Космолошки хоризонт

Космолошки хоризонт је мера удаљености са које би се могле добити информације. Ово уочљиво ограничење настаје због различитих својстава опште релативности, експандирајућег свемира и физике космологије Великог праска. Космолошки хоризонти одређују величину и размере свемира који се може посматрати. Овај чланак објашњава те хоризонате.

Хоризонт честица

Главни чланак: Хоризонт честица

Хоризонт честица, који се такође назива космолошки хоризонт, долазећи хоризонт или космички светлосни хоризонт, је максимална удаљеност са које је светлост честица могла путовати до посматрача у току постојања универзума. Она представља границу између видљивог и невидљивог региона универзума, тако да његова удаљеност у садашњој епохи дефинише величину свемира који се може посматрати. Због ширења свемира, то није само старост универзума помножена брзином светлости, као у Хабловом хоризонту, већ брзина светлости помножена конформним временом. Постојање, својства и значај космолошког хоризонта зависе од конкретног космолошког модела.

У смислу удаљености кретања, хоризонт честица је једнак конформном времену које је прошло од Великог праска, помноженом брзином светлости. Уопштено говорећи, конформно време у одређено време је дато у смислу фактора размере $a$ са,

$$\eta (t)=\int _{0}^{t}{\frac {dt'}{a(t')}}$$

или

$$\eta (a)=\int _{0}^{a}{\frac {1}{a'H(a')}}{\frac {da'}{a'}}\,.$$

Хоризонт честица је граница између два региона у тачки у датом тренутку: један регион дефинисан догађајима које је посматрач већ посматрао, а други догађајима који се не могу посматрати у том тренутку. Он представља најдаљу удаљеност са које са могу пронаћи информације из прошлости, и тако дефинише универзум који се може посматрати.

Спољашње везе

• Клаубер, Роберт D. (9. 10. 2018). „Хоризонс ин Цосмологy” (ПДФ). ЦС1 одржавање: Формат датума (веза)