Коронограф

Хромосфера видљива током помрачења Сунца 1999. године. Исти ефекат се може усликати помоћу коронографа и када нема помрачења.

Коронограф је телескопски додатак чија је намена да спречи пролаз директне светлости звезде, како би се могли видети околни објекти чија би светлост била заклоњена од одсјаја примарне звезде. Коронограф је компонента телескопа која се најчешће користи за блокаду светлости на централном делу телескопа, док дозвољава пролаз секундарне светлости која долази од околних извора.

Коронографија је техника која подразумева коришћење корнографа за добијање светлости од секундарних извора који се налазе на блиским растојањима од много јачих светлосних извора. Коронографија даје добре резултате код посматрања блиских објеката који имају драстично различите осветљености, док је њена прецизност много мања за објекте мањих контраста.

Откриће

Коронограф је откривен 1930. године, а изумео га је француски астроном Бернард Лиот. Коронограф је конструисан са циљем да се посматра врући гас са короне која је иначе заклоњена бљештавом фотосфером. До изума овог уређаја се корона могла посматрати једино за време тоталних Сунчевих помрачења. Коронограф данас има већу примену за ослабљивање светлости главне звезде како би се дозволило посматрање објеката у њеној непосредној близини, пошто светлост од мање слабијег објекта бива заклоњена интензивнијом светлошћу.

Принцип рада

Схема Лиотоновог коронографа.

Коронограф функционише тако што светлост пада на видно поље телескопа и одбија се на секундарном огледалу које је постављено на центру поља. На месту где би детектор снимио слику, до објектива стиже светлост, тако да се уместо слике добија заклоњена тамна површина. Тамна површина апсорбује највећи део светлости са центра видног поља. Преостала светлост из извора концентрише се око ивица видног поља и може доћи до формирања прстенова око ивице.

Светлост која је прошла стиже до Лиотовог блокера који не дозвољава пролаз прстеновима светлости централне звезде, док пропушта већину светлости из околних извора. Идеализовани Лиотонов коронограф блокира 99% светлости која долази од главне звезде и око 50% околне светлости. Светлост која пролази кроз блокер стиже до сочива која дају коначну слику. Овом техником се врло појаћава контраст на крајњој слици, тако да је рад са Лиотовим коронографом повољан за проучавање егзопланета и мањих блеђих дискова око звезде.

Недостатак коронографа је у томе што у пракси услед атмосферске нехомогености долази до поремећења светлости која пада на телескоп. Иако ван наше атмосфере не долази до проблема са атмосферском турбуленцијом, и код посматрања помоћу свемирских летелица постоје недостаци. Светлост је тада поремећена због оптичких несавршености или варијација оптике услед температурних промена. Овакви ефекти смањују способност коронографије да уклони нежељену светлост. За решавање оваквих проблема користи се адаптивна оптика.

Врсте коронографа

• Трачно-ограничавајући коронограф (који ограничава траке) – користи посебну врсту маске која блокира светлост и контролише дифракционе ефекте. Користи се код свемирског телескопа Џејмс Веб.
• Коронограф са фазном маском – код њега се користи транспарентна маска помоћу које се ствара самодеструктивна интерференција. Овде светлост блокира саму саму себе, за разлику од блокаде тамним диском. Ова врста коронографа се налази и под именом четворофазни коронограф са фазном маском.
• Коронограф са оптичким вртлогом – коронограф који користи фазну маску која зависи од азимуталног угла. Разликују се скаларни и векторски коронографи са оптичким вртлогом. Скаларни су они код којих се фазна баријера налази умутар материјала, а код векторских маска може да ротира у зависности од поларизације фотона.

Види још

• Корона
• Полариметар