импозантан одсек брда Бошковац. Клисура је делимично кањонског изгледа (око 6 км дужине), који је усечен у 800 - 1000 м високој површи[2]. Дубина клисуре је око 500 м. У кањону Трешњица прима највеће десне притоке Сушицу и Трибућу, као и леву притоку Дубрашницу. Резерват је на надморској висини од 310 - 929 м н. в.
Клима је умерено континентална, са свежим летима и хладним зимама, у вишим надморским висинама јавља се субпланинска клима. Просечна годишња температура је око 10 степени целзијуса, а просечна годишња количина падавина износи 774 мм. Од локалних ветрова се јављају северац, бошњак, кривац, вихор, смушац...
Биљни и животињски свет
[уреди | уреди извор]Већина биљних врста у клисури су ендеми и реликти. Највећи део резервата обрастају шуме и шикаре црног граба, црног бора, цера, клеке и др. Присутне су и шикаре грабића, граба, јасена, букве... У спрату грмља се појављује клен, дрен, глог, трњина, бршљан, руј, дивља ружа и др.
Река Трешњица је брза планинска река хладне воде, релативно незагађена. Од риба се могу наћи: младица, пастрмка, липљен, клен, шаран или мрена. Реку Трешњицу настањује 16 врста гмизаваца (од змија највише има поскока) и водоземаца, што указује на њену разноврсност. Присутно је много врста сисара - ловне дивљачи (дивља свиња, веверица, зец, твор, лисица, шумски пух); затим јеж, видра, слепи мишеви и др. До сада је забележено око 120 врста птица, али најпознатија је по богатству птица грабљивица међу којима су: белоглави суп, сури орао, јастреб кокошар, кобац птичар, мишар, орао змијар, ветрушка, сиви соко и др.
Белоглави суп (Гyпс фулвус)
[уреди | уреди извор]Белоглави суп (лат. Гyпс фулвус) је велика птица лешинар из фамилије Ацципитридае која живи на подручју јужне Европе, југозападне Азије и северне Африке. По изгледу је то типични лешинар Старог света са белом огољеном главом и вратом и жутим кљуном, широким крилима и кратким репним перјем. Птићи су по излегању голи. Као и други лешинари храни се стрвинама, претежно угинулим животињама које налази крстарећи небом широким подручјима, често летећи у јатима. Често грокће и шишти нарочито када се храни. Гнезди се на литицама планина лежући по једно јаје. Понекад формирају колоније.
Клисура је по колонији белоглавог супа, највеће птице у орнитофауни Србије (распон крила 230 - 280 цм), која је овде, захваљујући организованом хранилишту све бројнија и атрактивнија. У клисури Трешњице живи 49 јединки белоглавог супа (према подацима бројања из 2016-е године). Поред клисуре реке Трешњице, на простору Србије, станиште белоглавог супа је у клисури реке Увац, код Нове Вароши. Лов на ове птице је законом забрањен.
Занимљивости
[уреди | уреди извор]Специфично за кањон Трешњице је то да сваког пролећа излази из Дрине на природни мрест риба Младица, "краљица" Дрине[3]. На реци је изграђен пуносистемски рибњак калифорнијске пастрмке. Примена савремене технологије која се заснива на убацивању течног кисеоника у воду јединствена је на просторима Србије, чиме се утростручила годишња производња.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ ЉУБОВИЈА, ОПШТИНА. „ТУРИЗАМ”. www.љубовија.рс (на језику: енглески). Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ „Клисура реке Тресњице”. Сербиан Дреам (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.
- ^ Администратор. „Кањон Тресњице”. www.wилдсербиа.цом (на језику: српски). Архивирано из оригинала 18. 01. 2018. г. Приступљено 17. 1. 2018.