Коњске трке
 Коњске трке на Голден гејт филдс, 2017 | |
| Највише управно тело | Генерално регулисан различитим национална или регионалним управним телима |
|---|---|
| Карактеристике | |
| Контакт | да |
| Мешани пол | на |
| Тип | на отвореном |
| Опрема | коњ, одговарајући коњска опреме |
| место | Травната стаза, земља или синтетичка стаза за трке |
| Присуство | |
| Земља или регион | Свет |
Коњске трке су коњички спорт који обично обухвата два или више коња које јашу џокеји (или се понекад надмећу без јахача) на одређеној удаљености ради такмичење. Ово је један од најстаријих спортова, јер је његова основна премиса - да се препозна који је од два или више коња најбржи на задатој стази или удаљености - непромењена још од класичне антике.[1]
Коњске трке се у формату веома међусобно разликују и многе земље су развиле своје посебне традиције око спорта. Варијације укључују ограничавање трка на одређене пасмине, трчање преко препрека, трчање на различитим даљинама, трчање на различитим површинама стаза и трчање на различите начине.
Иако се коњи понекад тркају искључиво ради спорта, велики део интересовања и економског значаја за коњичке трке је у коцкању које је с тим повезано,[2] активност која је 2008. створила светско тржиште у вредности од око 115 милијарди америчких долара.[3]
Историја
[уреди | уреди извор]
.jpg)
.jpg)
Коњске трке имају дугу и угледну историју и практиковане су у цивилизацијама широм света од давнина. Археолошки записи говоре да су се трке коња догађале у древној Грчкој, Вавилону, Сирији и Египту.[4] Оне такође сачињавају важан део мита и легенде, попут такмичења између парипа бога Одина и џина Хрунгнира у нордијској митологији.
Трке двоколица биле су један од најпопуларнијих спортова древне Грчке, Рима и Византије. Трке кочија и коња биле су догађаји у древној Грчкој олимпијади до 648. године пне[5] и биле су важна активност у осталим Панхеленским играма. Ове трке су биле популарне иако су трке кочијама често биле опасне за возача и за коње, који би често трпели озбиљне повреде, па чак и смрт. У Римском царству су кочијашке и коњске трке биле једна од главних индустрија.[6] Од средине петнаестог века до 1882. године, пролећни карневал у Риму је затваран коњском трком. Петнаест до 20 коња без јахача, који су првобитно бивали увезени са Берберске обале у Северној Африци, били би пушени да претрче Виа дел Корсо, дугу, праву градску улицу; њихово време трчања је било око 2 1⁄2 минута.
У каснијим временима, трке чистокрвних коња су постале и остале популарне међу аристократијом и краљевском породицом британског друштва, стекавши наслов „Спорт краљева”.[7]
Историјски гледано, коњаници су усавршавали своје вештине кроз игре и трке. Коњички спортови пружили су забаву за масе и показало се да су изврсне коњичке способности потребне у борби. Коњске трке свих типова развиле су се из импровизованих такмичења између јахача или кочијаша. Различити облици такмичења, који условљавају захтевне и специјализоване вештине од коња и јахача, резултирали су систематским развојем специјализованих пасмина и опреме за сваки спорт. Популарност коњичког спорта кроз векове резултирала је очувањем вештина које би у супротном нестале након што су коњи престали да се користе у борби.[8]
У Британији су коњичке трке постале чврсто успостављене у 18. веку. Краљ Чарлс II Стјуарт (који је владао од 1649. до 1685) био је страствен спортиста који је дао Њумаркету његову проминенцију. До 1750. године формиран је Џокејски клуб ради контролисања трка у Њумаркету, постављања правила игре, спречавана непоштених дела и омогућавања поштеног надметања.[9] Епсом дерби почео је 1780. године. Пет класичних трка започело је са Св. Лежа Стејксом 1776. године. Систем је комплетиран 1814. године са пет годишњих трка.[10] Њумаркет и Џокејски клуб су поставили стандарде, мада се већина трка одвијала уз мале новчане награде и огромни локални престиж на пољима земљопоседника и у настајућим градовима. Систем клађења био је од суштинског значаја за финансирање и раст индустрије, а све друштвене класе су учествовале, од сиромашних до краљеве породице. Високо друштво је имало контролу и они су улагали посебан напор на одстрањивање олоша и криминалног елемента из система клађења. Како се радило о стварном новцу, систему су били неопходни обучени џокеји, тренери, коњушари и стручњаци за узгој, чиме је отворена нова престижна каријера за сеоске припаднике радничке класе.[11]
Дунавско коло јахача је у августу 1940. отворило "градски тотализатор" у београдском Обилићевом венцу, који је омугаћавао клађење на трке у самом граду.[12]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Horse racing”. Архивирано из оригинала 21. 12. 2013. г. Приступљено 6. 5. 2014.
- ^ Campbell. National Gambling Impact Study Commission Final Report. стр. 111.
- ^ „Global betting stable, but some countries suffer recession”. Horseracingintfed.com. 7. 10. 2009. Архивирано из оригинала 28. 9. 2018. г. Приступљено 27. 9. 2018.
- ^ prashanth. „Earliest record of horse racing”. Libraryindex.com. Архивирано из оригинала 4. 10. 2013. г. Приступљено 1. 10. 2013.
- ^ „Ancient Greek Olympic Horse Racing”. Hellenism.com. Архивирано из оригинала 25. 04. 2016. г. Приступљено 1. 10. 2013.
- ^ „Horse racing in Rome”. Forequestrians.com. Архивирано из оригинала 29. 06. 2017. г. Приступљено 1. 10. 2013.
- ^ Specogna, Marino (2005). Become a Winner Claiming Thoroughbred Race Horses. iUniverse. ISBN 9780595341986. Приступљено 12. 9. 2011.
- ^ Olsen. In the Winner's Circle.Хорсес Тхроугх Тиме, п. 105
- ^ Black, Robert (1891). The Jockey Club and Its Founders: In Three Periods. Smith, Elder.
- ^ J.S. Fletcher (1902). The history of the St. Leger stakes, 1776-1901.
- ^ Mike Huggins. Horse Racing and British Society in the Long Eighteenth Century. (2018(, сее онлине ревиеw
- ^ "Политика", 9. авг. 1940
Литература
[уреди | уреди извор]- Edwards, Elwyn Hartley (1994). The Encyclopedia of the Horse. DK. ISBN 978-1564586148. ASIN 1564586146.
- „Хорсе-рацинг”. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески) (11 изд.). 1911.
- Arthur, RM; et al. (2003). „Нортх Америцан Тхороугхбред”. Ур.: Ross MW, Dyson SJ. Diagnosis and Management of Lameness in the Horse. St. Louis, MO: Saunders. стр. 872. ISBN 0-7216-8342-8.
- Barakat, Christine (октобар 2007). . „Why Size Matters”. Equus. 361: 36—42.
- Barrett, Norman, ур. (1995). The Daily Telegraph Chronicle of Horse Racing. Enfield, UK: Guinness Publishing.
- Bongianni, Maurizio (1983). Champion Horses: An Illustrated History of Flat Racing, Steeplechasing and Trotting Races. New York: Bonanza Books. ISBN 0-517-43933-6.
- Bongianni, Maurizio (1987). Simon & Schuster's Guide to Horses and Ponies. New York: Fireside. ISBN 0-671-66068-3.
- Bourke, JM (1994). . „Fatalities on racecourses in Victoria: a seven year study”. Proceedings of the 10th International Conference of Racing Analysts and Veterinarians.
- Bruce, S.D. (1884). The American Stud Book, Vol. 1, Revised Edition. New York: Sanders D. Bruce.
- Buecker, Thomas R (2002). Fort Robinson and the American century, 1900–1948. Lincoln: Nebraska State Historical Society. ISBN 0-933307-29-2.
- Cunningham EP, Dooley JJ, Splan RK, Bradley DG (децембар 2001). . „Microsatellite diversity, pedigree relatedness and the contributions of founder lineages to thoroughbred horses”. Animal Genetics. 32 (6): 360—4. PMID 11736806. doi:10.1046/j.1365-2052.2001.00785.x.
- Derry, Margaret Elsinor (2006). Horses in Society: A Story of Animal Breeding and Marketing, 1800–1920. Toronto: University of Toronto Press. ISBN 0-8020-9112-1.
- Equine Research, Inc. (1982). Breeding Management and Foal Development. Grand Prairie, Texas: Equine Research. ISBN 0-935842-04-7.
- Erigero, Patricia. „New Research Sheds Light on Old Pedigrees”. Genetic Markers. Thoroughbred Heritage. Приступљено 2008-02-17. wхицх цитес Hill, E. W.; et al. (2002). . „History and Integrity of Thoroughbred Dam Lines Revealed in Equine mtDNA Variation” (PDF). Animal Genetics. 33 (4): 287—294. PMID 12139508. doi:10.1046/j.1365-2052.2002.00870.x. Приступљено 2008-02-17.
- Erigero, Patricia. „Who's Your Momma II: Some Lines Converge”. Genetic Markers. Thoroughbred Heritage. Приступљено 2008-02-17. wхицх цитес Hill, E. W.; et al. (2002). . „History and Integrity of Thoroughbred Dam Lines Revealed in Equine mtDNA Variation” (PDF). Animal Genetics. 33 (4): 287—294. PMID 12139508. doi:10.1046/j.1365-2052.2002.00870.x. Приступљено 2008-02-17.
- Erigero, Patricia. „Who's Your Momma III: Some Lines Misplaced”. Genetic Markers. Thoroughbred Heritage. Приступљено 2008-02-17. wхицх цитес Hill, E. W.; et al. (2002). . „History and Integrity of Thoroughbred Dam Lines Revealed in Equine mtDNA Variation” (PDF). Animal Genetics. 33 (4): 287—294. PMID 12139508. doi:10.1046/j.1365-2052.2002.00870.x. Приступљено 2008-02-17.
- Evans, Warren J; Anthony Borton; L. Dale Van Vleck; Harold Hintz (1990). The Horse (Сецонд изд.). San Francisco: W.H. Freeman. ISBN 0-7167-1811-1.
- Finley, Bill (6. 10. 2006). . „Sadly, No Way to Stop Deaths”. New York Daily News.
- Glyn, Richard (1971). The World's Finest Horses and Ponies
. London: Harrap. ISBN 0-245-59267-9. - Grady, Denise (23. 5. 2006). . „State of the Art to Save Barbaro”. The New York Times. Приступљено 2008-02-17.
- Hedge, Juliet; Don M. Wagoner (2004). Horse Conformation: Structure, Soundness and Performance. Globe Pequot. ISBN 1-59228-487-6.
- Henry, Marguerite (1967). All About Horses. Random House. ISBN 0-394-80243-8.
- Jones, Caroline (октобар 1973). . „Fox Hunting in America”. American Heritage Magazine. 24 (6).
- Kluger, Jeffrey (28. 5. 2006). . „Bred for Speed...Built for Trouble”. Time Magazine. Архивирано из оригинала 6. 4. 2008. г. Приступљено 2008-02-17.
- MacKey, Valorie S.; Trout, Donald R.; Meagher, Dennis M.; Hornof, William J. (1987). . „Stress fractures of the humerus, radius, and tibia in horses: clinical features and radiographic and/or scintigraphic appearance”. Veterinary Radiology & Ultrasound. 28 (1): 26—31. doi:10.1111/j.1740-8261.1987.tb01719.x.
- Merriam-Webster (1989). The Merriam-Webster Dictionary of English Usage. Springfield, MA: Merriam-Webster. ISBN 0-87779-132-5.
- Miller, Robert M (јесен 2006). . „And They Call Us Horse Lovers”. Cowboy Magazine. Приступљено 2008-02-17.
- Milner, Mordaunt (1990). The Godolphin Arabian: The Story of the Matchem Line. London: J. A. Allen. ISBN 0-85131-476-7.
- Montgomery, Edward E (1971). The Thoroughbred. New York: Arco Publishing. ISBN 0-668-02824-6.
- Morris, Tony (1990). Thoroughbred Stallions. Swidon, Wiltshire: Crowood Press. ISBN 1-85223-331-1.
- Napier, Miles (1977). Blood will tell: Orthodox breeding theories examined. London: J. A. Allen. ISBN 0-85131-254-3.
- Nimrod (1901). The Turf. London: Gay and Bird.
- Oikawa, M; et al. (1994). . „Effect of restructuring of a racetrack on the occurrence of racing injuries in thoroughbred horses”. Journal of Equine Veterinary Science. 14 (5): 262—268. doi:10.1016/S0737-0806(06)81951-9.
- Oke, Stacey (јул 2008). . „Understanding and Preventing Catastrophic Injuries”. The Horse.
- Patten, John W. (1960). The Light Horse Breeds: Their Origin, Characteristics, and Principal Uses. New York: Bonanza Books. OCLC 403717047.
- Pedulla, Tom (4. 6. 2006). . „Injury steps up scrutiny on Triple Crown schedule”. USA Today. Приступљено 2008-02-17.
- Phifer, Kate Gilbert (1978). Track Talk: An Introduction to Thoroughbred Racing. Washington, D.C.: Robert B. Luce Co.. ISBN 0-88331-098-8.
- Pickrell, John (септембар 2005). „95% of thoroughbreds linked to one superstud”. NewScientist.com news service. New Scientist. Приступљено 2008-02-17.
- Robertson, William P. (1964). The History of Thoroughbred Racing in America. New York: Bonanza Books. OCLC 1028160.
- Rosenblatt, Richard (2007-04-23). „Barbaro's Legacy: Better Life for Horses”. Washington Post. Приступљено 2008-02-17.
- Walker, Childs; Bill Ordine (30. 1. 2007). . „Barbaro's injury highlighted problems, medical advances”. Baltimore Sun. Архивирано из оригинала 11. 10. 2008. г. Приступљено 2008-02-17.
- Wall, John F. (1949). Famous Running Horses: Their Forebears and Descendants (Репринт едитион фром Кессингер Публисхинг (2007) изд.). Washington, DC: Infantry Journal Press. ISBN 1-4325-9386-2.
- Willett, Peter (1982). The Classic Racehorse. Lexington, KY: University Press of Kentucky. ISBN 0-8131-1477-2.
- Willett, Peter (1970). The Thoroughbred. New York: G. P. Putnam's Sons. ISBN 0-297-00225-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Graded Stakes Database
- Thoroughbred Owners and Breeders Association
- An Explanation of the American Graded Stakes Process
- Graded stakes committee to require adoption of steroid, toe grab rules Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (29. март 2021)
| Државне | |
|---|---|
| Остале | |
