Коњске трке

С Википедије, слободне енциклопедије

Коњске трке
Коњске трке на Голден гејт филдс, 2017
Највише управно телоГенерално регулисан различитим национална или регионалним управним телима
Карактеристике
Контактда
Мешани полна
Типна отвореном
Опремакоњ, одговарајући коњска опреме
местоТравната стаза, земља или синтетичка стаза за трке
Присуство
Земља или  регионСвет

Коњске трке су коњички спорт који обично обухвата два или више коња које јашу џокеји (или се понекад надмећу без јахача) на одређеној удаљености ради такмичење. Ово је један од најстаријих спортова, јер је његова основна премиса - да се препозна који је од два или више коња најбржи на задатој стази или удаљености - непромењена још од класичне антике.[1]

Коњске трке се у формату веома међусобно разликују и многе земље су развиле своје посебне традиције око спорта. Варијације укључују ограничавање трка на одређене пасмине, трчање преко препрека, трчање на различитим даљинама, трчање на различитим површинама стаза и трчање на различите начине.

Иако се коњи понекад тркају искључиво ради спорта, велики део интересовања и економског значаја за коњичке трке је у коцкању које је с тим повезано,[2] активност која је 2008. створила светско тржиште у вредности од око 115 милијарди америчких долара.[3]

Историја[уреди | уреди извор]

Трке без јахача у Риму, слика Теодора Жерика, 1817
Конска трка британског племства код Апсли хауса, Лондон током 1850-их
Стиплчез трка у Довалу
Трке чеза у Аделејду
Коњске трке у Палио ди Легнану 2013

Коњске трке имају дугу и угледну историју и практиковане су у цивилизацијама широм света од давнина. Археолошки записи говоре да су се трке коња догађале у древној Грчкој, Вавилону, Сирији и Египту.[4] Оне такође сачињавају важан део мита и легенде, попут такмичења између парипа бога Одина и џина Хрунгнира у нордијској митологији.

Трке двоколица биле су један од најпопуларнијих спортова древне Грчке, Рима и Византије. Трке кочија и коња биле су догађаји у древној Грчкој олимпијади до 648. године пне[5] и биле су важна активност у осталим Панхеленским играма. Ове трке су биле популарне иако су трке кочијама често биле опасне за возача и за коње, који би често трпели озбиљне повреде, па чак и смрт. У Римском царству су кочијашке и коњске трке биле једна од главних индустрија.[6] Од средине петнаестог века до 1882. године, пролећни карневал у Риму је затваран коњском трком. Петнаест до 20 коња без јахача, који су првобитно бивали увезени са Берберске обале у Северној Африци, били би пушени да претрче Виа дел Корсо, дугу, праву градску улицу; њихово време трчања је било око &#x200Б;2 12 минута.

У каснијим временима, трке чистокрвних коња су постале и остале популарне међу аристократијом и краљевском породицом британског друштва, стекавши наслов „Спорт краљева”.[7]

Историјски гледано, коњиници су усавршавали своје вештине кроз игре и трке. Коњички спортови пружили су забаву за масе и показало се да су изврсне коњичке способности потребне у борби. Коњске трке свих типова развиле су се из импровизованих такмичења између јахача или кочијаша. Различити облици такмичења, који условљавају захтевне и специјализоване вештине од коња и јахача, резултирали су систематским развојем специјализованих пасмина и опреме за сваки спорт. Популарност коњичког спорта кроз векове резултирала је очувањем вештина које би у супротном нестале након што су коњи престали да се користе у борби.[8]

У Британији су коњичке трке постале чвсто успостављене у 18. веку. Краљ Чарлс II Стјуарт (који је владао од 1649. до 1685) био је страствен спортиста који је дао Њумаркету његову проминенцију. До 1750. године формиран је Џокејски клуб ради контролисања трка у Њумаркету, постављања правила игре, спречавана непоштених дела и омогућавања поштеног надметања.[9] Епсом дерби почео је 1780. године. Пет класичних трка започело је са Св. Лежа Стејксом 1776. године. Систем је комплетиран 1814. године са пет годишњих трка.[10] Њумаркет и Џокејски клуб су поставили стандарде, мада се већина трка одвијала уз мале новчане награде и огромни локални престиж на пољима земљопоседника и у настајућим градовима. Систем клађења био је од суштинског значаја за финансирање и раст индустрије, а све друштвене класе су учествовале, од сиромашних до краљеве породице. Високо друштво је имало контролу и они су улагали посебан напор на одстрањивање олоша и криминалног елемента из система клађења. Како се радило о стварном новцу, систему су били неопходни обучени џокеји, тренери, коњушари и стручњаци за узгој, чиме је отворена нова престижна каријера за сеоске припаднике радничке класе.[11]

Дунавско коло јахача је у августу 1940. отворило "градски тотализатор" у београдском Обилићевом венцу, који је омугаћавао клађење на трке у самом граду.[12]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Хорсе рацинг”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2014. 
  2. ^ Цампбелл, Натионал Гамблинг Импацт Студy Цоммиссион Финал Репорт, п. 111
  3. ^ „Глобал беттинг стабле, бут соме цоунтриес суффер рецессион”. Хорсерацингинтфед.цом. 7. 10. 2009. Архивирано из оригинала 28. 9. 2018. г. Приступљено 27. 9. 2018. 
  4. ^ прасхантх. „Еарлиест рецорд оф хорсе рацинг”. Либрарyиндеx.цом. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2013. 
  5. ^ „Анциент Греек Олyмпиц Хорсе Рацинг”. Хелленисм.цом. Приступљено 1. 10. 2013. 
  6. ^ „Хорсе рацинг ин Роме”. Фореqуестрианс.цом. Архивирано из оригинала 29. 06. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2013. 
  7. ^ Спецогна, Марино (2005). Бецоме а Wиннер Цлаиминг Тхороугхбред Раце Хорсес. иУниверсе. ИСБН 9780595341986. Приступљено 12. 9. 2011. 
  8. ^ Олсен, "Ин тхе Wиннер'с Цирцле", Хорсес Тхроугх Тиме, п. 105
  9. ^ Блацк, Роберт (1891). Тхе Јоцкеy Цлуб анд Итс Фоундерс: Ин Тхрее Периодс. Смитх, Елдер. 
  10. ^ Ј.С. Флетцхер (1902). Тхе хисторy оф тхе Ст. Легер стакес, 1776-1901. 
  11. ^ Мике Хуггинс, Хорсе Рацинг анд Бритисх Социетy ин тхе Лонг Еигхтеентх Центурy (2018(, сее онлине ревиеw
  12. ^ "Политика", 9. авг. 1940

Литература[уреди | уреди извор]

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]